Uprljana ikona

Za Rudarski basen „Kolubara“ mnogi će reći, a ponajpre i s ponosom oni u „Kolubari“, da je sa proizvodnjom od 30 miliona tona uglja oslonac proizvodnje električne energije i srce srpske energetike. Zahvaljujući ulozi u Petooktobarskim promenama, koja je po mnogima bila odlučujuća, „Kolubara“ je postala i svojevrsna ikona nove Srbije, koja je na razne načine respektovana. Iz tih razloga se „Kolubari“ često i uglavnom i po raznim pitanjima gledalo kroz prste, naročito u vreme Koštuničine vlasti, jer je od 2000. bila sinonim za Koštunicu i njegovu partiju.

Nisu samo plate u pitanju, a i one nisu zanemarljive, prosek je preko 50 hiljada dinara, iskustvo je govorilo da je bolje ne kačiti se sa onima iz „Kolubare“. Tako je „Kolubara“ postala država u državi, koja je, i pored proizvodnje uglja, što je jelte i takoreći prirodni resurs, redovno poslovala sa gubicima.

Paradoksalno je, što navodi na neke paralele, da su svi znali da u „Kolubari“ radi ko šta hoće i da se tu mulja na veliko, i zaposleni u njoj, i oni kojima je u opisu posla da je „nadgledaju“. I to je postalo prirodno stanje koje i dalje traje. Što će reći da ni demokrate, koje ovde formalno upravljaju od sredine 2009, nisu okrenule sve naglavačke, i dalje se „posluje“ po starim i oprobanim receptima, bar kad su privilegije i zapošljavanje svojih stručnjaka za ‘ladovinu u pitanju. Uostalom demokrate su vratile i socijaliste na položaje koji su, vele, i patentirale recepte za razne muljaže. Zato je samo za običan i u to verujući narod bila senzacija dokazano kultna, dokazano istraživačka i dokazano ekskluzivna emisija „Insajder“ B92 koja je krenula u seriju pod naslovom „Prevara veka“. Da se podseti da je u toj emisiji televizijskim sredstvima saopšteno o velikim zloupotrebama u „Kolubari“, naročito kod iznajmljivanja pomoćne mehanizacije i trgovine ugljem, koje su naročito bile izražene za direktorovanja DSS Dragan Tomića: 2008, poslednje godine njegovog mandata u te svrhe je takoreći bačeno i poklonjeno biranim privatnicima koji su iznajmljivali mehanizaciju skoro 50 miliona evra. U emisiji se videlo da su neke od tih iznajmljenih mašina, što je vele nemoguće, radile po 24 sata 31 dan u mesecu. Odnosno, tako su plaćane. Čulo se da je mašine firmi u kojoj je bio direktor iznajmljivao i Dragana Tomić, pomenute su firme koje su u indirektnoj, rodbinskoj, vezi sa Draganom Markovićem Palmom, kao i firme čoveka po imenu Radosav Savatijević Kene, Lazarevčanin koji je svojevremeno bio poslanik Arkanove Stranke srpskog jedinstva, a sade je, vele kao Palmin čovek, član Upravnog odbora EPS-a, koji je čak Kolubarskim ugljem snabdevao i Beogradske toplane.

