Videćemo ko je premijer, a ko guverner

Kad je svojevremeno Milan Panić izazvao Slobodana Miloševića, ovaj je poručio da će se videti ko je predsednik, a ko guverner. Izreka se vratila u drugom obliku.

Tokom desetosatne skupštinske sednice, na kojoj se znalo da je osigurana dovoljna parlamentarna većina za izbor nove vlade Srbije, izgledalo je da se politički konflikt premešta na Narodnu banku Srbije. Rasprava o guverneru i finansijskom sektoru počela je pre te sednice. Povod za to: naprednjačka priprema terena da na mesto guvernera dođe njihova Jorgovanka Tabaković i Dinkićeva izjava tokom prethodne skupštinske sednice o tome da Šoškić nije dobro obavljao svoj posao, da je „bez obzira na saznanja o dubiozama u Agrobanci, Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine odlučio da zažmuri da se tokom izborne kampanje ne bi zamerio DS-u odnosno Borisu Tadiću…“

U Dačićevom ekspozeu ta tema je zauzimala značajno mesto:

„Naša situacija je slična analizi koju opisuje nobelovac Krugman: imamo veliki broj ljudi koji ne rade ili nedovoljno rade, imamo kapacitete koji nisu uposleni, prirodne resurse koji nisu iskorišćeni i imamo uplašene investitore i finansijski sektor koji nije dovoljno u funkciji privrednog razvoja. Moja kritika finansijskog sektora, koja je uzburkala javnost, upravo je bila poruka da on mora biti više u funkciji oživljavanja privrede. Stalno slušamo tvrdnje kako je naš finansijski sektor stabilan, a u međuvremenu nam se privreda urušava i propada…“

Čedomir Jovanović je sa skupštinske govornice rekao da predstavnici nove vlasti kritikama guvernera Narodne banke Dejana Šoškića direktno utiču na stabilnost finansijskog sistema.

Poslanici DS-a su branili nezavisnost institucije guvernera NBS-a, koji po Zakonu o NBS-u može biti smenjen tek kad Savet guvernera odluči da je on ugrozio osnovne ciljeve NBS-a, „nestručnim i nesavesnim obavljanjem funkcije i ozbiljnim propustima u donošenju i izvršavanju odluka“.

Dačić je, međutim, obelodanio da je Šoškićevu smenu spremala i Demokratska stranka dok je bila na vlasti: „Hteli smo zajedno da ga smenimo, to su hteli i ovi drugi, a sada ga vi branite…“

Od uvođenja višestranačja bila je prilično nesigurna guvernerska stolica, u kojoj su nekada sedeli Đorđe Vajfert (1890–1902. i 1912–1926) i Ignjat Bajloni (1928–1934). U prvih deset godina u njoj su se smenili Dušan Vlatković, mr Vuk Ognjanović, Borisav Atanacković, prof. dr Dragoslav Avramović, Dušan Vlatković. Posle oktobra 2000. na mesto guvernera, nakon Dušana Vlatkovića došao je Mlađan Dinkić, koji je smenjen u parlamentu 2003. Njega je nasledila Kori Udovički, koja je upravljala NBS-om samo sedam meseci, jer je i nju Skupština razrešila s obrazloženjem da je izabrana na falsifikovanom skupštinskom glasanju.

Tokom Koštuničine vlade na čelo NBS-a je 2006. došao Radovan Jelašić, koji se 2010. godine povukao sa te funkcije nakon isteka mandata mada je Mlađan Dinkić izjavio da je Jelašić „zamoljen da ode“. Formalno gledano, Jelašić je na funkciju guvernera izabran na osnovu prethodnog ustava i po tome mu je mandat trajao do 2010. Međutim, pošto je guverner reizabran posle donošenja Ustava Srbije 2006, mogao je da ostane na toj funkciji do 2012… Pre Jelašićevog izbora vođena je, inače, velika rasprava u javnosti o neophodnosti da guverner mora da bude samostalan u obavljanju monetarne vlasti i imun na političke pritiske.

