Krenimo unazad. Pretprošlog petka delegacija zagovornika beogradske gondole Ušće-Kalemegdan otputovala je u Pariz, u Unesko, s namerom da dobije saglasnost za njenu gradnju. Jer, odobrenje organizacije od koje zavisi da li će Beogradska tvrđava biti uvrštena na Listu svetske baštine otklonilo bi sve prepreke odn. protivljenja stručnjaka i javnosti koje zagovornike gondole koče da ostvare svoju nameru. Međutim, nisu uspeli. Na sastanku sa dr Mečild Rosler, direktorkom Uneskovog Centra za svetsku baštinu, skrenuta im je pažnja da je za ovakve vrste intervencija na spomenicima kulture od izuzetnog značaja neophodna Studija uticaja na nasleđe, a da ista nije urađena.
Nedelju dana pre ovog sastanka, Upravni i Nadzorni odbor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ukazali su na nepravilnosti i netransparentnost odluka koje je za potrebe gradnje gondole doneo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. U usvojenom izveštaju Nadzornog odbora RZZZSK ukazuje se na odluke koje su donete iako Plan generalne regulacije zabranjuje gradnju žičara i dalekovoda na Beogradskoj tvrđavi. Takođe, izveštajem se potvrđuje da je izdavanje uslova obrađivao i potpisivao jedan do dva konzervatora arhitektonskog odeljenja, bez konsultacija sa kolegama iz odeljenja koji su se projektu protivili, bez uključivanja kolega iz drugih odeljenja i bez traženja mišljenja Stručnog saveta. Iste nepravilnosti pobrojane su i u usvojenoj odluci Upravnog odbora, a od direktorke Mirjane Andrić se traži da preispita i utvrdi odgovornost lica koja su prouzrokovala proceduralne povrede poslovanja Republičkog zavoda i nepravilnosti u njegovom radu.
Ministarstvo kulture i informisanja i Vlada Republike Srbije morali bi da reaguju na utvrđene činjenice o greškama Republičkog zavoda, s obzirom da im na njih ukazuju organi koje je imenovala Vlada, i da preduzmu potrebne mere za preispitivanje donetih odluka i sprečavanje donošenja budućih štetnih odluka po očuvanje kulturnih dobara Republike Srbije. Njihovim preispitivanjem i izmenama ceo projekat morao bi da bude vraćen na početak.
Zatim, dve nedelje pre nego što su delegati zagovornika gondole otputovali u Pariz, visoka delegacija stručnjaka Evropa Nostre, dakle, najveće evropske organizacije civilnog društva posvećene očuvanju kulturnog nasleđa, bila je u Beogradu, čula šta o ovoj temi imaju da kažu ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i premijerka Ana Brnabić, i ocenila da bi izgradnja gondole narušila deo istorijske celine Beogradske tvrđave. Gi Klos, izvršni potpredsednik Evropa Nostre, naglasio je da ne postoji dovoljno dobro opravdanje za izgradnju ovakve vrste atrakcije kojom se značajno narušava celina nacionalnog spomenika sa najvišim nivoom zaštite u Srbiji. „Suočavamo se sa jednim ozbiljno problematičnim projektom na lokaciji od izuzetnog značaja. To je ‘Akropolj’ Beograda. Zbunjujuće je, i veoma zabrinjavajuće što je projekat, sa jedne strane izuzetno invazivan za kulturno nasleđe, a sa druge strane, ne postoji dovoljno jasan razlog koji se tiče turizma, prevoza putnika ili saobraćaja koji bi opravdao takvu vrstu intervencije na ovom lokalitetu. To je nesrazmera između potreba današnjeg Beograda i vrednosti spomenika kulture“.
Nemoguće da našoj sedmočlanoj delegaciji bilo koji od ovih argumenata nije bio poznat, pre svega zbog funkcija koje obavljaju. Pomenimo samo da je Mirjana Andrić direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pa sigurno zna i da nije urađena Studija uticaja na nasleđe, a naročito koji su zaključci Upravnog i Nadzornog odbora njene kuće, a da je Snežana Jejić, arhitekta konzervator Republičkog zavoda, potpisnica svih spornih odluka i uslova izdatih od strane Republičkog zavoda;
Stručnjaci su predložili nadležnima Beograda i premijerki Brnabić da se gondola izmesti na drugu lokaciju, a da se od Kalemegdana do Ušća eventualno izgradi pešačka pasarela. I Evropa Nostra i
UNESCO očekuju da će vlasti u Srbiji biti otvorene za dijalog o izmenama plana.
Trenutno još uvek ništa ne govori da jesu. Ministarstva turizma i građevinarstva nastoje da prebace odgovornost jedno na drugo. Ministarstvo kulture i informisanja je u ovoj priči jedino spremno na saradnju. Nedavno su odbornici u Skupštini grada pokušali da pokrenu diskusiju u vezi sa gondolom, pa ih je zamenik gradonačelnika Goran Vesić onemogućio govorom koji je pobedio u „Utisku nedelje“.
Najnoviji pokušaj da se gondola realizuje je Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta kabinske žičare (gondole) Ušće-Kalemegdan, postavljen prošle srede na sajt Ministarstva zaštite životne sredine. U toku je javni uvid u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Treba očekivati da će Ministarstvo zaštite životne sredine biti pod velikim pritiskom da odobri Studiju, pa zato stručna javnost smatra da je ovo prilika da se znanjem i argumentima zaustavi projekat. Bez saglasnosti na Studiju nije moguće izdati građevinsku dozvolu, naravno, pod pretpostavkom da Ministarstvo građevinarstva ima nameru da poštuje zakon.
Nastaviće se.
