Da li ćemo umesto nekadašnjeg isterivanja Boga na silu, ove jeseni dobiti uterivanje Boga na silu? Argumentovana upozorenja iz Ministarstva prosvete da uopšte ne postoje uslovi da bilo koja varijanta verske nastave uđe u škole sledeće godine, nisu uvažena. Šta o svemu tome kaže Vigor Majić, koji je zbog toga podneo ostavku?
Srpski premijer dr Zoran Đinđić i predstavnici Crkve i verskih zajednica odlučili su da od prvog septembra 2001. veronauka uđe u osnovne i srednje škole kao opcioni (izborni) predmet. Oko 145.000 đaka (90.000 prvaka i 55.000 srednjoškolaca), a sa njima i njihovi roditelji, biće pred dilemom: veronauka ili predmet koji zapravo još nema ni ime, ali će njegov „sadržaj biti obrazovanje za demokratiju, ljudska prava i toleranciju“.
Sveti arhijerjski sinod SPC odmah je oduševljeno pohvalio ovu odluku: „Povratak verske nastave u škole prekretnica je u duhovnoj i moralnoj obnovi društva.“
Mesecima su stizala argumentovana upozorenja iz Ministarstva prosvete da uopšte ne postoje uslovi da bilo koja varijanta verske nastave uđe u škole sledeće školske godine, uz uveravanja da je Ministarstvo spremno da ozbiljno razmatra ovu inicijativu kroz institucije sistema: posebno ekspertsko telo bi predložilo da se, u najbržem slučaju, novi eksperimentalni predmet uvede u jedan broj škola u formi ogledne nastave u školskoj 2002/2003. godini.
Savezni ministar vera dr Bogoljub Šijaković i njegov kolega Vojislav Milovanović, ministar vera u Vladi Srbije, samouvereno su poručivali da je ulazak veronauke u škole svršena stvar: sve je dogovoreno „na vrhu“ između patrijarha Pavla i predsednika Koštunice! A onda je pragmatični premijer Srbije opet bio hitriji.
Hitro su reagovala i dva pomoćnika ministra prosvete: profesor dr Srbijanka Turajlić i Vigor Majić podneli su ostavke, a ekspertsko telo Obrazovni forum oglasilo se saopštenjem (pogledati okvir „Skandalozna odluka“).
Reagovao je odmah i ministar Gašo Knežević: poručio je da ostavke ne prihvata i da se nada da će saradnike uspeti da ubedi da ostanu u Ministarstvu, što mu je za sada, do jeseni, i pošlo za rukom.
U razgovoru za „Vreme“ pomoćnik ministra Vigor Majić obrazlaže ponuđenu ostavku. Majić je inače dugogodišnji direktor Istraživačke stanice Petnica, sjajne institucije koja je uspela, ponajviše zahvaljujući njegovoj pameti i entuzijazmu, da prebrodi sve Scile i Haribde godina raspleta, sankcija, patriotskog jednoumlja i da održi kopču sa svetom. I on, kao i profesorka Turajlić, nada se „profesionalno i pedagoški prihvatljivijem rešenju“ ovog spora:
„Iskrena mi je namera da moja ostavka posluži kao povod da se odluka preispita i pronađe rešenje koje neće biti na štetu dece i koje neće ličiti na trgovinu decom.
Ukoliko se to reši u neko razumno vreme, ja ću biti srećan da nastavim da radim u oblasti i na poslovima gde me niko nije naterao ili ucenio da to radim. Ja sam slobodan čovek, nisam pripadnik niti sledbenik neke političke stranke, tako da sam odluku doneo ne pitajući nikoga za savet ili dozvolu. Ostavku sam podneo istog dana kada je Vlada saopštila svoju odluku.
Majić kaže da ga je najviše pogodio način na koji je doneta odluka o uvođenju veronauke: „Za mene je jednostavno bilo poniženje da, nakon nekoliko meseci rada za koji sam verovao da je ozbiljan, sistematski i principijelan, između ostalog i rada na uvođenju verskih tema i sadržaja u nastavu, dođem u situaciju da početkom jula na televiziji vidim političara koji, ispred vrata jednog hrama, čvrsto i samouvereno izjavljuje da veronauka startuje 1. septembra u svim školama u Srbiji. To je bilo potpuno iznenađenje za sve nas u Ministarstvu, pa i za ministra Kneževića koji je vrlo aktivno, konstruktivno i krajnje dobronamerno nastojao da pronađe rešenje koje će pomiriti zainteresovane strane. Ministarstvo prosvete je sve svoje stavove i sugestije uredno dostavljalo drugim „partnerima u igri“, ali je, bojim se, njihovo ponašanje bilo potpuno drugačije prirode: tajnovito, zatvoreno sa velikim strahom i od javnosti i od stručnjaka, sa unapred postavljenom tezom da je odluka već doneta.
