Po Zakonu o energetici, sve toplane u Srbiji trebalo je da do 2006. godine pređu na novi sistem naplate i distribucije toplotne energije. Ipak, do ove godine to se još nije desilo. Model formiranja računa po utrošku već decenijama se primenjuje u zemljama Evropske unije, a uvele su ga i zemlje okruženja – osim naše države, Bosne i Hercegovine i Albanije. Pored toga što je blagotvoran za džepove građana, novi sistem uštedeo bi znatno i gradske budžete, a i svetske rezerve gasa. Stručnjaci procenjuju i da bi se retko dešavalo da stanovi usred zime ostanu hladni zbog nemogućnosti toplana da izmire svoje dugove prema dobavljačima energenata. Kako su velike modernizacije uvek stvar političke volje, na sreću Novosađana, gradonačelnik Igor Pavličić dao je zeleno svetlo da JKP Novosadska toplana u oktobru (prva u Srbiji) uvede ovaj sistem. „Dosadašnji menadžment toplane, a i rukovodstvo Grada, nisu imali dovoljno hrabrosti da uđu u sprovođenje ovog projekta koji zahteva mnogo energije. U razgovorima sa gradonačelnikom mi smo naglasili da želimo da rasteretimo budžet grada koji više nije toliko veliki da može da pokriva gubitke Novosadske toplane. Taj novac bi u uslovima ekonomske krize bilo pametnije usmeriti u kapitalna ulaganja u Novom Sadu. Uvek kada se uvodi neka novina, nailazimo na velike otpore, ali bilo je krajnje vreme da se usaglasimo sa Zakonom i evropskom praksom“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Vladimir Jelić, direktor JKP-a Novosadska toplana. Na osnovu iskustva drugih država, novim sistemom uštedelo bi se od 10 do 20 odsto potrošnje gasa. Direktor je naveo da Novosadska toplana ima 70 odsto potrošnje gasa u svojim rashodima na koji troši 3,5 milijardi dinara godišnje. Zato bi ušteda od 350 do 700 miliona dinara bila značajna za gradski budžet.
„VREME„: Koliko novi model distribucije i formiranja računa za grejanje štedi budžet građana i koje su izmene u odnosu na stari sistem naplate?
VLADIMIR JELIĆ: Pilot-projekat (sproveden u Puškinovoj i ulici Dože Đerđa) pokazao je da je za račune po starom sistemu plaćano u proseku 45 odsto više nego što je potrošeno. Dakle, nesumnjivo će rasteretiti troškove građana. Mi već imamo pozitivne reakcije i verujem da će zainteresovanost Novosađana rasti kako bude odmicalo uvođenje novog sistema. Novi model će doneti usklađivanje sa evropskim standardima u distribuciji toplotne energije. Tako će korisnici pomoću uređaja koji se ugrađuju na radijatore moći sami da kontrolišu potrošnju prema sopstvenim potrebama. Novi račun za grejanje činiće dva dela: fiksni i varijabilni. Prvi deo se odnosi na instalisanu snagu i činiće između 30 i 40 odsto računa koji će se plaćati tokom čitave godine. Instalisana snaga podstanice deli se na potrošača prema površini njegovog stana u odnosu na ukupnu površinu zgrade. Drugi, varijabilni deo računa činiće očitanu utrošenu energiju u podstanici zgrade, koja se deli srazmerno površini stana u odnosu na ukupnu površinu zgrade. Prema dosadašnjem modelu, plaćali smo cenu za grejanje koja nije zavisila od isporučene toplotne energije. To je paušalni sistem, po kome se utvrđena cena isporuke množi sa grejnom površinom stana. Takav obračun nije fer prema potrošačima jer su plaćali po kvadratnom metru i nisu bili u mogućnosti da kontrolišu svoj račun kao račun za utrošenu električnu energiju. Sistem koji se još koristi u Srbiji je duboko nepravedan i zato što istu cenu plaćaju građani koji žive u dobro izolovanim zgradama i stanari slabo izolovanih stanova. Važeći sistem naplate nije logičan i zato što kada je zima topla, i toplane nemaju razlog da rade punim kapacitetom, građani opet plaćaju iste račune za grejanje. Isto tako kada je zima hladnija, potrošnja gasa je veća, pa može da se desi da toplana ima veća potraživanja koja ne može da naplati od građana.
Od koliko faza se sastoji sprovođenje projekta i ko snosi troškove ugradnje opreme u stanove?
