Tako se skandiralo u dobrom delu polovine prošlog veka diljem počivše Jugoslavije. Danas to klizi niz vreme u mitologiju, kao suze niz obraze nekadašnjih akcijaša dok evociraju uspomene na gromko i jedinstveno klicanje – čemu god i kako god, jer nije tu bilo samo Tita, Partije, akcije – klicalo se i dobrim ribama, i debeloj kuvarici, i lepom vremenu i hladnom pivu…
Ovonedeljnu obnovu tradicije omladinskih radnih akcija sigurno neće obeležiti nikakvi slični slogani i parole, jer je to, u međuvremenu, iz opisa posla agitpropa prešlo u nadležnost advertajzinga, kao što je omladinski dobrovoljni rad prekvalifikovan u volonterstvo.
Ukratko, prošlog ponedeljka je svečanim otvaranjem počela tronedeljna Omladinska radna akcija „Vrnjačka banja 2011“, u kojoj će – po agencijskim izveštajima – učestvovati oko 100 omladinaca iz gotovo svih bivših jugoslovenskih republika, to jest „iz Vojvodine, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i BiH“.
Oni će uređivati korito Lipovačke reke.
Otvarajući akciju, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je podsetio da je 2011. godina proglašena godinom volonterskog i dobrovoljnog rada.
I tako nam je, posle nekoliko decenija, dobrovoljnost u radu stigla pod firmom volonterstva.
Ukratko i kontekstualno, ovo sad je bolje od onog onda. „Vreme“, 2009: „Volonteri su nam u jezik ušli mnogo posle herojskih dobrovoljaca za zadatke u kojima se gubi glava; volonter radi besplatno i to na osnovu sopstvene odluke, i to je jedino što ih povezuje s onima koji dobrovoljno rizikuju život. Viđamo ih, uglavnom, na velikim sportskim i drugim masovnim događajima. Zanimljivo je da globalni volonterski pokret najglasnije i s najviše ponosa podržavaju i šire organizacije koje se inače guše u bogatstvu, na primer Međunarodni olimpijski komitet i slične.“
Lako je videti i dokazati kako u osnovnom obrascu nekadašnje dobrovoljnosti i sadašnjeg volontiranja nema suštinske razlike. Osim u razmerama onog što je nekada napravljeno spram ovog na čemu sad u jubilarnim evropskim godinama volontiramo.
Šta kaže Vikipedija?
Omladinske radne akcije su nastale još u toku Narodnooslobodilačke borbe (NOB, 1941–1945), a naročito su bile popularne nakon završetka Drugog svetskog rata i imale su za cilj da obnove i izgrade privredu, infrastrukturu, naučne, sportske, kulturne i zabavne objekte u Jugoslaviji. U prvim posleratnim saveznim radnim akcijama milioni omladinaca gradili su autoputeve, pruge, fabrike, čak i čitave gradove. Najveće savezne radne akcije održane su od 1946. do 1952. godine.
Kao Dan omladinskih radnih akcija u SFRJ (Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji) obeležavao se 1. april, dan kada su 1946. godine počele pripreme za organizovanje izgradnje pruge Brčko–Banovići.
RAT: Prvom većom organizovanom radnom akcijom smatra se odlazak omladinske radne grupe od oko 150 mladića i devojaka iz tek oslobođenog Užica, oktobra 1941, prema Višegradu i Dobrunu na berbu kukuruza.
Tokom 1942. omladinske radne jedinice su popravile prvu partizansku prugu Drvar–Ključ i napravile put Glamoč–Rore.
Najvećom radnom akcijom omladine u toku NOB-a smatra se Žetva u Saničkoj dolini u kojoj je, tokom jula i avgusta 1942, učestvovalo više od 7000 mladića i devojaka. Omladina je tada u potpunosti ispunila zavet – „Ni zrno žita okupatoru“.
Nakon oslobođenja Jugoslavije omladinske radne akcije se proširuju na izgradnju ratom uništene zemlje i tako nastaju velike savezne akcije, gde mladi rade na gradilištima od opšteg društvenog interesa.
OBNOVA ZEMLJE: Godine 1946. mladi iz svih krajeva Jugoslavije okupljaju se na izgradnji omladinske pruge Brčko–Banovići (od 1. maja do 7. novembra 1946), a u izgradnji 90 km duge pruge učestvuje 62.268 omladinaca. Pruga je bila završena 22 dana pre zadatog roka, a na prvom vozu koji je krenuo iz Banovića prema Beogradu bilo je ispisano: „Mi gradimo prugu – pruga gradi nas.“
Pored izgradnje pruge Brčko–Banovići, tokom 1946. omladina je radila i na izgradnji Novog Travnika, završavanju radova na izgradnji rudarskog naselja u Banovićima, pripremnim radovima za izgradnju autoputa Beograd–Zagreb, izgradnji 36 km koloseka pruge između Foče i Kopača, i izgradnji 40 km dugog Posavskog kanala koji je predstavljao prvi melioracioni objekt koji su gradili mladi.