Ispalo je da su bili u pravu, a da smo mi budale. Da bismo spasli što se spasti može, insistiraćemo na kvalitetu i programa, i udžbenika, i nastave. Svoje mišljenje će dati tim vrlo kompetentnih stručnjaka. Svaka verska zajednica trebalo bi da pogleda udžbenike drugih verskih zajednica, da se i na taj način zaštitimo od netolerancije u ovoj našoj složenoj zajednici.“
„VREME„: Dekretom Vlade, novi predmeti treba da uđu u škole samo mesec i po dana pre početka školske godine; škole su potpuno nespremne, ko će biti veroučitelji?
VIGOR MAJIĆ: „U veoma važnu i osetljivu oblast ulazimo potpuno nespremni. Uvodimo nov predmet preko kolena, kao što je nekada bio slučaj sa marksizmom; nemamo ni programe, ni udžbenike, ni kvalifikovane predavače. Mislim da Crkva izričito želi da takozvani „veroučitelji“ budu prevashodno sveštena lica. Naravno, ja znam koliko u tome greše, ali nisu li oni specijalisti za greh? Znate, iskreno se plašim da neko, iz neke svoje sitne računice, upotrebljava Crkvu kao oruđe. Ovi potezi će samo štetiti Crkvi…“
I kao što su govorili predstavnici bivšeg režima, radi se očigledno i institucionalno i vaninstitucionalno…
„I ja bih postavio pitanje, ako dozvolite: znaju li ljudi na najvišim položajima u zemlji kako se, zapravo, vodi država i kako funkcionišu institucije koje je neko, jednom, smislio i koje u sličnom obliku rade u svim normalnim zemljama sveta? Ja sam naivno verovao da naš predsednik veruje u legalizam i u profesionalno ponašanje institucija. Očigledno sam se prevario…“
Vi ste prosvetnim radnicima u nekoliko navrata čvrsto obećali da ova Vlada neće nikakve krupne i značajne odluke donositi „preko noći“ i bez razgovora i rasprave sa ljudima koji neposredno rade u prosveti…
„Da, sada ispada da sam ih prevario. Razlog za moju ostavku je i moralne prirode. Naime, ako želimo da razvijamo demokratsku vlast, onda moramo besprekorno poštovati neke od elementarnih principa na kojima počiva demokratija: javnost, principijelnost, proceduru, poštenje. Ako to ne možemo, neka proba neko drugi.“
Crkva će davati programe, planove, udžbenike, predavače, a Ministarstvo prosvete velikodušno obećava da će finansirati ovaj poduhvat!? Odakle pare kad je poznato u kakvoj je besparici prosveta?
„Ne znam. Samo znam da na raspolaganju imamo dva promila obrazovnog budžeta za programe reformi i razvoja sistema, a to je znatno manje od cene uvođenja ovih novih programa. Predlažem da pitate nekog drugog, izvan prosvete, možda Savezno ministarstvo vera: oni su se svojski trudili da u ovoj igri budu veći pravoslavci od Patrijarha i prosto su gurali crkvu u jednu izuzetno riskantnu igru iz koje će samo nastajati obilje problema i skandala“, zaključuje Majić.
Uvođenjem veronauke dekretom, pod hitno, od 1. septembra, možda počinje sezona školskih skandala: možda će prekasno biti postavljeno pitanje zašto se najnovijem rezu u osetljivo školsko tkivo pristupilo tako brutalno. Zašto uvođenju veronauke nije prethodila ozbiljnija, stručnija, šira javna rasprava? Zašto je odluka doneta dekretom, u tajnosti, sa vrha? Zašto prosvetne vlasti nisu smogle snage da se odupru „verskoj ofanzivi“, zašto se od nauke o veri lako odustalo i prešlo na veronauku?
Biće, verovatno, i pitanja o tamnim senkama saučesništva u proteklih deset godina, o propovedima punim mržnje, pa i bojnih pokliča, o ljudima u mantijama nedodirnutim pravim duhom hrišćanstva. Da li će u škole ući kao nastavnici i crkvena lica koja su bila na tenkovima?
