U Vojvodini svako selo ima svoju baru na koju puštaju domaće patke i guske, a mnoge od tih bara su i poribljene, one su idealno mesto za okupljanje vodenih ptica selica i ptica koje se hrane ribom. Virus se širi preko izlučevina, pa su upravo te bare rizična mesta gde ptice mogu da razmene virus
Rumunija je 7. oktobra prijavila prve slučajeve ptičjeg grupa u delti Dunava, najvećoj močvari u Evropi i glavnoj migratornoj oblasti divljih ptica iz Rusije, Skandinavije, Poljske i Nemačke. Tu su, prema saopštenju rumunskog ministarstva poljoprivede, u dvorištu jednog seoskog domaćinstva pronađene tri patke koje su nosioci virusa. U noći između 8. i 9. oktobra simptomi ptičjeg gripa otkriveni su i u Turskoj na farmi ćurki u selu Balikešir na obali Egejskog mora. U obe zemlje proglašene su zone pod karantinom, a kao mera predostrožnosti uništeno je na hiljade domaćih ptica na ugroženim poljoprivrednim dobrima. I Rumunija i Turska su očekivale pojavu virusa, u Bugarskoj su od 9. oktobra pojačane mere kontrole, a u stanju pripravnosti je i Grčka. Sledeći primer ostalih balkanskih zemalja, i SCG je zabranila uvoz živine i mesa iz Turske i Rumunije, a pojačane su i mere predostrožnosti na svim graničnim prelazima. Kolika je verovatnoća da virus ptičjeg gripa usled jesenje migracije dospe u Srbiju i Crnu Goru?
„S obzirom na poziciju zemalja u kojima je epidemija do sada registrovana, čini mi se da nam je bliži virus iz Turske nego onaj iz Rumunije“, kaže za „Vreme“ dr Vojislav Vasić, doskorašnji direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. „Za ptice te destinacije nisu nikakav problem, jer za dan-dva mogu da prelete tolike udaljenosti. Dakle, mogućnost da se i kod nas pojave inficirane ptice realno – postoji, ali uzročnici epidemije nisu prevashodno ptice selice. Ptice u divljini mogu da prežive virus i mogu da ga prenose, ali ne tolikom brzinom kao ptice na farmama. U prirodi čim neka jedinka oboli, ne stigne da zarazi veliki broj drugih jedinki, jer pada u depresiju, postaje lak plen i ne može da prati tempo seobe. Na farmama je obrnuto. Tamo su životinje prinuđene da budu zajedno, mnogo njih na istom mestu. Oni koji su bolesni ostaju sa onima koji su zdravi i to u prisnom kontaktu, tako da se virus vrlo brzo širi, umnožava se i u tom svom redupliciranju doživljava promenu. Stoga je mnogo verovatnije da je do tog pretvaranja blagog oblika u intenzivni došlo upravo u nekom živinarniku, na primer, jer tamo ptice nemaju prirodne neprijatelje, odnosno nema mehanizama koji sami po sebi ‘škartiraju’ bolesne.“
„VREME„: Kod kojih ptica je detektovan virus i koje od njih dolaze kod nas?
VOJISLAV VASIĆ: U Kini i Mongoliji nađen je u prugastoglavoj divljoj guski koja ne dolazi kod nas i kod kormorana koji nam dolaze. Pronađen je u jednom orlu, ali se utvrdilo da je on jeo uginule zaražene piliće, dakle nije se zarazio od ptice selice, već od domaćih ptica. Virus je nađen i kod vivka i kod jedne vrste šljuke, a u Zapadnoj Evropi otkriven je kod riđoglave patke, patke kašikare i šiljkana. Uglavnom su u pitanju vodene ptice koje dolaze u dodir sa otpadnim vodama sa živinarskih farmi i grabljivice koje jedu te otpatke, pa će i kod nas verovatno biti tako. Kod nas dolaze u obzir sve vrste divljih pataka i gusaka koje stižu iz Sibira, preko Kaspijskog jezera i Crnog mora. Konkretno, reč je o dve vrste gusaka – lisastoj i glogovnjači, divljoj patki gluvari… Ima tu nijansi, ali i ovo je dovoljno precizno. Glavni talas tih ptica očekuje se krajem oktobra i u novembru, mada su neke od njih već počele da dolaze…
Koja su područja u našoj zemlji najkritičnija za eventualno širenje epidemije?
