U prestonicu SCG ovog vikenda stiže blizu 2500 ljudi, predstavnika državnih delegacija 59 zemalja, predstavnika EBRD-a, velikih investitora, predstavnika Evropske unije i Evropske investicione banke, multinacionalnih kompanija, stranih banaka i oko 500 akreditovanih novinara iz celog sveta. Zvanično, skup traje do ponedeljka, i za to vreme Beograd ima priliku da se pokaže u najboljem mogućem svetlu. Gradski menadžer Bojan Stanojević kaže za „Vreme“ da ukoliko se zaposleni koji će biti u kontaktu sa gostima (u hotelima, prodavnicama, restoranima…) pokažu kao civilizovani i ne potkradaju ih, Beograd će dobiti veliku šansu da bude domaćin i drugim velikim međunarodnim skupovima. Kao najveću prednost prestonice Stanojević je naveo Sava centar (SC), koji će biti mesto održavanja skupštine. Međutim, „Vreme“ saznaje da je u utorak sa pulta recepcije SC-a već nestao jedan laptop.
RETRO: „SC ovaj događaj vidi kao veliki ‘kambek’ na međunarodno tržište kongresne industrije“, kaže za „Vreme“ Mirjana Kovačević, rukovodilac odeljenja za odnose s javnušću SC-a. Objekat se za tu priliku priprema dva meseca. Iako je, kako kaže, redovno održavan, u njega nije ulagano od izgradnje, dakle već 28 godina. Za ovu priliku, SC je od Beograda i Vlade Srbije dobio 300 miliona dinara, a EBRD će, kako je objasnio Stanojević, sam platiti troškove organizacije.
U vreme kada je izgrađen SC, novinari su u radu koristili teleks, a telefaks se tek pojavio. Pres centar SC-a preskočio je nekoliko generacija novih tehnologija i ovih dana dobio savremenu opremu. Kroz ceo objekat provučeno je oko trinaest kilometara optičkog kabla za računarsku mrežu, a telefonska centrala ima propusnu moć od 36.000 brojeva, pa je za sat vremena moguće obaviti oko 300.000 dolaznih i odlaznih poziva. Zamenjena je konferencijska i oprema za simultano prevođenje za koje u ovolikoj meri dugo nije postojala potreba. U svakom uglu SC-a mogu da se priključe plazma ekran i kamera koja će pokrivati određeni prostor. I spoljašnje i unutrašnje zelenilo potpuno je sređeno; u velikoj dvorani zamenjeno je 4100 kvadratnih metara itisona, a u kancelarijama i drugim prostorijama još gotovo 7000. Radovi su u utorak bili u punom jeku. Za skupštinu EBRD-a svi postojeći kapaciteti biće iskorišćeni, tako da će SC moći da primi oko 7000 gostiju. Kongresne sale koje su ranije, kao višak, pretvorene u prostorije s drugim namenama, vraćene su u prvobitno stanje.
„Tendencija u savremenim međunarodnim kongresnim centrima je lak, pokretan nameštaj, a SC već 28 godina ima velik, reprezentativan, kožni. Britanske arhitekte koje su dolazile da obiđu objekat bile su njime fascinirane jer je – retro. Ogromnom metalnom lusteru, koji smo planirali da sklonimo, divili su se pola sata“, kaže Kovačevićeva. Jedan deo tog starog nameštaja biće zadržan, ali je nabavljen i novi. Zbog svetskih standarda, za ljude s posebnim potrebama, u SC-u su postojećimh rampama dodati rukohvati. Sve poslove obavila su, pored zaposlenih u SC-u, 24 izvođača radova.
MAKSIMALNO: Od danas je zgrada SC zatvorena za građane. Učesnici skupa biće obavezni da nose specijalne propusnice-kartice koje su odobrene u sedištu EBRD-a u Londonu a nakon toga, kako kaže Kovačevićeva, i proverene kod organa državne bezbednosti Srbije. Mere bezbednosti biće pojačane, a koordinatori će biti MUP, obezbeđenje EBRD-a i SC-a. Kovačevićeva tvrdi da je sve urađeno po preciznim međunarodnim standardima koje su zahtevali organizatori iz Evropske banke. U MUP-u Srbije rekli su za „Vreme“ da o merama bezbednosti ne mogu da razgovaraju ali da će one, u svakom slučaju, biti „maksimalne“. „VIP VIP“ gosti kao što su Ivo Sanader, ministri finansija Austrije i Japana i drugi imaće svoje lično obezbeđenje.
Kovačevićeva kaže da gosti mahom dolaze u porodici. Za jedan broj takvih u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće izvedena predstava Vremepolov despota Stefana. Supruga srpskog ministra finansija Tanja Dinkić biće domaćica suprugama učesnika. Međutim, i one su u obavezi da prate dešavanja u SC-u pa osim obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti Beograda, za njih nisu planirane neke druge posebne aktivnosti. U nedelju, ukoliko bude lepo vreme, učesnici će prošetati Knez Mihailovom, Kalemegdanom, Zemunom i dvorskim kompleksom. Pitanje lepog vremena nije vezano samo za šetnju: krov u SC-u prokišnjava već godinama, a za ovu priliku sanirana su samo najkritičnija mesta.
Od oko 800 prijavljenih, 125 omladinaca odabrano je da u svakom trenutku bude od pomoći gostima. Njihov zadatak je da gostima preporuče sva mesta koja bi im mogla zatrebati: od restorana pa do frizera i šminkera. Pri izboru omladinaca, organizatori EBRD-a testirali su njihovo znanje engleskog jezika i poznavanje znamenitosti Beograda.