„U poslednje vreme kod nas su prisutni znaci klerikalizacije društva, problem veronauke se potpuno pogrešno postavlja. Neotuđivo je pravo čoveka da veruje, ali kada je vera slobodan izbor i slobodan čin. Međutim, kada se problem veronauke institucionalizuje i to postane primarna briga nacionalističkih partija, koje to nameću preko državnih struktura, bojim se da se veronauka ne pretvori u nacionalističku didaktiku i da će biti zamena, a možda i nešto gore, od didaktičkog marksizma. Umesto nekadašnjeg isterivanja Boga na silu, dobićemo uterivanje Boga na silu. Nažalost, u tom procesu gubitnik će biti Crkva, a ne država“, smatra jedan od najboljih analitičara ove oblasti publicista Mirko Đorđević u intervjuu listu „Danas“.
On misli da bi veronauci bilo mesto u crkvi, jer to je njena pastoralna delatnost, a ne da Crkva dozvoljava da veronauku u školu uvode ministri iz ove ili one partije koji Crkvu prećutno posmatraju kao svoj ideološki servis, pošto više nema laičke ideologije na koju bi mogli da se odnose.
Istoričar dr Dubravka Stojanović kaže da bi cinici podržali ovo ekspresno uvođenje veronauke u škole: to je najsigurniji način da se deca, za sva vremena, odbiju od Crkve! Za nju je indikativno slovenačko iskustvo: Slovenija koja je još početkom devedesetih temeljno reformisala svoj obrazovni sistem, nije uvela veronauku u škole, kako su to tražile neke desne stranke. Naime, Crkva je bila protiv! Crkva je bila svesna da generaciji „okačenoj“ na internet od jutra do mraka ne bi bila osobito zanimljiva priča koju bi im doneli popovi.
Da li ćemo posle đačkih dosetki: „Dosadan kao marksizam“ i „Mrzim to kao marksizam…“ dobiti predmet koji će emitovati slične reakcije? U Republici Srpskoj, gde je u škole uvedena veronauka, ovaj predmet već vodi na listi najomrznutijih školskih predmeta…
Svoje saopštenje o uvođenju veronauke u škole u Srbiji Obrazovni forum, nezavisna ekspertska grupa koja se bavi problemima obrazovanja, naslovio je naslovom ovog teksta.
Forum smatra da je pokretanje inicijative o uvođenju verske nastave u škole u Srbiji u punoj meri legitimno, baš kao što je opravdano i razmatranje svih ostalih pitanja o tome šta naša deca treba da uče (kompjutersko opismenjavanje, učenje stranih jezika, ekološko obrazovanje…).
„Međutim, proizvoljnom i samovoljnom odlukom predsednika srpske vlade jedno takvo ozbiljno razmatranje je presečeno i potpuno onemogućeno. Tim činom je počinjen veliki broj prekršaja normalne demokratske procedure (za koju se verbalno zalažu svi akteri nove vlasti“, ističe se u Saopštenju Obrazovnog foruma i naglašava da Ministarstvo prosvete i sporta nije konsultovano, nisu konsultovani ni ljudi koji rade u prosveti i koji treba da ponesu glavni teret svih promena, nije poštovana legalna procedura donošenja odluka o nastavnim planovima i programima, a verovatno je prekršeno i ustavno načelo odvajanja Crkve i države. Pored toga, doneta je odluka za koju ne postoji finansijsko pokriće u budžetu, nije utvrđeno koliko će novih nastavnika biti potrebno, a nepoznati su i kriterijumu kvalifikacije nastavnika za ova nova radna mesta.
U Saopštenju Obrazovnog foruma koje je potpisao prof. dr Ivan Ivić piše da se „na ovaj način demonstrira nipodaštavanje sektora obrazovanja i svih koji se bave obrazovanjem…“, ali i da je „do kraja jasno da su obrazovanje, nastavnici i deca žrtve političke nagodbe“. Po oceni eksperata okupljenih u Forumu „vrhovi svih crkava koje su učestvovale u ovoj odluci pokazali su da im je u ovom slučaju primaran politički interes bio ubacivanje u jedan važan sektor javne sfere. Da je doprinos vaspitanju dece bio motiv za njihovo zalaganje za versku nastavu, oni bi bili prvi koji bi se suprotstavili ovakvom načinu uvođenja novog predmeta, koji vodi kompromitaciji i onoga što je bilo dobro u tom predlogu…“
Takođe se naglašava da je aminovanjem ovakve odluke i Ministarsvo prosvete i sporta dovelo u pitanje svoj kredibilitet. Potpuno je jasno da će najveće posledice ove neodgovorne odluke snositi škole, nastavnici i učenici. Prvi udarac na jesen će primiti deca: oko 90.000 prvaka i oko 55.000 učenika prvih razreda srednje škole: umesto najavljenog minimalnog olakšanja, dočekaće ih nov predmet, sluđeni nastavnici, izbezumljeni direktori i zbunjeni roditelji, stoji između ostalog u Saopštenju Obrazovnog foruma.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
