Velika šarena zavera

Parada ponosa, tj. Europrajd, ozbiljno se približava. Ili se, makar, približava termin za koji je zakazan. Okosnicu radnje znamo: predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je “odlaganje” ili “otkazivanje”, iako nema nikakav mandat da to uradi. Ubrzo se oglasila i Vlada Srbije, na svom sajtu, saopštenjem u kom samo potvrđuje ono što je predsednik već rekao: nemojte sad Europrajd kad nas čeka Otvoreni Balkan i odluka o priznavanju ličnih dokumenata na Kosovu. Istog dana kad se sve ovo desilo, samo malo kasnije popodne, saznali smo da je Vlada Srbije donela odluku da stanovnicima Kosova dozvoljava ulazak u Srbiju sa kosovskim dokumentima i da se od kosovskih vlasti očekuje da uzvrate recipročno. Evropski zvaničnici izrazili su zadovoljstvo odlukom o dokumentima i nezadovoljstvo najavljenim otkazivanjem Europrajda.

U narednim danima do izražaja je došla konfuzija koja i dalje vlada: organizatori Prajda odmah su rekli da država ne može da zabrani ovaj događaj. Takođe, ostalo je nejasno šta tačno Vlada Srbije otkazuje – šetnju zakazanu za 17. septembar ili ceo događaj koji treba da traje od 11. do 17. septembra.

Za razliku od svih prethodnih godina kada su se koplja lomila oko Prajda i kada je javna scena bila izuzetno podeljena, ove godine javne ličnosti, donosioci odluka i relevantni politički faktori kao da su većinom – protiv.

Na dan pisanja ovog teksta (utorak popodne) dve najsvežije reakcije stižu od patrijarha Porfirija i (valjda još uvek) ministarke za ljudska i manjinska prava Gordane Čomić.

ŠTA JE ZLO, A ŠTA DOBRO: Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije podržao je otkazivanje Europrajda čije je održavanje najavljeno u Beogradu.

“Ova tema je nama veštački nametnuta i potpuno je suprotna sistemu vrednosti našeg naroda, a isto tako i naše braće i sestara drugih vera i nacija sa kojima živimo. O tome su mi neposredno posvedočili predstavnici tradicionalnih Crkava i verskih zajednica. Stoga otkazivanje ove manifestacije smatram ispravnim”, naveo je Porfirije u saopštenju objavljenom na internet prezentaciji SPC. On je naveo da je u dušu pravoslavnih hrišćana usađeno učenje crkve izraženo već na početnim stranama Biblije, gde je zapisano da je “Bog stvorio čoveka kao dva pola, kao muško i žensko, što znači da su brak i porodica, od postanja sveta do danas i do kraja sveta i veka, definisani kao zajednica ljubavi muškarca i žene sa njihovom decom”. “U potpunosti razumemo suštinski opravdanu veliku zabrinutost našeg naroda koji je u grubom promovisanju i nametanju politika i ideologija koje imaju za cilj da poruše stubove na kojima se vekovima gradi naš identitet, da sve postane krhko, relativno i fluidno, osetio dubinsko i sistematsko ugrožavanje svih temeljnih vrednosti kojima je vekovima odan, a posebno svetinje braka i porodice”, napisao je Porfije. “Iz ovih razloga smo više puta u neposrednom razgovoru najvišim predstavnicima države izneli razloge zbog kojih smatramo da je nužno i opravdano otkazivanje Europrajda”, dodao je. Patrijarh je naveo i da je crkva “protiv svakog oblika nasilja, javnog žigosanja i progona bilo koga”. “Zlo se ne leči i ne pobeđuje nasiljem, nego se na taj način samo umnožava”, navodi se u izjavi Porfirija.

Manje-više očekivano od poglavara SPC, ne samo Porfirija, već bilo kog. Monoteističke religije mahom osuđuju homoseksualnost i smatraju je grehom, premda u određenim hrišćanskim konfesijama ima otvorenosti i premda poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja na ovo pitanje malo drugačije gleda. Jedino što jeste za čuđenje jeste Porfirijevo karakterisanje, ako je na to mislio, homoseksualnosti kao “zla”. Ali opet, jedno je patrijarh SPC, a drugo ministarka za ljudska prava. Ili ipak nije?

