U borbu protiv korupcije krenu od najnemoćnijih: nepokretnih, slepih i dementnih bolesnika, uglavnom starih i siromašnih penzionera
Slika koja se može videti svakog jutra u osam sati ispred Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije (PIO) govori sve o državi u kojoj živimo. Govori o bedi, siromaštvu a pre svega o ponižavanju teško bolesnih, uglavnom starih ljudi – nepokretnih bolesnika – i onih koji u takvom okruženju pokušavaju da se brinu o njima. Jedini razlog je mesečna novčana pomoć od 6500 dinara („pravo na pomoć i negu drugog lica“), koja po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju sleduje penzijskim osiguranicima teško bolesnima, ukoliko lekarska komisija Fonda proceni da je zahtev opravdan.
STROGOĆA: Na parkingu sa dvorišne strane zgrade PIO zdravi izvode bolesne uz dosta napora iz putničkih automobila ili taksija u koje su ih smestili samo oni znaju kako. PIO se postarao da iza zgrade obezbedi poseban parking i invalidska kolica na ulazu u zgradu. Nije se, međutim, pobrinuo za najvažnije: da lekarska komisija, kao što je to rađeno do pre nekoliko godina, poseti kod kuće svakog teško bolesnog čoveka i oceni na osnovu lekarske dokumentacije i ličnog uvida da li mu sleduje ova vrsta državne pomoći. Inače, pravo na ovu vrstu pomoći imaju, na primer, slepi ljudi, nepokretni i bolesnici sa znakovima demencije.
Za zakidanje kućnih poseta predviđenih Zakonom nadležni u PIO odlučili su se zbog velikog broja zahteva, sumnjivih lekarskih izveštaja iz bolnica, pomanjkanja kadra i korupcije u sopstvenim redovima. Kako su narastali pomenuti problemi unutar PIO, ali i zdravstva (i jedan i drugi sektor potresaju teške korupcionaške afere), pravila rada su postajala sve stroža za činovnike, posebno za doktore zaposlene u ovoj ustanovi, ali i za one zbog kojih PIO postoji i kojima pruža usluge i pomoć.
Dr Aleksa Milošević, direktor Sektora za ocenu radne sposobnosti u PIO, ne negira da je Fond „u velikim problemima“.
„Godišnje u ovu ustanovu stiže 50.000 predmeta sa zahtevima za ocenu radne sposobnosti – invalidske penzije, telesnih oštećenja i svega ostalog. Broj zahteva za novčanu pomoć za negu nepokretnih i ostalih teških bolesnika (15.000) gotovo je jednak broju zahteva za invalidske penzije: „Suočeni sa niskim penzijama, ljudi ne shvataju da novac za negu nije socijalna već medicinska kategorija i masovno podnose zahteve za pomoć. Kriterijumi za dobijanje pomoći su izuzetno rigorozni i da se doslovno primenjuju, maltene niko ne bi ostvario ovo zakonsko pravo predviđeno za ljude koji ne mogu da se sami brinu o sebi. Ako vi, na primer, možete uz pomoć nekog da odete do kupatila i obavite ličnu higijenu ili jednostavno uz veliki napor da napravite tri-četiri koraka, onda ne spadate u ovu kategoriju“, kaže dr Milošević u razgovoru za „Vreme“.
PRAVDA: Ogroman broj bolesnih ljudi penzionih osiguranika, plus oni koji ista prava pokušavaju da ostvare preko socijalnog osiguranja mogao bi za državu i Ministarstvo zdravlja biti ozbiljan signal za uzbunu i preventivno sprečavanje daljeg psihičkog i fizičkog propadanja stanovništva.
Od svih zahteva za novčanu pomoć pozitivno se reši tek otprilike petina. Međutim, nije poznat ni približan broj teških bolesnika koji ne mogu da se brinu o sebi, koji uopšte ne stignu do filijala PIO pošto nema ko da ih transportuje do lekarske komisije ili nemaju novca da plate usluge hitne pomoći privatnih klinika čija se cena u Beogradu kreće od 50 do 70 evra. Angažovanje državne Službe hitne pomoći u ovakvim sutacijama je zanemarljivo.
„Ko će dobiti valjanu medicinsku dokumentaciju od svog lekara, koja možda i ne odgovara težini bolesti pacijenta ali sigurno prolazi kod komisije PIO, ko će biti srećnik da mu komisija dođe na noge ili da i bez pojavljivanja pred njom ostvari pravo na pomoć, zavisi od veze bilo u bolnici ili kod nas“, kaže za „Vreme“ jedan službenik PIO koji nije iz redova lekarskih komisija. On, takođe, navodi da se u pokušaju sprečavanja rasprostranjene korupcije u Fondu raspored lekarskih komisija i pacijenata pravi dnevno. Tačnije, niko od lekara ne zna kog će pacijenta dobiti tog dana. Tvrdi i da je korupcija u redovima lekarskih komisija glavni razlog ukidanja kućnih poseta nepokretnim licima i da se „dešavalo da zbog primanja mita pomoć dobija i neko ko je zdrav“.
ISKUSTVO: Dr Milošević, koji je i sam nekada obilazio potencijalne korisnike pomoći, kaže da se dešava da komisija sa lekarskim izveštajem o nepokretnom bolesniku dođe u kućnu posetu, a „pacijent nije tu, odšetao“, i da komisije PIO „bukvalno izbegavaju da idu u kućne posete“. To je, po njemu, gubljenje vremena, pogotovu, kako kaže, kada se odlazi na periferiju Beograda. „Nekada se moglo ići u kućne posete pošto je bilo 40 lekara, danas ih radi samo 18.“ Pominje i da je otkrivanje korupcionaških afera takođe proredilo lekarski komisijski kadar. Samo u smederevskoj aferi dodeljivanja lažnih invalidskih penzija uz „pristojnu“ cenu od 1500 evra po kandidatu PIO Srbije je ostao bez tridesetak doktora. Neki od njih su već uhapšeni i nalaze se pod istragom.
Društvenu bruku – korupciju u zdravstvu i PIO, svesrdno podržanu od građana koji podmićivanjem lekara na nezakonit način žele da dobiju ono što im ne pripada, plaćaju teški bolesnici. Stari i nemoćni ljudi, pri tom još i siromašni, ne mogu da dođu do pomoći koja im pripada po zakonu. „Žao mi je što neke od stranaka kod kojih bi stvarno trebalo da odemo na kućno veštačenje zbog takvog sistema i ograničenog kapaciteta moraju same ovamo da dolaze. Ali, ako neko hoće da ostvari svoje pravo, mora malo i da se pomuči. To je višegodišnje pravo i vredi se žrtvovati zbog toga“, kaže dr Milošević uz sumnju da ne zna da li postoji ijedan invalid penzioner stariji od 65 godina a da nije podneo zahtev za sredstva za kućnu negu. Pa šta? Invalidske penzije su tek nešto više od pomenutih 6500 dinara. Ako nisu stečene lažnim potvrdama lekara iz PIO, reč je zaista o bolesnim ljudima koji jedva sastavljaju kraj s krajem i normalno je da se bore i za ovo svoje pravo. Nije, međutim, normalno da ih u poznim godinama bilo ko ponižava, da ih po parkingu PIO od kola do invalidske stolice rodbina i prijatelji vuku kao vreće samo zato što PIO i zdravstvo imaju problema s kadrovima i korupcijom. O onima koje nema ko da dovede pred lekarsku komisiju da i ne govorimo. Oni dođu kao čist ćar za državu: imaju pravo na papiru, a ništa ne koštaju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