UKLJUČI MOZAK: Da se ostane kod ovih spektakularnih otkrića, da se navedu neke reakcije koje su mediji zabeležili. Prozvani Dragan Tomić – 2004–2008. generalni direktor „Kolubare“, odatle odlazi za pomoćnika direktora EPS-a, koji je imao i funkciju predsednika Skupštine Kolubare, sad je kažu neki savetnik u EPS-u i šef odborničke grupe Demokratske stranke Srbije u Skupštini grada Beograda – nije se mnogo uzbudio, rek’o da je sve to politička ujdurma. Nebojša Ćeran, koji je kao kadar Demokratske stranke generalni direktor od sredine 2009. je izjavio da su troškovi za iznajmljivanje pomoćne mehanizacije u prošloj godini svedeni na manje od 10 miliona evra, da je na dve trećine poslova angažovana mehanizacija Kolubare, da su počeli da nabavljaju novu mehanizaciju, tako da od 2013. neće iznajmljivati mehanizaciju, Palma je od MUP-a zatražio da se sve ispita, a ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić rek’o da svi koji su učestvovali u eventualnim zloupotrebama u poslovanju Rudarskog basena „Kolubara“ treba krivično da odgovaraju i da snose sankcije, a da Koalicioni sporazum o republičkoj vladi nema veze sa ovim slučajem. I još, iz Tužilaštva javili da je u toku pretkrivični postupak, ali da, u skladu sa procedurom, ne mogu za javnost govoriti o detaljima istrage, dok MUP javlja da se u vezi zloupotreba proverava više od 100 ljudi, a kada će izveštaj biti dostavljen tužilaštvu ne mogu da kažu, jer je predmet obiman.

A šta na sve kažu u Lazarevcu, gde sedište „Kolubare“, koji je ne samo takoreći u centru svega. Da vidimo šta vele odemo na lice mesta. Centralna i pešačka ulica dugačka, na kraju, ili na početku te glavne ulice taze ofarbana zgrada opštine u kojoj još od kraja 2000. – te upravlja DSS, jerbo se tada cela „Kolubara“, i ceo Lazarevac, učlanila u DSS. Trenutno DSS upravlja uz pomoć socijalista i radikala. Demokrate u opoziciji. Ispred opštine, duž ulice, nailazimo na plakate naslovljene sa „Uključi mozak, isključi B92“. Šta veli plakat. Plakat pita, da li je kriv, aludirajući na Dragana Tomića, što je vrednost plata manja nego ranije, da li je kriv što je zaposlio 3000 ljudi, pa na sve to plakat i odgovara, Ne, kriv je zato što je član Demokratske stranke Srbije.

A što se tiče teme emisije na B92, o tim zloupotrebama pri iznajmljivanju pomoćne mehanizacije od privatnika, trgovini ugljem, te odgovornosti rukovodećeg kadra Basena, od onih sa kojima razgovarali, niko iznenađen, pa to je, kako rekoše, ko Dobar dan, za to svi znaju. Znaju i da su mediji otvorili tu temu, negde 2008, isto ‘vako agresivno i senzacionalno, ali da su naglo prestali. Zato ne znaju šta je ovde senzacionalno, možda to što država i njeni organi, jer je nemoguće da ne znaju ništa o brojnim zloupotrebama u „Kolubari“, ne rade svoj posao. Cela ova medijska halabuka, drže, u funkciji je nečega, nažalost, kao i to izvikano TV i istraživačko novinarstvo. Iz aviona se vidi, vele, da je cela stvar naručena, te da se samo može nagađati šta se iza svega krije. Mnogi su ubeđeni da se sigurno ne krije odgovornost, i ta krivična, za aktere mahinacija i lopovluka, a neki idu toliko daleko, zar baš daleko, i kažu da je moguće da preko ovoga Demokratska stranka pritiska DSS da na Voždovcu raskine koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, i da se privoli demokratama, podsećajući da je prozivani Dragan Tomić šef odborničke grupe DSS-a u Skupštini grada Beograda.

SPS LISTA: A da bi se pobliže uputili u temu i njene restlove razgovarali smo sa onima koji do u tančine poznaju problematiku. A kako nego istraživački i anonimno. Posao sa iznajmljivanjem pomoćne mehanizacije i trgovinom ugljem, koji su povlašćeni u „Kolubari“ kupovali duplo jevtinije nego što su ga prodavali, razređen je u vreme socijalista, pre 2000. godine. Upućeni kažu da je „Kolubara“ bila dovedena dotle da je bila bez pomoćne mehanizacije, ili je ona stajala na placevima neiskorišćena. Angažovani privatnici su svoje krš mašine, buldožere, bagere, kamione, koje su bile tipizirane, iste marke, kao i mehanizacija „Kolubare“, iznajmljivali na kopovima gde je postojala mehanizacija Basena, i radna snaga, pa su besplatno servisirali i menjali delove na svojim krš mašinama, jer održavanje i servisiranje mašina je najskuplje. Ta praksa je takoreći iskorenjena u vreme direktorovanja Slobodana Đerića – direktor 2001–2004, na predlog DS-a – da bi sve eksplodiralo od 2004. kada je na čelo „Kolubare“ došla ekipa DSS-a sa vodećim Draganom Tomićem. Poslednje godine njegovog mandata „Kolubara“ je za iznajmljivanje pomoćne mehanizacije dala 53 miliona evra.