Na konstataciju novinarke N1 da je čudno što ministarka ćuti sve ovo vreme o Europrajdu, Čomić je odgovarila da “to znači da niste pročitali odluku Vlade, odnosno niste informisani o odluci Vlade ako mislite da ja ćutim”.

“Saopšteno vam je, od toga i idu pitanja u javnosti. Dakle, čuli ste moj stav. To je stav Vlade Republike Srbije i stav kojim smo potpuno jasno izrazili politiku Republike Srbije prema svim vrstama manjina. Oni su naši građani, naši roditelji, naši rođaci, naša braća i sestre. To je važna poruka”, istakla je Čomić.

Iz ovoga bi neko pomislio da je izjava Gordane Čomić sasvim na liniji zaštite ljudskih prava, kao i stav Vlade Srbije. Problem je, međutim, što je Vlada najavila zabranu Europrajda.

MOŽDA IPAK NEŠTO BUDE: U zgradi Vlade, 29. avgusta, međutim, održan je tajni sastanak predsednice Vlade Ane Brnabić sa poslanicama Evropskog parlamenta Violom fon Kramon i Teri Rajndke, a sastanku je prisustvovao i jedan od organizatora Europrajda Goran Miletić. Kako saznaje portal “European Western Balkans”, poslanice Evropskog parlamenta stigle su u Beograd gde su prenele poruku da će veliki broj evroparlamentaraca ipak doći u Beograd između 12. i 18. septembra, iako je Vlada Srbije najavila da će otkazati održavanje Europrajda.

Brnabić je govorila o teškoj situaciji sa Kosovom, periodima nestabilnosti što su i bili bar zvanično razlozi zašto je tokom vikenda doneta odluka da se Prajd odloži ili otkaže. Iako je sastanak sa organizatorima Europrajda najavljivan za naredne dane, odigrao se samo dan nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će Europrajd da bude otkazan. Izvor portala “Nova.rs” kaže da Ana Brnabić tokom sastanka nije želela da izgovori reč “zabrana”, već je objašnjavala sagovornicima da je u pitanju sugestija Vlade Srbije. Nakon Vučićeve najave u subotu, usledile su oštre reakcije. Još u subotu poslanica Evropskog parlamenta Teri Rajndke poslala je poruku da će evroparlamentarci doći u septembru u Beograd i pružila snažnu podršku organizatorima događaja.

Jedan od organizatora Europrajda Goran Miletić potvrdio je FoNetu da se sastanak dogodio i da se razgovaralo o tome šta treba dalje raditi zbog namere države da se šetnja ne održi. Miletić je objasnio da sastanak nije ništa neuobičajeno, te da se redovno održavaju sastanci sa koordinacionim telima. dogovoreno je da ostanu u kontaktu.

Govoreći o prisustvu poslanica iz Evropskog parlamenta, Miletić je rekao da su Viola fon Kramon i Teri Rajndke zatražile da prisustvuju razgovoru “zbog namere države da zabrani paradu”. Da su se poslanice Evropskog parlamenta sastale sa premijerkom Anom Brnabić na Tviteru je napisala Teri Rajndke, inače jedna od najvidljivijih poslanica u EP koje se zalažu za prava LGBTQ+ populacije. “Viola fon Kramon i ja smo se juče sastale sa premijerkom Srbije Anom Brnabić da ponovo naglasimo važnost održavanja ovogodišnjeg Europrajda. Prajd će biti signal nade za sve ljude širom Evrope”, napisala je Rajndke.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će odluka Vlade Srbije o neodržavanju Europrajda biti poštovana, ističući da ukoliko je neki skup zabranjen – biće zabranjen. On je u Predsedništvu kazao da ta manifestacija neće biti održana i da promene te odluke neće biti.

Vučić je poručio organizatorima Europrajda, koji su najavili da će se okupiti u dogovoreno vreme uprkos odluci države da se manifestacija odloži, da je stav države da ne postoje bezbednosni uslovi, a da oni umesto da razumeju i biraju drugačije načine da se bore za svoja prava, po svaku cenu nastoje da skup održe. Poručio je i da odluka o Europrajdu neće biti promenjena čak i kada bi ga ubeđivali predsednici Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Ukrajine i Turske, Džozef Bajden, Vladimir Putin, Volodimir Zelenski i Redžep Tajip Erdogan.