Rasprava o tome se razgoreva i posle skupštinske sednice.

Ove nedelje Apel za odbranu vladavine prava u Srbiji uputila je grupa aktivista NVO i civilnog društva, u kome se kaže: „Procedura utvrđena Zakonom o NBS služi kao jemstvo nezavisnosti guvernera… Donošenjem novog Zakona o NBS-u sa ciljem smene guvernera, vladajuća većina bi u potpunosti obesmislila položaj svih nezavisnih institucija i regulatornih tela… Novi zakon o ministarstvima koji grubo narušava postojeće propise o imenovanju i razrešenju službenika na položaju je još jedan dokaz da Vlada Srbije ima nameru da u potpunosti pogazi pravni sistem države i uvede partijski voluntarizam kao jedini kriterijum odlučivanja.“

Apel su potpisali Danica Popović, Vojin Dimitrijević, Vesna Rakić Vodinelić, Jovo Bakić, Borka Pavićević, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, Lazar Stojanović, Sonja Biserko, Miljenko Dereta, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Labris, i druge mnogobrojne nevladine organizacije i pojedinci.

DEMOGRAFSKO URUŠAVANJE: Svoj ekspoze Ivica Dačić, koncipirao je tako da se uzdrži od konkretnog definisanja ciljeva vlade, što možda ima veze sa onom rečenicom Ace Popovića koju je u nekom intervjuu citirao novi ministar kulture i informisanja Bratislav Braca Petković: „Ako ste na pare mislili, tetka Rado, ja para nemam…“

Dačić se zato trudio da ubedljivo opiše teško socijalno i privredno stanje. Kao prvi dalekosežno najdramatičniji problem označio je demografsko urušavanje Srbije: “ Od ukupno 4706 naselja u Srbiji u 1140, odnosno u 24,2 odsto od ukupnog broja naselja u Srbiji u 2010. godini, nije rođeno nijedno dete. Od 165 opština u Srbiji bez Kosova i Metohije, samo u osam je zabeležen pozitivan prirodni priraštaj: u Grockoj, na Zvezdari, u Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Bujanovcu i Preševu… Podatak da se u Srbiji svake godine rodi četrdeset hiljada beba manje nego što je broj umrlih, treba da bude poslednje upozorenje za uvođenje vanrednih mera u ovoj oblasti…“

Rekao je da ekonomska politika koju će on kao premijer zastupati, neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana, čiji je životni standard u prethodnom periodu doživeo drastičan pad: „Prosečna neto plata je pala na oko 340 evra, u čemu nas je pretekla čak i Albanija. Stopa nezaposlenosti je već daleko prešla 20 odsto.

Danas je Srbija možda jedina zemlja u Evropi u kojoj je otprilike isti broj onih koji primaju penzije i onih koji rade. Struktura zaposlenih je vrlo nepovoljna. Svega pola miliona ljudi učestvuje u stvaranju nove vrednosti, u realnoj proizvodnji, ostatak je u granama koje se bave preraspodelom, kao što su trgovina i finansije, i nadgradnjom, kao što su državna uprava, školstvo itd.

Najviša cena kapitala, najnestabilniji kurs, najviša stopa nezaposlenosti, najmanja prosečna plata, nedovoljni podsticaji izvoznicima, najmanje subvencije u poljoprivredi u regionu, svakodnevno umanjuju konkurentnost naših preduzeća i kredibilitet Srbije.“

SAVET ZA OPORAVAK: Najavio je da će on, kao predsednik Vlade, formirati Nacionalni savet za ekonomski oporavak, koji će okupiti najsposobnije, najstručnije i najuspešnije što Srbija ima u oblasti privrede i finansija.