Pticama selicama u jesenjem periodu najviše odgovara područje Vojvodine. Tamo ima bara na koje dolaze baš ptice iz Sibira, preko Urala, sa jednom usputnom stanicom na ušću Volge, gde su promenile perje i gde su se one koje su mogle da se zaraze i zarazile, jer ih je bio stotine hiljada na jednom mestu. Te ptice su otišle u deltu Dunava i onda krenule ovamo. S obzirom na to da u Vojvodini svako selo ima svoju baru na koju puštaju živinu, a mnoge od tih bara su i poribljene, one su idealno mesto za okupljanje vodenih ptica selica i ptica koje se hrane ribom. Virus se širi preko izlučevina, pa su upravo te bare rizična mesta gde ptice mogu da razmene virus.
Koje mere treba preduzeti radi što efikasnijeg prepoznavanja i sprečavanja/saniranja ptičjeg gripa?
Mi smo siromašna zemlja i ne možemo da preduzmemo ono što će preduzeti SAD i Holandija. Međutim, čak i da imamo dovoljno novca, mi ne bismo znali gde da postavimo blokove. Mnoge stvari poznajemo načelno, ali generalno ne znamo kako da ih primenimo. Holandija je dobar primer efikasnog delovanja. Budući da je to zemlja u kojoj se gaji mnogo živine i ima mnogo divljih ptica, Holanđani su prvo kartirali zemlju, to jest obeležili mesta gde dolazi mnogo ptica selica i mesta sa živinarskim farmama. Zaokružili su moguća žarišta i tamo šalju stručnjake koji tačno znaju šta da proveravaju. Kod nas se treba nadati da će lovci na vreme prepoznati bolest, pošto oni bolje poznaju ptice od drugih. Važno je zato da Savez lovaca dâ uputstva lovcima da ne ostaju kod kuće, već da izađu u atare, u lovišta, i da posmatraju ima li znakova da ptice oboljevaju. Međunarodna institucija za očuvanje vodenih predela, Wetland International preporučila je, kao uostalom i sve ostale međunarodne organizacije pa i FAO, da se ne ubijaju divlje ptice i da se ne uništavaju vodena staništa jer to može biti samo kontraproduktivno, odnosno može da izazove samo jednu nepredvidivu disperziju i širenje ptica. Važno je da se ptice ne ometaju u stacioniranju na tim „njihovim“ tačkama, jer grip ima svoj rok trajanja i srećom ne traje dugo. Ako znamo gde su, lakše je pristupiti rešavanju problema. Naravno, treba pokupiti sve piliće koji nisu prošli kontrolu i sprečiti šverc ptica.
Kako ocenjujete preduzete mere za sprečavanje ptičjeg gripa kod nas?
Video sam tim koji je formiralo Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo. Tamo nema nijednog biologa, nijednog stručnjaka za ptice. Oni kažu da idu da uzimaju uzorke od divljih ptica, ali kako to da rade ako ne znaju koje su ptice sumnjive. Tako mogu da testiraju ptice koje su skroz bezopasne, da dobiju negativne rezultate i da kažu „evo, nema ništa“, a da im promaknu ptice koje mogu biti prenosioci. Svaka čast i epidemiolozima i svim važnim i odlučnim ljudima, ali ja se nadam da će angažovati nekoga da ih posavetuje o kalendaru ptičjih migracija i ptica samih. Postoje amaterska društva koja to vrlo dobro znaju, jer idu u taj takozvani birdwatching – to su Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju u Beogradu koja pokriva celu SCG. Tako bi se moglo sakupiti dosta važnih informacija, ali te ljude treba angažovati.
Ima li mesta panici?
Uvek je bilo gripa među pticama, ali ne ovakvog. Obično je reč o latentnoj avijarnoj influenci, a sada je u pitanju intenzivna avijarna influenca. Važno je da ljudi shvate da ne treba da se plaše ptica, već neznanja o ovoj bolesti. Daju se razne izjave, kao na primer da nema opasnosti jer ptice ne mogu da prelete Karpate. Pazite, reč je o vodenim pticama, a Dunav je reka koja je prošla kroz Karpate. Ovakva izjava je verovatno data u nameri da spreči paniku. Naravno, ne treba stvarati paniku, jer od toga nemamo nikakve koristi, ali treba se uozbiljiti. Ja ne znam da li će nas ovo mimoići, možda sve ostane i na tome da je bilo dobro što smo bili oprezni, ali da nam se na svu sreću ništa nije desilo.