A MOŽDA STVARNO OD TA POSLA NEMA NIŠTA: Ako neko ima moć da odluči da li će Prajda biti ili ne, onda je to Aleksandar Vučić, oduvek, a ne otkako je na vlasti. Da je tako, pokazuje istorijat održavanja i zabranjivanja Prajdova u Srbiji, kao i činjenica da se ova manifestacija mnogo lakše i češće održava otkako je on ne samo na vlasti, nego je i “zaokrenuo ka Evropi”. Javna je tajna da je deceniju i kusur unazad imao kontrolu nad huliganima koji su oduvek bili prva linija napada na Prajd.

Da je Aleksandar Vučić čovek koji je i pre dolaska na vlast kontrolisao huligane i ekstremne desničare, nema čvrstih dokaza. Ipak, to se i naslućuje i govorka, još od 2014. godine kada je dovoljno ojačao na vlasti, a Parada ponosa prvi put održana bez većih incidenata. Jedina suštinska razlika u odnosu na ranije pokušaje organizovanja Parade ponosa je ta što je Aleksandar Vučić danas na vlasti, i to na poziciji najmoćnijeg čoveka u Srbiji, a ne u opoziciji. Istina, i 2013. godine kada je Parada poslednji put zabranjena, participirao je u vlasti, ali kao potpredsednik Vlade. Pritom, spremala se i izborna godina, pa nije bilo baš zgodno pustiti LGBT populaciju i prijatelje da paradiraju, imajući u vidu većinski stav građana Srbije, a on je daleko od blagonaklonog.

O Vučićevim vezama sa navijačkim organizacijama i on sam rado govori i hvali se svojom navijačkom prošlošću. Potpisnica ovog teksta imala je priliku pre četiri godine da zabeleži njegovo sećanje na učešće u slučaju “Maksimir”, odnosno nerede na utakmici Dinamo – Crvena zvezda iz 1990. godine. Brat Andrej je svojevrsna siva eminencija u Crvenoj zvezdi, a Vučić i inače ne koordinira vlast zvaničnim kanalima, već preko svojih ljudi od poverenja, kojima šira javnost često ne zna ni imena.

Kad smo kod Andreja Vučića, njega su za vreme Parade ponosa 2014. pretukli pripadnici Žandarmerije, jer je zajedno sa pripadnicima obezbeđenja pokušao da probije kordon, pošto je nekud žurio svojim poslom. Pojedini izvori kažu da je obezbeđenje čak potezalo neku automatsku pušku na žandare. To obezbeđenje inače nije njegovo, već mu ga je pozajmio brat premijer, na šta po zakonu nema pravo. Ali, Vučić je milostiv. Na konferenciji za novinare na kojoj se pohvalio da Srbija poštuje različitosti, rekao je da neće podneti krivične prijave protiv policajaca koji su mu tukli brata.

Dakle, jedina suštinska razlika u odnosu na dosadašnje pokušaje organizovanja Parade ponosa i ovog, uspešnog održavanja jeste – Aleksandar Vučić.

NIJE VALJDA ISPUSTIO DESNICU: Šta se, međutim, dešava sada? Da li je Vučić izgubio kontrolu nad desnicom ili je Europrajd poslužio kao zgodno sredstvo trgovine? U političkom šibicarenju kakvo ovde dugo vlada, lako je zamisliti predsednika kako na tabli računa i ispisuje markerom: ‘Dam Evropi Kosovo, ali da smirim ove ovde, zabranim Europrajd, jeste da je taj Europrajd ove godine malo veći i važniji, jeste da 60 evropskih zvaničnika planira da dođe, naljutiće se, ali isti ti će da me tapšu po ramenu zbog priznavanja kosovskih dokumenata, litijaši će da budu mirniji, da im sad ne drmam kavez i Kosovom i Prajdom…’ Nije teško zamisliti ga kako izvodi računicu na nekoj od tabloidnih televizija sa nacionalnom pokrivenošću.

Ako je ovo zaista ta kalkulacija, onda možda ne bi bilo loše da se zapitamo kakvo je društvo koje svoja najbolnija pitanja (odnos sa Kosovom) rešava žrtvovanjem celog jednog korpusa ljudskih prava? Da li smo toliko potonuli u političko šibicarenje kojim kompenzujemo odsustvo političke veštine? I koje su posledice? A možda je sve ovo samo još jedna teorija zavere, u duginim bojama. ¶