Taj savet podseća na Nacionalni savet za investicioni plan koji je formirao bivši predsednik Srbije Boris Tadić, a koji je Ustavni sud proglasio neustavnim zbog adrese na kojoj je formiran.

Kao oblasti koje imaju komparativnu prednost i od kojih treba da počne novi investicioni ciklus, Dačić je pomenuo pre svega poljoprivredu i prehrambenu industriju, energetiku i infrastrukturu.

Rekao je da država i finansijski sektor treba da imaju odlučujuću ulogu u pokretanju nacionalne ekonomske mašine. Naglasio je da je nivo zaduženosti u Srbiji u odnosu na ukupan društveni proizvod mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama, ali da naš problem nije u stepenu zaduženosti, već u malom društvenom proizvodu koji i dalje pada….

Podsetio je na to, a to podsećanje obavezuje vladu, da se „mi danas ponovo nalazimo pred izazovima reindustrijalizacije koja mora da obezbedi optimalno restruktuiranje naše privrede“.

Kad je na kraju ekspozea pročitao spisak ministarstava, videlo se, kako je primetila jedna poslanica LDP-a, da u njemu nema ni „r“ od reindustrijalizacije. Nekoliko opozicionih poslanika je dokazivalo da je bilo pakovanja resora prema slici ministra – da je ekologija razdvojena od prostornog planiranja i pripojena energetici, ova razdvojena od rudarstva, a da je infrastruktura pomenuta u opisu posla čak tri ministra (Milutina Mrkonjića, Velje Ilića i Milana Bačevića)…

SPISAK LEPIH ŽELJA: Poslanici DS-a, LDP-a, LSV-a, SPO-a, DSS-a i SVM-a nisu glasali za predloženi kabinet i ekspoze su opisivali kao spisak lepih želja bez konkretnih mera za realizaciju ciljeva vlade. Šef poslaničke grupe DS-a Dragoljub Mićunović je rekao da je ekspoze rezultat nespojivih kompromisa neoliberlanog i socijalističkog koncepta, a poslanički klub SPO-DHSS da je mandatarovo govor „kontradiktorna bajka“.

Demokratska stranka Srbije je ocenila da se radi o dokumentu koji je obuhvatio 20 ili 30 tema, te da se ne može naslutiti šta će vlada izabrati za prioritete. Funkcioner DSS-a Slobodan Samardžić konstatovao je da je ekspoze pun nepomirljivih stavova: „Ne možete ući u EU ni dobiti pregovore o pristupanju ako ne priznate Kosovo – to dvoje ne idu zajedno, morate se opredeliti za jedno. Ne možete razvijati odnose s Vojvodinom tako što ćete poštovati i Ustav i Statut, ne ide to zajedno – Statut je neustavan… Ne možete negovati regionalne odnose na bazi poštovanja suvereniteta jer neki od suseda ne priznaju suverenitet Srbije time što priznaju Kosovo…“

Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, smatra da Dačićeva vlada po sastavu liči na vladu Mirka Marjanovića, formiranu 1998. godine, a da je ljudima koji je danas čine tada bio zabranjen ulaz u EU: „Zar ne mislite da je trebalo napraviti oštriji iskorak iz tih koordinata, a ne da napravite ovakav spisak želja?“

Savez vojvođanskih Mađara se takođe izjasnio da će glasati protiv vlade, međutim, saopštio je da ekspoze mandatara predstavlja novinu po tome što se u njemu po prvi put govori realistično, pa nije isključio mogućnost saradnje sa novom vladom.

„BIVŠI REŽIM„: Na opozicione kritike tokom skupštinske sednice uglavnom su odgovarali poslanici Srpske napredne stranke, napadajući „bivši režim“ mada je u sadašnjoj vladi osam ministara iz prethodne vlade.

