Velika pljačka narodne lutrije

Pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala su početkom marta uhapsili 14 lica koja su na nedozvoljen način učestvovala u nagradnim igrama licitacije emitovanim tokom prošle i ove godine na Radio-televiziji Srbije i TV Pinku. Oni su uhapšeni po nalogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, a u akciji je učestvovalo čak 120 policajaca. U stanu broj 30 u Ulici Antifašističke borbe 19, kod novobeogradske Arene policija je pronašla 20 kompjutera i 200 mobilnih telefona, kao i ogromnu količinu novca.

Prvoosumnjičeni za organizovanje grupe je Predrag Bećirić (40) iz Beograda, koji je priznao da je licitiranjem uzeo 120 automobila i sedam stanova. Osim Bećirića uhapšeni su i Ognjen Petar Todorović (31), Marijana Mijanović (39), Milica Mirić (28) i Darko Dragosavljević (24). Jedan od uhapšenih je pušten da se brani sa slobode. U sklopu akcije je saslušano 160 ljudi iz cele Srbije koji su imali veze sa uhapšenima i licitiranjem.

Ovoj grupi se na teret stavljaju „klasično delo prevare, pranja novca i zločinačko udruživanje“, rekao je jedan od zastupnika optuženih, advokat Mladen Magdelinić. Prema Pravilniku igre na sreću Državne lutrije Srbije, (DLS) nije dozvoljeno bilo kakvo korišćenje računara ili organizovano učestvovanje u SMS licitacijama, za šta se ova grupa optužuje.

Sumnja se da je od 2008. godine još najmanje šest takvih grupa pokušalo na sličan način da „pogodi“ najnižu jedinstvenu ponudu. Navodno je ukradeno 200 automobila, najmanje deset stanova i više od 500.000 evra. Tužilaštvo je proširilo istragu, pa se najavljuju i nova hapšenja. Kako za sada pokazuje istraga, zaposleni u Lutriji, kao i medijskim kućama, nisu umešani.

SUMNJIVI SREĆNIK: Iako su svakodnevno stizale pritužbe građana da nešto nije u redu, a sa internet foruma je duže vreme poručivano da je „sve namešteno“, organizatori, DLS, primetili su da nešto nije u redu tek početkom 2010, tokom redovne kontrole koju obavlja ekspertski tim.

Između ostalog je utvrđeno da je jedan „igrač“ za godinu dana uzeo čak osam vozila i stan. Nakon toga je kontaktiran MUP i specijalno tužilaštvo koji su od 18. januara do 25. februara pratili igru. Tada je Bećirić otkriven.

U tom periodu, dok je policija vrebala „srećnike“, Bećirićeva grupa je „osvojila“ 23 automobila i tri stana od po pedesetak kvadrata u Beogradu. Ukupna vrednost „dobitaka“ je oko 40 miliona dinara. Kako je Bećirić rekao policiji, samo im je dva puta izmakla nagrada. Dnevni list „Press“ objavljuje da je postojala ideja da se među „dobitnike“ ubaci policajac. On bi se, kako nalažu pravila igre, javio direktno u program, predstavio se kao policajac, a potom bi objavio da je nameštaljka otkrivena. Od toga se ipak odustalo, mada bi bilo zanimljivo videti taj scenario.

NAUKA I KRIMINAL: Od 3. marta, kada je uhapšena Bećirićeva grupa, bilo je mnogo nagađanja na koji način su osvajali tolike nagrade. U početku se govorilo da su „provalili“ u sistem Lutrije Srbije, zatim da su presretali SMS poruke i na taj način slali svoju dobitnu. Mediji su svakodnevno iznosili nove informacije i teorije, a njihovi izvori bliski istrazi su samo dodatno zbunjivali čitaoce. „I policija se dobro namučila da bi provalila njegovu tehniku. U istrazi smo tipovali na tri šeme, a ispostavilo se da je u pitanju četvrta.“, objasnio je neimenovani sagovornik „Blica“ „blizak istrazi“. Neki su sumnjali na saradnju hakera i organizatora igre, međutim, sve je to odbačeno.

