Koštunica predlaže manjinsku vladu DSS, G17 plus, SPO–NS i poseban koalicioni ugovor sa DS-om koji uključuje i nivo državne zajednice. Demokrate se ljute. Dok se uže zateže, reč izbori raduje najviše one koji na njima nemaju šansi
Vest je došla u prošlu sredu 14. januara sa sednice Glavnog odbora DSS-a i glasila je: Koštunica neće s Demokratskom strankom – zasad. „Birači su glasali za promenu vlasti, za diskontinuitet i svako uvođenje DS-a u vladu u ovom času, podvlačim u ovom času, bilo bi ignorisanje volje birača, zapravo teranje inata s narodom.“
On je, kako se i pretpostavljalo, ponudio da u manjinsku vladu pored DSS-a uđu G17 plus i SPO–NS. Precizirao je da manjinska vlada mora biti utemeljena na preciznom koalicionom sporazumu, u kome treba da budu utvrđeni zadaci i rokovi za njihovo ostvarenje, konkretne mere kada je reč o izgradnji institucija, ekonomskoj i socijalnoj politici, delotvornom suzbijanju korupcije, Vojvodini, Kosovu i Metohiji, državnoj zajednici, saradnji s Haškim tribunalom.
Tražio je da prioritetni zadaci nove vlasti budu da u najkraćem roku donese nov ustav, sistemske zakone i da ostvari osnovne institucionalne pretpostavke za dugoročno stabilan privredni i društveni razvoj Srbije, njeno približavanje EU-u i rešavanje otvorenih nacionalnih i državnih pitanja.
U kasnijim istupanjima (intervjui „Novostima“ i RTS-u) on obavezujuće ponavlja listu prioriteta: uvođenje reda u državi donošenjem novog ustava, donošenje nekoliko važnih sistemskih zakona, raščišćavanje u medijskoj sferi, pokretanje privrede, poboljšanje životnih uslova, smanjenje broja nezaposlenih, suzbijanje korupcije, zakoni o sukobu interesa i antimonopolske norme i omogućavanje sudstvu i tužilaštvu da budu istinski nezavisni.
Koštunica je na sednici Glavnog odbora DSS-a predložio da se s onima koji u takvoj vladi ne učestvuju, ali je u određenim situacijama podržavaju, postigne nepisani ili pisani sporazum.
Glavni odbor DSS-a je potom zaključio da je ova stranka odlučna da formira vladu koja će u što kraćem roku politikom diskontinuiteta s prethodnom vlašću vratiti poverenje građana u demokratsku vlast. Ovlastio je predsedništvo stranke da nastavi pregovore o zajedničkom učešću u vladi i formiranju skupštinske većine.
ljUTNjA: Reakcije u Demokratskoj stranci bile su burne i negativne. Od DSS-a je najpre traženo da se izvini zbog izjave Dragana Jočića o tome da DSS pravi sanitarni otklon prema pojedincima iz bivše vlade. Sanitarni otklon je igrom pokvarenih telefona postao sanitarni kordon, što nije važno. DS je reagovao uvređeno na odbijanje DSS-a da se izvini.
Glasnija je bila Živkovićeva frakcija iz tri razloga: prvo, zato što trenutno ima vlast; drugo, zato što se tako osigurava od eventualnog revanšizma i, treće, zato što pred partijske izbore u DS-u lošije stoji, pa tvrdim stavom prema Koštunici želi da kapitalizuje osećanje kolektivne uvređenosti među funkcionerima i članovima DS-a. U pisanoj izjavi za agenciju Beta Živković je, na primer, naveo da DS neće podržati manjinsku vladu ako njene članice nastave da ocenjuju „političku podobnost članova DS-a“.
Taj stav je bio poznat i pre nego što je objavljeno Koštuničino odbijanje. Tadić je, izgleda, kritikovan zbog popustljivosti prema Koštunici. Čedomir Jovanović je, na primer, na GO DS-a uporedio Koštunicu sa Slobodanom Miloševićem. U DSS-u su to svakako registrovali, nisu tražili izvinjenje, već su odgovor poslali u paketu.