Tu se otkrivala jedna kontroverza. Ivica Dačić, čija je Socijalistička partija još 2004. prešla put političkog pomirenja sa DOS-ovcima, i koji je 2008. potpisao Deklaraciju o političkom pomirenju s Demokratskom strankom u ekspozeu naglašava: „Ne želim i neću da se bavim podelama, bilo aktuelnim, bilo onima iz devedesetih godina, niti rascepima u periodu komunizma, ni podelom na partizane i četnike, ne zanimaju me dinastičke podele, niti podele na starosedeoce i došljake, na građanske ili nacionalne struje, niti podele na osnovu nacionalne pripadnosti ili verskog opredeljenja… Ova Vlada Republike Srbije biće vlada za budućnost, a ne vlada okrenuta prošlosti.“

Međutim, to gradivo nisu savladali naprednjaci, koji u novom evropskom odelu pretenduju da baštine „evropske tekovine srpskog oktobra“, što demokrate smatraju svojom baštinom. Oni prete diskontinuitetom i kunu se u kontinuitet s prethodnom politikom u isto vreme. Tek treba da pokažu pravo lice: uopšte ne liče na stare naprednjake Milana Piroćanca, Milutina Garašanina, Stojana Novakovića i Čedomilja Mijatovića čije su ime uzeli, a Šešeljevi radikali, čijeg su se imena odrekli, tvrde da ni to više nisu – sem kad im se omakne.

Poslanik SNS-a Momir Stojanović je, na primer, u poodmaklim časovima rasprave grubim rečima opisao oktobarske promene 2000. u Srbiji. Prošlo je izvesno vreme dok su poslanici LDP-a u govorniku prepoznali penzionisanog generala Momira Stojanovića („sada nema brkove“) i podsetili ga da je njega na mesto bivšeg šefa VBA postavila postoktobarska vlast (koja ga je kasnije i penzionisala, zbog čega on, sudeći po medijskim izveštajima, tuži državu).

Na toj sednici čuo se eho rasprava sa prethodne sednice o Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti, kojim je predviđeno da predsednik Republike imenuje i razrešava sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i rasprava o dopunama Zakona o vladi, kojim se omogućuje brza smena funkcionera koji imaju javna ovlašćenja, što nije ništa drugo do raščišćavanje terena za deobu političkog plena.

Najoštriji duel izbio je između šefa poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića, u tom trenutku kandidata za prvog potpredsednika Vlade zaduženog za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala i ministra odbrane. „Kada šef partije preuzme kontrolu nad službama bezbednosti, a pri tom nema nikakvog iskustva u tim poslovima, rezultat će biti kao i devedesetih godina“, rekao je Jovanović i naglasio da će „Srbija biti jedina zemlja u Evropi u kojoj će šef partije da koordinira službe bezbednosti“.

Vučić je odgovorio da je pročitao bar neku knjigu više od Jovanovića i da bi voleo da vidi za koju je oblast Jovanović stručan i sa kojih pozicija kritikuje bilo kog ministra. Nakon nekoliko replika, Jovanović je rekao da će izaći iz sale, a na to mu je Vučić poručio da ga razume što odlazi jer ide na avion, nazad na grčko ostrvo Mikonos, te da bi plaže i more trebalo da budu dostupni i običnom narodu, a ne samo Jovanoviću.

„Nemojte da vas podsećam šta ste radili od 2000. pa na ovamo. Gde vaša stopa prođe iznikne zebra. Nismo se uplašili ni vaših kumova iz Šilerove i nikad nemojte pomisliti da ćemo da vas se plašimo i da nećemo da vam odgovaramo“, rekao je Vučić Jovanoviću.

„Kada svako bude imao vinariju u podrumu svoje kuće kao što vi imate, onda možete meni da zamerite što odlazim na mesto gde bi mnogi građani želeli da idu“, odgovorio je Jovanović Vučiću.