I nije samo iznajmljivanje mašina bilo prilika za mahinacije, kažu, sve je bilo krađa i lopovluk, od nameštenih tendera, gde je onaj koji je dobio posao po niskoj ceni to višestruko nadograđivao dodatnim ugovorima, do kupovine neispravnih bagera čija je popravka koštala milionske svote, do takozvanih projekata, stotine projekata, da se banalizuje o pretvaranju pepela u ovo ili ono, koji nikad nisu korišćeni, ali su koštali u proseku po 50-ak hiljada evra. I za te takozvane projekte su uvek angažovane iste firme. Teren za masovne zloupotrebe je bilo i masovno zapošljavanje, čemu danak „Kolubara“ i danas plaća. Dragan Tomić je za svog mandata primio 3000 ljudi, i to sve preko veze, tamo gde su bila dva čoveka u kancelariji, stiglo se do 22, došlo je do toga da su razni magacini prepuni ljudi, da su na kopir aparatima radila, i rade, po tri čoveka… Zapošljavanju preko veze, partijske jakako, ne odoleva ni nova garnitura, i demokrate imaju vazdan kandidata za dobre plate.

Svojevremeno, 2003, nekoliko SPS direktora je dobilo otkaze zbog omogućavanja malverzacija sa iznajmljivanjem uglja. Kada su demokrate sredinom 2009 preuzele „Kolubaru“ vraćeni su na rukovodeće položaje. I ne samo oni, takoreći cela lista SPS kandidata za odbornike Lazarevca iz 2000, a iz redova „Kolubarinih“ stručnjaka, ponovo jaše. Zahvaljujući demokratama na direktorskim mestima su Vladan Radosavljević, Mihailo Petrović, Milenko Vulićević Baća, Milivoje Nikolić, Dragan Alimpijević Cipi, Radisav Ranković, Sveta Mirković… I ko sad, kažu poznavaoci prilika, da veruje da će biti dobro, i da će biti nekih promena, uostalom, da je nova postava sa Ćeranom na čelu imala ozbiljne namere vratila bi nekoga iz posmenjivane ekipe direktora Slobodana Đerića, ne bi rehabilitovala socijalističke kadrove.

A spisak onoga gde se kralo i ugrađivalo podugačak, od presipanja puteva i sokaka mehanizacijom podobnih privatnika, prodaje uglja proverenim kupcima, zapošljavanja preko Omladinskih zadruga, finansiranja filma umetnika Tihomira Arsića u kome je igrao sin direktora Tomića, omogućavanja patrioti Arsiću da distribuira kolubarski ugalj, službenih putovanja u Las Vegas i Hilandar, radova molerisanja i farbanja koje je firma direktora Tomića nepozvana izvodila po školama i drugim ustanovama, a posle fakturisala „Kolubari“, do toga da je i Tomićev vozač imao, i ima, svoju firmu i kuću za odmor tačno do vikendice Vojislava Koštunice u Belanovici. I do toga da su sva rukovodeća mesta takoreći duplirana, bivši rukovodioci iz DSS-a sede u kancelarijama u centru Lazarevca, na spratu bivše Robne kuće, i primaju debele plate. To im jedini pos’o. Spisak stvarno obiman i podugačak, a ko hoće da vidi istinu, kažu anonimni sagovornici, to je jednostavno, neka vide šta ko ima, i kako je to zaradio.