Dr Vasić objašnjava da je veća verovatnoća za širenje raznih bolesti, pa i ptičjeg gripa, među pticama koje često menjaju partnere: „Većina pataka živi u ‘amoralnim’ zajednicama, pare se samo za jednu sezonu i nikada se više ne sretnu. Desi se, na primer, da se turska patka ‘zaljubi’ u francuskog patka i da je patak odvede u Francusku. Ona se više ne vraća tamo odakle je došla, već ide s njim tamo gde je on vuče iako će posle da je odbaci. Na celom ovom prostoru ptice se stalno mešaju, što je sa genetske tačke gledišta dobro, ali je rizično kada je reč o infekciji. Bolest će se, dakle, brže širiti kod pataka nego kod neke druge konzervativnije vrste ptica. Labudovi se, recimo, sparuju za ceo život.“
Domaće rode zimuju na krajnjem jugu Afrike – na Rtu dobre nade. Jesenja selidba počinje krajem avgusta, odnosno početkom septembra i to u pravcu istoka. Rode prvo prelaze moreuz Bosfor iznad Carigrada gde je najtešnji, da bi se preko Turske, granice Sinaja i Palestine, držale toka reke Nil, a zatim preko jezera Viktorija došle do krajnje odrednice. Kako objašnjava dr Vasić, razlog što rode idu zaobilaznim putem jeste to što one, kao i ostale velike ptice, izbegavaju da lete preko mora jer to iziskuje mnogo energije. Laste, međutim, kao što je slučaj i sa ostalim pticama pevačicama, na zimovanje lete direktno preko Sredozemnog mora. Glavni pravac jesenje seobe ptica iz Sibira je jugozapad. One lete do delte Volge, tu menjaju perje i odatle jedna grupa, krećući prema Golfskoj struji, putuje preko baltičkih zemalja, a druga preko Kaspijskog jezera i Crnog mora prati tok Dunava. Reč je o vodenim pticama, koje zimuju u delti Dunava, Rone, na Skadarskom jezeru i ostalim pogodnim tačkama na Mediteranu. Mali broj njih putuje u Afriku. Jesenja seoba za razliku od prolećne traje duže, jer ptice migriraju iz kraja u kraj u odnosu na intenzitet zahlađenja. Traje od kraja avgusta do decembra. Prolećna selidba je svedena na nekoliko meseci, zbog svijanja gnezda. Velika seoba je u martu i februaru.
Zbog čega se stanar Bele kuće nameračio na Grenland? I zašto nije prvi predsednik koji je Danskoj nudio pare za zaleđeno ostrvo? Šta o svemu tome kažu Inuiti koji na njemu žive, zvanični Kopenhagen, Evropljani i ostali? U čemu leže stvarni američki interesi? Kako mogu izgledati koraci Vašingtona za preuzimanje Grenlanda? I koliko je realna američka okupacija ovog ostrva
Grenland je negostoljubivo ostrvo – oko 80 odsto teritorije prekriveno je ledom i u centralnim delovima ostrva temperatura je u proseku minus 31 stepen Celzijusa, a ume i da padne do minus 67. U takvim uslovima eksploatacija prirodnih resursa bušenjem i rudarenjem veoma je teška, ponekad i nemoguća
Rut, majka dvoje dece, koja stanuje na pet minuta peške od mesta pogibije Rene Gud i koja je prošla obuku za posmatranje poštovanja Ustava, kaže za “Vreme” da u danima nakon ubistva Rene Gud Mineapolis liči na poprište s obrisima građanskog rata i da agenti ICE idu od vrata do vrata, ali da su njene komšije još odlučnije da se suprotstave “njihovom teroru” nakon ove tragedije
Svedoci smo uznemiravajuće situacije: dok Evropljani brane suverenitet Ukrajine, Tramp je pogazio suverenitet Venecuele, a povodom Grenlanda preti suverenitetu Danske. Igra haosa tek je počela. Svetski lideri pokušavaju da pronađu odgovor kako da se suoče sa talasom Trampove nove izvedbe američkog imperijalizma. Posle vojne operacije u Venecueli nameće se pitanje šta taj agresivni, neokolonijalni potez, direktno suprotan međunarodnom pravu, znači za ostatak sveta
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