Neki od politikologa, kao Slaviša Orlović s Fakulteta političkih nauka (Pres klub, ponedeljak 19. januar), smatraju da će se pregovori o vladi verovatno produžiti do okončanja izbora u Demokratskoj stranci, da će ishod tog političkog sukoba uticati i na sudbinu buduće vlade, da će rasplet u toj stranci uticati na to da li će ta stranka podržati ili čak kasnije i ući u tu vladu. Sociolog Bora Kuzmanović s Filozofskog fakulteta, međutim, primećuje da se može desiti da i taj sukob, kao i prethodni parlamentarni izbori, ne rezultira baš jasnom porukom – može se, na primer, desiti da pobedi Tadić u trci za predsedničko mesto, a da za potpredsednika bude izabran, na primer, Čeda Jovanović.
PROBA: U petak 16. januara u sedištu DSS-a održani su razgovori koji su ličili na neku sednicu Predsedništva DOS-a. Učestvovali su predstavnici DSS-a, G17 plus, SPO-a, NS-a, obe frakcije DS-a, DC-a, GSS-a i SDU-a. Demokratska stranka je, dakle, došla s više partija sa svoje liste, ali ne sa svima – iz nekih razloga izostali su predstavnici dve sandžačke partije – Socijalno liberalna partija Sandžaka i Bošnjačko demokratska stranka Sandžaka, koje su, uzgred rečeno, tražile učešće u vladi. Partije koje su dobile mandate gostujući na listama DSS-a i G17 plus, dakle Vuksanovićev NDS i Orlićev SDP, nisu prisustvovale.
Sutradan je došla vest da su glavni odbori G17 plus, SPO-a i NS-a dali pristanak za ulazak u manjinsku vladu. Te partije bi sa DSS-om imale podršku 109 poslanika, što znači da im je za većinsko odlučivanje potrebna podrška još 17 poslanika. DS ima 24 poslanika, GSS pet, DC pet, Socijalno liberalna partija Sandžaka jednog i Bošnjačko demokratska stranka Sandžaka jednog, SDU jednog. Neki od njih očito stoje na stanovištu – Koštunica desno, mi levo s nadom da će pregovori o vladi propasti. Od njih, većinsku vladu najagilnije traži Dragoljub Mićunović, predsednik DC-a, koji prebacuje DSS-u da uvodi princip kolektivne krivice i da zbog nekolicine isprljanih funkcionera odbacuje čitavu listu Demokratske stranke.
Sa tog „eks-dosovskog“ zatvorenog većanja, za koje je Vuk Drašković na GO SPO-a rekao da je imalo tužan tok, procurile su izvesne sitnice koje SPO, DSS, i NS tumače kao kolebanje Demokratske stranke. Oni su očito lovili razlike u intonacijama u izjavama Borisa Tadića i Zorana Živkovića i njihovo očigledno nadgornjavanje oko toga ko je šef. (Ili ih nisu uopšte lovili, nego ovi nisu mogli da se obuzdaju). Zoran Živković, jedan od kandidata za predsednika Demokratske stranke, izjavio je da se njegova partija zalaže za vladu punog mandata koju treba da čine sve četiri demokratske liste. Kandidujući Živkovića za predsednika DS-a, Boško Ristić je govorio o tome da DS uđe u vladu punog kapaciteta.
Boris Tadić je potom saopštio da Glavni odbor DS-a nije sazvan zato što Koštunica nije ponudio program i sastav vlade. Maršićanin, Drašković i Ilić su, međutim, tvrdili da je predlog koalicionog sporazuma koji uključuje i program vlade bio predočen učesnicima tog sastanka. Maršićanin je tvrdio da se na sastanku Zoran Živković čak saglasio s tim dokumentom i bio spreman da ga potpiše pod uslovom da DS učestvuje u vladi, te da izostanak programa ne može biti opravdanje za odlaganje sednice Glavnog odbora Demokratske stranke, na kojoj je trebalo da se odluči o podršci manjinskoj vladi. Boris Tadić je zaista posle tog sastanka izjavio da je DS sada bliži opciji da se napravi većinska vlada, ali je to rekao drugim rečima. On zapravo kaže da nema suštinskih razmimoilaženja oko magistralnih pravaca kojima treba da ide nova vlada – pa stoga nema suštinskog razloga zbog kojeg ta vlada ne bi trebalo da bude većinska. Ono Koštuničino „ponavljam, u ovom času“, koje liči na ostavljanje mogućnosti da se kasnijom rekonstrukcijom vlade Demokratska stranka u nju uključi, Tadić usred unutarpartijske bitke očito nije u poziciji da javno ne odbije.