Gosti će najveći deo vremena tokom boravka u Beogradu ipak provesti u SC-u. Za tri dana biće posluženo više od 40 različitih vrsta obroka i tri velika koktela. Planirane su i „VIP VIP“ večere kojima će prisustvovati predsednici i premijeri država. Ugostiteljsko osoblje za te prilike nosiće bele rukavice, a uglavnom internacionalna kuhinja biće servirana uz srebrni pribor za jelo. Za sve obroke organizatori iz EBRD-a tačno su naveli vrstu i sastav namirnica, kao i gramažu (težinu u gramima).
„U jednoj sali će, na primer, od 10 do 11:30 sati biti jedan, a nakon toga potpuno drugi raspored nameštaja sa okruglim stolom koji će služiti za radni ručak. Nakon toga biće zamenjeni raspored i sto – postavićemo četvrtasti, a nakon toga neki treći“, kaže Kovačevićeva.
PROBLEM HOTELA: EBRD je u početku tražio jednokrevetne sobe deluks kategorije za sve goste. Ljiljana Trgovčević, koordinator organizacije skupštine EBRD-a u Ministarstvu finansija, kaže za „Vreme“ da je jedan od visokih funkcionera Banke pri ranijoj poseti Beogradu rekao da grad ima izuzetne prednosti: idealan kongresni centar i veliki broj hotela, ali da smeštaj uglavnom nije odgovarajuće kategorije. Trgovčevićeva navodi da je jedan broj poslovnog sveta odustao od učešća na skupu upravo zbog problema sa smeštajem. Ipak, prema podacima uz EBRD-a, posećenost će biti daleko veća od uobičajene, a gosti će biti smešteni u dvadeset jednom hotelu. Kovačevićeva kaže da je u nekim slučajevima tražen i privatni smeštaj, jer je ukupan broj hotelskih soba u Beogradu daleko ispod 2500. „Prošle nedelje direktor Somborskog pozorišta jedva je pronašao jednu slobodnu sobu u hotelu Toplice, jer su u toku bili kongres balkanskih stomatologa sa 1500 učesnika i sajam tehnike“, navodi ona. U novembru prošle godine plasirana je ideja da Beograd iznajmi brodove visoke kategorije kako bi na njima bio smešten deo gostiju. Međutim, kako su za „Vreme“ rekli u Turističkoj organizaciji Beograda, od toga se odustalo jer su za ugovaranje potrebne bar dve godine.
Posle ekskluzivnog turizma, kongresi su najveći izvor zarade za lokalnu zajednicu, tvrdi Kovačevićeva. Prema svetskoj statistici, učesnik ovakvog kongresa tokom jednog dana potroši oko 380 evra, a Stanojević tvrdi da se troši i do 500. U tu sumu ulaze avionski prevoz, plaćanje hotela, restorana, taksija, obilazaka… On kaže da će samo od plaćanja poreza na tako zarađeni novac u budžet Srbije biti vraćena sva sredstva koja su uložena u SC. On žali što niko u Srbiji nije smatrao da je potrebno privatizovati hotele koji bi nam u ovom trenutku bili dragoceni. Zbog toga će učesnici sobu platiti 50, a ne 150 evra. Ipak, Stanojević tvrdi da je Beograd spreman za slične događaje u budućnosti.
U Beotaksiju, najvećem beogradskom taksi udruženju, ne planiraju nikakve posebne pripreme za skupštinu EBRD-a. „Ni Skupština grada ni Ministarstvo finansija nisu imali nikakve posebne zahteve, tako da će aktivnosti Beotaksija biti uobičajene“, kažu. Praksa da se najreprezentativnija vozila šalju na dežurstva ispred hotela visoke kategorije postojala je i ranije i neće biti menjana za vreme trajanja sastanka. Od 250 taksista koji su nedavno pod pokroviteljstvom Beograda pohađali tečajeve engleskog jezika i poznavanja turističkih atrakcija Beograda, 60 je zaposleno u Beotaksiju. Zbog toga su, tvrde, oni najsposobniji za pružanje usluga strancima. Prisećajući se Samita nesvrstanih zemalja koji je održan u Beogradu 1989. godine jedan taksista je objasnio kako je tada rešen problem nedostatka vozila za prevoz delegata: „Pošto je u to vreme većina firmi bila u društvenom vlasništvu, ‘društveni’ organi su odredili da svaka firma koja poseduje luksuzan automobil mora da ga ustupi, zajedno sa vozačem, nekoj od stranih delegacija na korišćenje.“
U kratkoj telefonskoj anketi o pripremama za dolazak posebnih gostiju koju je obavila redakcija ugostitelji su u najvećem broju slučajeva objasnili da se ne obavljaju nikakve posebne pripreme. „Restoran će nuditi uobičajeni jelovnik koji čine internacionalna i domaća jela. Dobili smo samo pojedinačne rezervacije jednog broja učesnika“, objasnili su u restoranu „Franš“. U Skadarliji, koja bi trebalo da bude mesto glavnog „udara“, restorani imaju različite planove. Dok jedni tvrde da ne spremaju ništa posebno i da će tih dana imati uobičajenu ponudu, u „Dva jelena“ najavljuju izvornu narodnu muziku i folklor. Zbog najavljenih poseta, ovaj restoran će imati posebnu ponudu jela, sa akcentom na lokalnim specijalitetima. U „Ima dana“ su takođe najavljene posebne pripreme. Uprava restorana tvrdi da im je Ministarstvo finansija najavilo organizovane posete delegata skupštine EBRD-a. „Dva bela goluba“ neće imati izmenjenu ponudu i ne očekuje neku veću posetu gostiju preko vikenda. Nacionalni restoran „Dača“ takođe nema posebne planove. Oni tvrde da je ovaj vikend, kao i svaki do sada, već početkom nedelje popunjen rezervacijama.