Iako je pokrenut pre svega nekoliko dana, televizijskom kanalu B92 Info već sada je garantovana visoka gledanost. U nekom drugom trenutku, bilo bi prilično diskutabilno koliko će se novi program "primiti" među gledalištem, ali mesec dana pred izbore, koncept 24-časovnih vesti i politike nesumnjivo je dobar poslovno-medijski potez
Još jednom opravdavajući imidž avangardne medijske kuće koja se trudi da bude prva u svemu, RTV B92 je 7. aprila počela s emitovanjem informativnog kanala – medijske forme koja je nekako prirodna u zemlji u kojoj su vesti najgledanije emisije i u kojoj su politički TV sadržaji privlačniji i zabavniji od bilo čega drugog. Naravno, informativni ili njus kanali nisu nepoznati domaćoj publici. Zahvaljujući satelitskim antenama i kablovskim provajderima, već godinama se ovde prate BBC News, Sky News, Euro News, CNN i drugi slični programi. Ovaj put, međutim, eto prilike da se u vestima i politici uživa na maternjem jeziku i to po vasceli dan.
Pored redovnih vesti i emisija „Kažiprst“ i „Poligraf“, koje se emituju i na „običnoj“ TV B92, na B92 Info vesti se emituju mnogo češće, na ekranu se stalno vidi telop s kratkim i svežim informacijama, a već tokom prva dva dana emitovanja jasno je da će tu moći da se vide i neki novi sadržaji. „Naš program ima nove elemente koji neće ići na zemaljskom kanalu. Imamo nekoliko izdanja pregleda svetskih vesti. Emitujemo i posebna izdanja emisije „Berza“ koja se bavi kretanjem akcija na berzi i generalno finansijama u Srbiji. Svaki dan emitujemo debatne emisije „Uvećanje“, koje neće ići na osnovnom B92 kanalu, a baviće se svim dnevno aktuelnim temama. Posebno su izraženi i prognoza i stanje na putevima ili živa slika sa ulica srpskih gradova. Sport se emituje u svim vestima, ali postoji i dnevni polusatni pregled“, kaže za „Vreme“ urednik B92 Info kanala Igor Božić. Što se vizuelnog identiteta tiče, B92 Info ne razlikuje se od TV B92, pošto je istovremeno s početkom emitovanja informativnog kanala promenjena i scenografija najgledanijih emisija „devedesetdvojke“. Iako su novinari i voditelji vidno raspoloženi zbog toga (npr. Jugoslav Ćosić je u emisiji „Poligraf“ emitovanoj 7. aprila, pre reklama, sav srećan obavestio gledaoce da se „za par minuta vraćamo u novi studio“), običnom gledaocu za sada je malo teže da se snađe, jer čak i one emisije koje se pojavljuju samo na B92 Info „liče“ na one koje se emituju na oba kanala.
Sličnost s TV B92 ne završava se samo na scenografiji – uprkos tome što je u pitanju sasvim nov kanal, tu su i već poznata TV lica. „Info kanal je zamišljen kao spoj stare, proslavljene redakcije TV B92 i novih mladih snaga izabranih na konkursu prošle jeseni. Vesti pravi stara ekipa, ali uz pomoć novih mladih kolega kojima smo dali šansu posle konkursa na koji se prijavilo 1200 ljudi“, objašnjava Igor Božić. Po njegovim rečima, cela operacija podrazumevala je 75 novoangažovanih ljudi, od čega 20 novinara i urednika. „Među njima su i vedete, poput Ivana Protića ili Slobodana Kostića, ali i neke nove neafirmisane snage, kao npr. Stefan Goranović, Milica Spasić ili Milan Srdić.“
Program B92 Info, prema informacijama iz te kuće, može da prati 70 odsto domaćinstava u Srbiji koja poseduju kablovsku televiziju – za sada, prijem omogućavaju glavni operateri (SBB, PTT KDS i IKOM), dok ostali operateri signal mogu da preuzmu besplatno, sa paketa Total TV. No, bez obzira na tehničke detalje, već sada može da se pretpostavi kako je ovom novom kanalu zagarantovana visoka gledanost – u nekom drugom trenutku, bilo bi prilično diskutabilno koliko će se B92 Info „primiti“ među gledalištem, ali mesec dana pred izbore, koncept 24-časovnih vesti i politike nesumnjivo je dobar poslovno-medijski potez.
Taj detalj, međutim, ne može da iznenadi nikog ko iole poznaje istoriju B92: noviteti koji su dolazili s tog mesta uvek su dolazili u pravi čas. Veb-sajt je napravljen u vreme ekspanzije interneta u Srbiji i danas je jedan od najposećenijih u Srbiji; televizijski program počeo je da se emituje u vreme kada su postojeće televizije (posle Petog oktobra) ubrzano menjale uređivačku politiku i pokušavale da se „nađu“; VIP blog koji danas ima priličan uticaj i koji se rado citira u štampanim i elektronskim medijima, napravljen je u trenutku kada je ta medijska forma ovde još bila novitet; izdavačka i produkcijska delatnost B92 oživela je baš u trenutku kada je na ovdašnjem tržištu nedostajalo kvalitetnih domaćih i licencnih izdanja,…
Iako među najvernijim slušaocima radija B92, pa i unutar same redakcije, ima onih koji se već godinama prisećaju „starih dobrih vremena“ i tvrde da RTV B92 nije ono što je nekada bila „devedesetdvojka“, gorepomenuti detalji razvoja B92 govore u prilog tezi da je Veran Matić, direktor te kuće (danas već prave kompanije), jedan od najuspešnijih biznismena u medijskoj sferi. U tom kontekstu, ne čudi što je B92 Info pokrenut baš sada, a ne recimo povodom „rođendana“ B92, koji se proslavlja 15. maja – Matić i njegovi saradnici logično su zaključili da je predizborna kampanja pravi trenutak za lansiranje koncepta „non-stop politika“.
Posle samo dva dana emitovanja, teško je ipak pretpostaviti kako će čitava ta stvar izgledati, koliko će se suštinski razlikovati od TV B92 i od ostalih TV kanala. Glavni urednik Igor Božić kaže da bi voleo kada bi B92 Info ličio na Sky News „jer je to kanal koji postavlja nove standarde“, ali da bi bio „prezadovoljan kada bi nas makar malo poredili sa CNN-om ili BBC-jem“.
Imajući u vidu kako obično izgledaju ovdašnje predizborne kampanje i u kakvim okolnostima rade naši mediji, pa i B92, to „makar malo poređenje“, ukoliko ga bude, biće veliki uspeh.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