Demokratska stranka Srbije i Koštunica lično posle toga su ponovili da je priča o većinskoj vladi „zatvorena“, da oni većinsku vladu nisu hteli i da je neće.
Ako ovaj pokušaj formiranja vlade ne uspe, Koštunica bi se odrekao dalje odgovornosti u tom poslu.
Izgleda da DSS procenjuje da „dosovci“ žele da ih zamajavaju i podigli su gard. Praktično su poslali poruku: „Uzmi ili ostavi.“ DSS nije izašao u susret pretenzijama političara s liste Demokratske stranke da učestvuju u izradi koalicionog sporazuma članica manjinske koalicije, da na neki način arbitriraju pri sastavljanju te manjinske vlade.
U ponedeljak 19. januara u DSS-u se sastala radna grupa koju su sačinjavali Dragan Maršićanin iz DSS-a, Mlađan Dinkić iz G17 plus i Bojan Dimitrijević u ime SPO-a i NS-a. Interesantno je da su svi oni ekonomisti. Tema: program, koalicioni sporazum tri liste, tehnički detalji o odnosima tri stranke. O imenima se ništa ne govori, dok novine licitiraju li licitiraju, manje-više bez osnove. Mićunović se žalio medijima da je obavešten da ne treba da prisustvuje tom sastanku. U njegovoj reakciji vidljiva je i pretnja da, onda, manjinska koalicija treba sama da izađe pred skupštinu i sama da traži većinu, a da na njih s liste DS-a ne računaju.
DSS ostaje pri nameri da se pre formiranja vlade potpišu dva sporazuma. Jedan između onih koji će biti u manjinskoj vladi, dakle DSS, G17 plus i SPO–NS koji treba da usaglasi politike tih partija, da precizira program nove vlade; a drugi bi svi oni potpisali sa DS-om, koji bi podržavao vladu u parlamentu. Šta se DS-u za to praktično nudi? Očigledno je da se licitira oko stepena saradnje na nivou državne zajednice. Lista Demokratske stranke na tom nivou drži tri ključna mesta – ministra odbrane, ministra inostranih poslova i predsednika jednog veća Skupštine. U delegaciji DS-a koja je otišla na pregovore u DSS bio je praktično ceo državni vrh.
KO BROJI: Demokratska stranka pak najavljuje da će kad na nju dođe red da pokuša da sastavi vladu ponuditi rešenje po kojem bi novu vladu trebalo da čine sve četiri grupacije demokratskog bloka, a da će od Demokratske stranke Srbije zavisiti da li je spremna da uđe u takvu vladu. Jasno je da DSS to neće, a to bi značilo – novi vanredni parlamentarni izbori. Tu reč pominju DS, radikali, pa i DSS…
Dok većina trgovački blefira, da demokrate zategnu i da se stvar dovede do novih izbora, naročito gorljivo traže oni koji na njima nikako ne mogu proći.
O izborima zapravo svi govore, a malo ko od njih je sada spreman na njih, osim radikala. Radikali u novonastaloj situaciji mogu računati na nešto „uspavanih“ bivših glasača crveno-crne koalicije, ohrabrenih i razgnevljenih evenutalnom demonstracijom upravljačke neumešnosti „dosmanlija“ (a takvih je 700.000), na nešto glasača Slobodana Miloševića razočaranih zbog toga što ga SPS (291.000) otpisuje, na veći deo od 68.573 glasača liste „Za narodno jedinstvo“, odnosno SSJ-a, na znatan deo od 27.596 glasača liste broj 15 na kojoj je bio general Nebojša Pavković. Eto njima novih 200.000 glasova. Oni, uostalom već i najavljuju početak borbe za nove izbore, bili oni raspisani ili ne.