„Grupa je koristila 20 umreženih kompjutera i 200 mobilnih telefona. Kada se na telefon nagradne igre pošalje poruka, organizator dostavlja info poruku sa povratnom informacijom da li je ta ponuda najpovoljnija, odnosno jedinstvena. Ta informacija korišćena je u kompjuterskom programu za dobijanje najniže jedinstvene ponude“, razjasnio je na kraju specijalni tužilac Miljko Radisavljević. Govoreći o Bećirićevoj grupi kazao je da je reč o ljudima koji su uspeli da prevare sistem, organizatore i sve druge.

Na internet forumu magazina o računarima, „Sveta kompjutera“, među prvim komentarima pominje se sistem „bruto force“, logaritamska šema koju je Bećirićeva ekipa najverovatnije koristila. Forumaš objašnjava: „Recimo, pošalješ nasumično dva broja: 100 i 10.000. Ako je trenutna najmanja ponuda veća od 100, a manja od 10000 znači da treba da gađaš između 100 i 10000. Dalje uzmeš polovinu. Ako ti kaže da treba da sniziš ponudu ti radiš opet binarnu pretragu između 100 i 5000 itd.“ Na taj načina se sužava izbor da bi se na kraju došlo do dobitne cifre.

Drugi deo akcije predstavljalo je preuzimanje nagrade. Članovi grupe su plaćali ljudima da izigravaju srećne dobitnike. Cena je bila od 100 do 700 evra, ako je u pitanju preuzimanje automobila i od 1350 do 1500 evra za slikanje uz novi stan. „Nasmejani“ glumci će u krivičnom postupku biti svedoci.

Kako „Vreme“ saznaje u Državnoj lutriji Srbije, tokom igara „RTS licitacija“, „Grand auto“ i „Grand licitacija“ stiglo je nešto manje od deset miliona SMS-ova (samo igra emitovana na Javnom servisu je primila šest miliona poruka). Ukupno je zarađeno 515 miliona dinara. Prema nezvaničnim procenama, „obični“ igrači dobili su manje od pet odsto nagrada u svim SMS licitacijama.

Po zakonu o igrama na sreću nagradni fond iznosi 50 odsto prihoda (što je u konkretnom slučaju 257 miliona dinara). Od druge polovine, 60 odsto prihoda odlazi u budžet za finansiranje organizacija poput Crvenog krsta, organizacija za pomoć osobama sa invaliditetom i ustanova koje sprovode programe unapređenja socijalno ekonomskog i društvenog položaja građana.

Preostali deo se raspoređuje tako da deset odsto ide Državnoj lutriji Srbije (deset miliona), dok 90 odsto ide televizijama koje su emitovale nagradne igre. RTS i Grand su zaradili 93 miliona dinara.

Mobilni operateri – Telekom, Telenor i VIP – zaradili su 127 miliona dinara.

NIKOM NIŠTA: Deo javnosti se pita da li postoji način da se nadoknade gubici prevarenih građana. Ovaj problem pokrenuo je u parlamentu poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević, zahtevajući od generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića da se izvini prevarenim građanima i da im objasni kako će šteta biti nadoknađena. Ubrzo je stiglo i saopštenje menadžmenta RTS-a u kome kažu da se zbog moralne odgovornosti Javni servis izvinjava srpskoj javnosti, a zbog zakonske nemogućnosti da ovakve igre sam kontroliše RTS, ubuduće, neće emitovati SMS licitacije ili slične nagradne igre. Pored toga, Tijanić je najavio tužbu protiv Markićevića zbog iznetih „neistina, uvreda, kleveta, lažnih optužbi i zloupotrebe javne reči“.