Šef poslaničkog kluba DS-a Dragoljub Mićunović poručio je vladajućoj većini da se u odnosima sa budućim predsednikom Vlade, sa kojim je, kako je naglasio, dobro sarađivao, ništa neće promeniti, ali da će se promeniti to što sada u skupštini nastaje „atmosfera bahatosti i sile“. Rekao je da je zadatak vlade da se ta atmosfera promeni. „Ako hoćete da stvorite sliku demokratskog parlamenta, vi ste za njega odgovorni, a ne opozicija. Nije dobro da se posle ekspozea kandidati za ministre javljaju da repliciraju poslanicima…“

Novoizabrani predsednik Skupštine, mladi naprednjak Nebojša Stefanović, obećavao je uvažavanje opozicije.

Niz prigovora na osnovu poslovnika tokom te rasprave oko dva sata ujutru stvorio je utisak da se parlament raspao. Poslanici opozicije su tražili da se sednica prekine i završi sledećeg dana u normalnim uslovima, kada mandatar i ministri budu u sali.

O GLASANJU I PREGLASAVANJU: Ivica Dačić se vratio u dvoranu i pozvao poslanike parlamentarne većine da se uzdrže od najavljenih diskusija i da omoguće da opozicija kaže šta ima o vladi. Uz opasku da je za petak u 10 sati već bila zakazana primopredaja dužnosti, on je rekao da je njemu svejedno kada će se glasati jer on je na vlasti i ovako i onako – i u sadašnjoj i u budućoj vladi.

Podsećao je prisutne na to da su ga pri izboru druge Koštuničine vlade molili da posreduje kod Tomislava Nikolića da odustane od rasprava kako bi vlada bila izabrana u ustavnom roku…

U petak 27. jula u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Dvanaesta vlada od uvođenja višestranačja 1990. izabrana je tog dana u podne. Formirana je 82 dana nakon republičkih izbora, 30 dana od kako je lider socijalista Ivica Dačić dobio mandat od predsednika Srbije Tomislava Nikolića i 32 dana pre isticanja zakonskog roka.

Poslanici su glasali prozivkom – za izbor vlade su se izjasnila 142 poslanika, protiv 72, a 26 poslanika je odsustvovalo.

Za novu vladu glasali su poslanici Srpske napredne stranke, Nove Srbije, koalicije koju predvodi SPS, poslanici Ujedinjenih regiona Srbije, Stranke demokratske akcije, Socijaldemokratske partije Srbije i Narodne partije.

Sledećih dana novi ministri su preuzimali dužnost uz kurtoazne izjave, a najsrdačnije su se jedan drugom obratili bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i novi ministar Ivan Mrkić.

Dačićeva vlada započinje mandat sa značajnom parlamentarnom većinom, koja je osigurava od slučaja da je napusti jedan od manjih partnera. Premijerova partija, prevrtljiva u pregovorima, a lojalna u koalicijama, u vladi nema većinu, što nije uobičajeno. Prema jednoj studiji Slaviše Orlovića, u evropskoj koalicionoj praksi najvećoj partiji pripadalo je mesto premijera u 214 od 268 proučavanih slučajeva. Naprednjaci, koji su prilikom sastavljanja vlade pokazali iznenađujuću fleksibilnost, a prilikom rasprave o njoj višak netrpeljivosti prema kritičarima, polažu nadu u to da će vlada funkcionisati striktno po obimnom koalicionom sporazumu, čiji je celokupni sadržaj obuhvaćen Dačićevim ekspozeom. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavljuje da će vlada odlučivati konsenzusom, mada vlada po zakonu odlučuje većinom glasova ministara. Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavljuje na RTS-u da naprednjaci mogu da dozvole da najviše dva puta budu preglasani u vladi…

U SKUPŠTINI OD SUMRAKA DO SVITANJA: Dragoljub Mićunović;…

…Aleksandar Vučić i Dragan Šutanovac;…

…Čedomir Jovanović;…

…Nebojša Stefanović i Jorgovanka Tabaković;…

…Patrijarh srpski Irinej i crkveni velikodostojnici;…

…Mlađan Dinkić