Međutim, kad se kaže „izbori“, ne kaže se ko bi te izbore raspisao, ko bi ih tehnički organizovao, ko bi kontrolisao birački spisak, po kom zakonu bi oni bili sprovedeni. Predstavnici nacionalnih manjina već pišu pisma međunarodnim organizacijama protestujući zbog toga što je zadržan visok cenzus koji je bio giljotina za manjinske stranke. Izvesno je da DSS, radikali, socijalisti nisu zainteresovani za to da izbore raspiše sadašnja v.d. predsednica, a da ih organizuje sadašnja vlada. Da li će u slučaju pregovora o manjinskoj vladi nešto preduzeti – videće se.
U finišu pregovora o vladi bilo je licitiranja i oko toga da li se 27. januara može konstituisati skupština, tj. da li ona može izabrati predsednika. Koštunica je sa dosta sigurnosti izjavljivao da će Skupština svakako biti konstituisana, a njen predsednik izabran.
Za predsednika Narodne skupštine po članu 15. izabran je onaj narodni poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika. Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
PROCEDURA: Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koji su dobili najveći jednak broj glasova. Ako ni u drugom krugu predsednik Narodne skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora. Glasa se tajno ili, ako se tako odluči, javno prozivkom.
Oni koji su se do sada opredelili za manjinsku vladu mogu računati na podršku 109 poslanika. Radikali raspolažu sa 82 mandata i socijalisti sa 22, što je ukupno 104 poslanika. Ako svi poslanici budu u sali, a lista Demokratske stranke (37 poslanika) ne glasa, izbor predsednika skupštine neće biti moguć. Ako se uključi i tzv. igra kvorumom, može se izabrati predsednik Skupštine ako iz sale izađu 34 poslanika. Lista SPS-a nema dovoljno poslanika da bi se upustila u takvu igru, a lista DS-a – ima. Radikali tu operaciju mogu da izvedu, ali oni će možda hteti da istaknu vlastitog kandidata i da ozbiljno participiraju u podeli skupštinskih funkcija. Pošto se izborom predsednika Skupštine bira praktično i vršilac dužnosti predsednika Republike koji daje mandat i raspisuje izbore, očito je da se i oko tih izbora mora postići neki širi sporazum. Jedno je izvesno, DSS, SPO, G17 plus i na drugoj strani SRS i SPS svakako neće biti zainteresovani za eventualno razvlačenje tog glasanja i produžavanje sadašnjeg v.d. stanja s Natašom Mićić.
Slična rašomonijada se može očekivati i pri izboru vlade. Ako pregovori DSS-a i DS-a ne krenu s mrtve tačke ni posle konstituisanja skupštine, vlada ne može biti izabrana. Koštunica jeste predlagao koncentracionu oročenu vladu, ali ta ideja je odbačena i više nije aktuelna. Radikalima i socijalistima može odgovarati to da se pokaže da partije bivšeg DOS-a ne mogu da sastave vladu. Međutim, i kod njih, a naročito kod socijalista, mogu se uočiti zamerke na račun toga što sadašnja vlada vlâda bez legitimiteta i bez ikakve kontrole.
Ako se uračuna i zainteresovanost međunarodnih faktora da se politička kriza u Srbiji brzo prevaziđe, ako se uzme u obzir i to da se u martu mora doneti budžet, da predstoje različiti neodložni poslovi vezani za pregovore s međunarodnim političkim i ekonomskim faktorima, može se naslutiti da će prilike naterati poslanike da ne odlažu mnogo ni izbor predsednika skupštine, pa ni vlade. Na kraju krajeva, ni onima koji sede u sadašnjoj vladi neće biti u interesu da dugo budu čuvari kase u zimskom periodu, jer dužnost im verovatno već liči na neko prekoredno dežurstvo. Uz to, kad se malo slegne magla postizbornih pregovora i špekulacija, optuživanja i kontraoptuživanja, glasači koji su ispostavili račun možda će zanemariti političke floskule, pa pošto nekoga zapišu na raboš za sledeće izbore, trbuhom za kruhom mogu da krenu pravo pred sadašnju vladu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