Pink nije davao zvanična saopštenja, a direktor „Grand produkcije“ Aleksandar Popović je rekao da je Grand samo promoter nagradne igre: „Mi smo samo objavljivali imena pobednika koje nam je dostavila Državna lutrija i snimali priloge na adresama koje su nam oni dali.“

Oni koji su učestvovali u SMS nagradnim igrama mogu da traže na sudu naknadu štete. Međutim, mala je mogućnost da će se neko zaista upustiti u taj poduhvat. Građanin koji bude odlučan da istera pravdu, mora imati sačuvane SMS-ove kao dokaz da je učestovao u igri. Zatim, mora postojati pravosnažna presuda da su Bećirićeva i druge (još „neprovaljene“) grupe prevarile državu i ukrale automobile i stanove. Tu se dodaju i takse i usluge advokata koje bi koštale više od novca datog za poruke. Problem je što građani nisu oštećeni samo zbog cene uzalud poslatih SMS-ova, već i zbog eventualnog dobitka koji im je nepošteno izmakao. Šta će biti sa zaplenjenim automobilima, stanovima kao i novcem prevarenih građana odlučiće Specijalni sud. Istražni sudija je Dragan Lazarević.

Kako je za „Vreme“ objasnila Milica Lazarević iz kabineta generalnog direktora Državne lutrije Srbije, „država je morala ovu popularnu igru da uvede u zakonske okvire“. Pre toga su pojedini mediji sami organizovali SMS licitacije. Po Zakonu o igrama na sreću, sada isključivo pravo priređivanja igara na sreću putem telekomunikacionih sredstava ima DLS.

Za rad Državne lutrije nadležno je Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za igre na sreću. Kako piše u Informatoru o radu Ministarstva, Uprava za igre na sreću mora da odobri svaku igru koju Lutrija organizuje. Na pitanje zašto se uopšte održavaju igre koje su u većini drugih zemalja na spisku nepoželjnih jer postoji mogućnost prevare, u Ministarstvu finansija kažu da SMS licitacije nisu protivzakonite.

Haker u krvi

U ZATVORU DO DALJEG: Predrag Bećirić

Iako je u početku objavljeno da Predrag Bećirić ne poseduje nikakvo formalno obrazovanje, u pitanju je osoba koja je odavno poznata u kompjuterskom svetu. On je jedan od tvoraca interaktivne igara „Tajni agent Izi“, „Bunga banga re“ i TV kvizova „Kešolovac“ i „Lova za slova“. Pominje se i u vezi sa bugarskom kompanijom Interaktiv medija servisa, koja se bavi izradom sličnih kompjuterskih programa. Predrag Bećirić je i čelni čovek Ronilačkog kluba Alfa dajving tim.

Za jedne, on je genijalac, željan dokazivanja, koji je samo pametno pronašao „rupu“ u sistemu. To podgrevaju pojedine novine pisanjem da se Bećirić samo sveti jer je ostao bez posla, kada je DLS preuzela sve igre na sreću, iako je on bio prvi provajder licitacionih igara u Srbiji. Zatim, jedno od „objašnjenja“ je da je hteo da stane kada je uzeo 30 automobila, ali shvativši da će ga smeniti banda iz unutrašnjosti Srbije, odlučio je da nastavi da daje „najniže jedinstvene ponude“. Iz inata.

Zanimljivo je da je još kao srednjoškolac Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ pisao za „Svet kompjutera“. U tekstu objavljenom još u novembru 1986. pod nazivom „Hakerski bukvar“, Bećirić kaže: „Kada jednom hakerski način života i razmišljanja uđe čoveku u krv, postaje velika opasnost za sve stvarne obaveze… ako ste jedan od takvih i ako nekada u školi ili na igranci posle vašeg iscrpnog objašnjenja nečega o čemu vaši drugovi nemaju pojma začujete iza svojih leđa prigušeni ženski glas ‘eeeeeb’t’ je l’ ovaj lud?’, nemojte se osećati neprijatno. Iako to oni neće priznati, vi ste glavni: haker je uvek u pravu. Ako nehaker smatra da to nije tačno, može da se ubije: za vas, vi ste taj koji uvek pobeđuje.“