Sprovođenje projekta se sastoji od dve faze. U prvoj fazi, Novosadska toplana je ugradila toplotna brojila u sve primarne i sekundarne podstanice i u potpunosti je spremna za merenje isporučene energije za svaku pojedinačnu zgradu. Novosadska toplana će sa skupštinama stanara potpisivati ugovore o temperaturi koju žele u svojim stanovima. Ukoliko neki građani ne budu želeli da potpišu ugovor, ili ako nije formirana skupština stanara, Toplana će im isporučivati onoliko toplotne energije koliko je po projektno-tehničkoj dokumentaciji predviđeno za tu zgradu.
Druga faza podrazumeva ugradnju delitelja energije (uređaja kojima se očitava procenat utrošene energije) i termostatskih ventila (uređaji za regulisanje temperature) u stanove. Vrednost opreme zavisi od broja grejnih tela u stanu, a sa ugradnjom koštaće 50 evra po radijatoru. Potrošači će tako moći sami da regulišu temperaturu ili da potrošnju toplotne energije svedu na minimum kada su odsutni. Ugradnja će za građane biti dobrovoljna.
Na daljinski sistem Novosadske toplane priključeno je preko 85.000 stambenih potrošača, a prosečno je potrebno između 250 i 300 evra za opremu po stanu. To je veliki iznos koji ne može da pokrije ni Grad, ni Novosadska toplana. Zato želimo da konkurišemo kod fondova Evropske unije i vidimo da li postoji volja da nam pomognu sa donacijama ili za povoljnim kreditima za građane. Ukoliko ne bude takvih mogućnosti, obratićemo se domaćim bankama i zatražiti povoljne kredite za građane koji žele da ugrade opremu u svoje stanove. O vremenskom periodu za ugradnju opreme u stanove još ne možemo govoriti jer to zavisi od procedura koje treba da usvoji Skupština grada Novog Sada. Sve nejasnoće biće razrešene kada se usvoje novi tarifni sistem i nova odluka o snabdevanju toplotnom energijom. Očekujemo da će se to desiti tokom ovog meseca.
Da li bi bilo jednostavnije ako bi sve toplane u Srbiji u isto vreme uvele novi sistem? Da li postoji saradnja na tom planu?
Postoje susreti rukovodstva i interes svih direktora toplana da se pređe na nov sistem. Druge toplane u zemlji su u još težoj situaciji, jer je životni standard u mnogim gradovima niži nego u Novom Sadu. Problem je i što ne postoji volja lokalnih samouprava da se uvede novi model, a to je nemoguće sprovesti bez političke odluke. Za nas je to pitanje postalo alarmantno istog trenutka kada smo preuzeli odgovornost za rad Novosadske toplane. Nadamo se da će i drugi gradovi uskoro krenuti našim putem i poslovanje prilagoditi Zakonu o energetici.
Koji su ekološki aspekti novog modela distribucije i naplate toplotne energije?
Novi sistem će nam omogućiti da racionalnije proizvodimo toplotnu energiju, što će za rezultat imati mnogo veću energetsku efikasnost. Racionalizacija proizvodnje i potrošnje smanjiće zagađenje životne sredine. Ako uzmemo u obzir uštedu gasa, resursa čije će svetske zalihe nestati do 2060 godine, ekološki aspekti su veoma značajni. Kasnije ćemo morati da se snalazimo i sa alternativnim izvorima energije. Uskoro ćemo rekonstruisati toplanu Petrovaradin tako da može da koristi biomasu.
Nedavno ste najavili osnivanje Energetske alijanse. Koji su ciljevi te organizacije?
Energetska alijansa je zajednički projekat Novosadske toplane, privrednih subjekata, institucija i banaka. Cilj je da zajedno obezbedimo efikasno funkcionisanje novog sistema i poboljšamo uslugu u skladu sa najsavremenijim standardima. Pored kvalitetnije isporuke toplotne energije, ova saradnja će doneti i nove usluge za građane koje će istovremeno racionalizovati potrošnju energenata i doprineti zaštiti životne sredine. U planu je da se ostvari saradnja sa proizvođačima izolacionih materijala, građevinskim firmama i bankama koje će ponuditi povoljne kredite za one koji žele da uvedu modernu toplotnu izolaciju i tako postignu dodatnu uštedu. Zato će prvi korak koji će povezati interese svih članova Alijanse biti formiranje kredita naziva „Topla preporuka“. Ta ponuda će biti podržana od strane lokalnih vlasti i ispraćena od strane relevantnih medija. Ova mogućnost će uskoro biti izneta pred građane Novog Sada, kako bi bila usklađena sa uvođenjem novog modela utroška i obračuna, ali i pravovremena za tekuću građevinsku sezonu.