Tokom 1947. počinje se s gradnjom druge velike omladinske pruge između Sarajeva i Šamca (od 1. aprila do 15. novembra 1947), čija dužina iznosi 242 km (skoro tri puta duža od prethodne), a gradilo ju je 217.234 omladinaca.
Izgradnja pruge od Doboja do Banja Luke je bio jedan od poslednjih velikih radova omladine na prugama u periodu posleratne obnove Jugoslavije. Od 1. marta do 20. decembra 1951. godine 90 kilometara dugu prugu gradilo je više od 87.000 mladih. Prvi voz je tuda prošao 20. decembra 1951.
PODIZANJE INDUSTRIJE: Pored izgradnje pruga omladina je učestvovala i u izgradnji velikih industrijskih objekata: fabrika „Ivo Lola Ribar“ u Železniku (od aprila 1947. do početka 1948. uz učešće 15.566 omladinaca); fabrika hidrauličnih ležajeva i parnih kotlova u Žitnjaku kod Zagreba; fabrika za prehrambenu i hemijsku industriju „Jedinstvo“ u Žitnjaku kod Zagreba; fabrika za proizvodnju tempera i sivog liva „Titarf“ u Kamniku; fabrika magnezijskih opeka (današnji „Magnohrom“) u Kraljevu; hemijski kombinat u Vitkovićima kod Goražda (1950–1951); fabrika „Maglić“ i „Sutjeska“ u Foči (1950); fabrika tekstila „Raška“ u Novom Pazaru (1951–1953); fabrika kablova „Moša Pijade“ u Svetozarevu (1952); fabrike u Aranđelovcu i Mladenovcu; fabrika „Krušik“ u Valjevu; železara u Zenici (1948–1953); valjaonica bakra u Sevojnu kod Užica (1950–1952); železara u Nikšiću (1951).
Omladinske radne akcije organizovane su i pri podizanju hidrocentrala u Jablanici (1947–1954); sistemu hidrocentrala u Mavrovu (1948–1952. uz učešće 37.000 omladinaca); hidrocentrali u Zvorniku (1950–1955); sistemu hidrocentrala na Vlasini (1950–1955); hidrocentrali u Vinodolu (1950–1954)…
U ovome periodu omladina radi i na izgradnji Novog Beograda. Prva faza ove akcije traje od 1948. do 1951. godine, a u radovima učestvuje 140.000 omladinaca i omladinki, da bi druga faza bila u periodu 1968. do 1969.
U periodu od 1948. do 1951. godine traje izgradnja Nove Gorice, a radovi se odvijaju i na izgradnji studentskih naselja u Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani itd.
Nakon velikih dolazi „vreme malih akcija“ ili akcija koje su imale lokalni značaj. U ovom periodu, između 1953. i 1958. godine računa se da je bilo oko 20.000 lokalnih omladinskih gradilišta.
OPET VELIKE: Poziv Josipa Broza Tita da se nastavi sa izgradnjom autoputa, izrečen na Šestom kongresu Narodne omladine Jugoslavije 27. januara 1958. označio je novu fazu radnih akcija, koja počinje nastavkom radova na izgradnji autoputa „Bratstvo i jedinstvo“, koja se odvijala u dve faze.
Prva faza u izgradnji autoputa je išla paralelno s izgradnjom velikih omladinskih pruga, a cilj joj je bio da putem poveže Beograd i Zagreb. Zvanični početak izgradnje deonice autoputa između Zagreba i Beograda je bio 1. april 1948, a radovi su trajali do 15. jula 1950. godine. U tom periodu omladina je izgradila devet metara širok kolovoz u dužini od oko 400 km i tako povezala dva grada.
Nakon osam godina započeo je nastavak izgradnje tog velikog puta. Omladini je povereno da u nekoliko etapa potpuno izgradi autoput „Bratstvo i jedinstvo“. Godine 1963. završena je poslednja deonica autoputa, između Osipaonice i Beograda. Tako je 251.737 brigadira za šest godina povezalo Ljubljanu s Đevđelijom. Na velikom mitingu u Beogradu, autoput je pustio u rad Aleksandar Ranković.
Izvor: Vikipedija
