Umiranje od smeha

„Umirali smo od smeha prethodnih dana kada smo čitali kako su neki tumačili finansijske izveštaje“, rekao je Aleksandar Vučić početkom novembra na proslavi dvogodišnjice postojanja kompanije Er Srbija. Povod za premijerov smeh i veselo raspoloženje bilo je saopštenje bivšeg ministra privrede i lidera pokreta „Dosta je bilo“ Saše Radulovića, u kojem je iznet podatak da je kompanija Er Srbija, bivši JAt ervejz, ostvarila istorijski gubitak od 75 miliona evra, koji je u najvećoj meri pokriven državnom donacijom od 71 milion evra. Upitan koliko je onda, zapravo, država izdvojila za Er Srbiju, Vučić je precizirao: „Izdvojeno je mnogo manje nego što su neki drugi govorili, a dali bismo mnogo više da je bilo potrebno.“

Bez obzira na to što je, u međuvremenu, Radulović iznosio podatke o poslovanju drugih državnih firmi, navodeći da su Srbijagas, EPS, Železnice Srbije, Petrohemija, Železara Smederevo i Er Srbija napravili zajednički gubitak veći od milijardu evra, a država im na to još dala 241 milion evra subvencija, Vučić se nakon desetak dana ponovo osvrnuo samo na Radulovićeve navode o Er Srbiji. „Takav čovek ne ume da čita papire koje bi umelo da pročita dete iz četvrtog razreda osnovne škole i žao mi je onih koji ponavljaju za takvima, koji ne umeju da pročitaju papire. Ali to nije nikada znao, nije umeo da čita ni kod nekih drugih stvari, ali da ne ulazim sad u to“, rekao je, propustivši da objasni iz kog razloga je poverio ministarsko mesto čoveku za koga tvrdi da čita slabije od prosečnog desetogodišnjaka.

Uz Vučića, i Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, poručio je da se „mešaju babe i žabe“, da „apsolutno nije tačno“ da je Srbija dala 75 miliona evra pomoći Er Srbiji (mada u Radulovićevom saopštenju stoji 71 milion), kao i da je „najvažnije pogledati dokument o restrukturiranju Er Srbije od strane Komisije za odobrenje državne pomoći, koji se nalazi na sajtu vlade i koji je najvažniji dokument“.

IZUZIMANJE PARA: Ono što je gradonačelnik Mali zaboravio da kaže jeste da se u pomenutom Rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći, kojom se dozvoljava državna pomoć za Er Srbiju, ne može naći maltene niti jedna konkretna brojka, s obzirom na to da su „određeni podaci izuzeti iz javno dostupne verzije ovog rešenja kao zaštićeni (…) na zahtev Podnosioca prijave (to je bio Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik vlade, prim. aut.), a u skladu sa članom 22. Zakona o kontroli državne pomoći i zakonom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne“, kako piše u zaglavlju dokumenta na prvoj njegovoj strani.

Tako, karakterističan citat iz ovog dokumenta izgleda ovako: „Vlada Republike Srbije treba da preuzme sledeće finansijske obaveze: dug prema bankama obuhvata USD (…), sporni dug USD (…); obaveze prema Vladi Republike Srbije koje obuhvataju USD (…), duga prema Narodnoj banci Srbije (osporeno) i kredit odobren od Vlade Republike Srbije od USD (…)“, i sve tome slično – svugde gde se pominje novac, stoji (…). Pomenuto Rešenje u sebi zaista sadrži i plan za restrukturiranje Er Srbije, iz koga se može, na primer, saznati da će „Ukupni troškovi restrukturiranja u periodu od 1. avgusta 2013. godine do kraja prvog kvartala 2014. godine iznositi najmanje USD (…)“.

„Poslovni prihodi su sledeći: Er Srbija prodaje avionske karte, i od toga zarađuje pare“, kaže za „Vreme“ Saša Radulović. „Postoje i troškovi – za zaposlene, gorivo, iznajmljivanje aviona, i tako dalje – i kada te dve stvari oduzmemo, dobijamo istorijski gubitak od 75 miliona evra. A onda se pojavi tih 8,5 milijardi, što po srednjem kursu iz 2014. iznosi 71 milion evra, i onda ispadne da poslovni gubitak nije bio 75, nego četiri miliona evra. A pošto osim poslovnih prihoda i rashoda postoje i finansijski i ostali prihodi i rashodi, kad se sve to sabere, dođe se do nekakvog dobitka od 2,7 miliona evra. Kada oduzmemo državnu donaciju od 71 milion, dođemo do gubitka od 68 miliona evra. Međutim, ono što se ne vidi u finansijskom izveštaju jeste opraštanje dugova, koje postoji, a što nije prikazano u napomenama uz finansijski izveštaj. Pokret ‘Dosta je bilo’ nije ni uzeo u obzir taj novac, to nismo stavili u naše saopštenje, ali i to postoji, samo što se u napomenama uz finansijski izveštaj ne vidi. A kad god im neko oprosti dug, to se pojavi kao prihod“, kaže Radulović. Na molbu „Vremena“ da razgovara sa predstavnikom Ministarstva privrede o poslovanju Er Srbije, ovo ministarstvo nije dalo nikakav odgovor.

ŠTA KAŽU BROJKE: Ako za trenutak pogledamo šta zapravo piše u finansijskom izveštaju Er Srbije za 2014. koji je nedavno objavljen na sajtu APR-a, možemo videti da pod stavkom „Ostali prihodi“ stoji prihod od primljenih donacija od skoro 8,6 milijardi dinara, koji je obrazložen time da Okvirni ugovor o transakciji između države Srbije, Etihada i Er Srbije „zahteva obezbeđivanje finansijske državne pomoći i investicija od strane Republike Srbije i Etihada“. U daljem tekstu eksplicitno stoji da je Grupa „priznala prihode od državne pomoći u iznosu od 8.584.758.000 dinara“. U 2013. ta državna pomoć je iznosila 414 miliona, što je sve otišlo na troškove otpremnina, jednu od obaveza koju je država preuzela na sebe. Uz to, u 2014. Er Srbija je uložila više od milijardu dinara u tuđa osnovna sredstva, a kaže se i da postoje „značajni neotkazivi ugovori o operativnom lizingu“, koji su zaključeni na period od dve do šest godina, čiji je ukupan iznos u 2014. godini bio veći od 5,5 milijardi dinara. Takođe, u dugoročne obaveze Er Srbije ulaze „državna davanja“ u vrednosti od skoro 16,7 milijardi dinara.

„Ta ‘tuđa osnovna sredstva’ su avioni koje je Jat zakupio od Etihada, odnosno uzeo na lizing“, kaže Radulović. „Zajednička kompanija Er Srbija na lizing uzima od Etihada avione stare oko deset godina, a mora i da ulaže u njih, tako da mi, u stvari, ulažemo u avione Etihada. To nije sve. Nigde nisu napisali šta se desilo sa 23 miliona dolara koliko Jat ima potraživanja prema Erbasu. To je novac koji smo dali za nabavku aviona 1998. godine, pa onda te avione nismo poručili. Koliko znam, vlada je te pare poklonila Etihadu, pa je Etihad tim parama praktično mogao da za sebe kupuje nove avione. To nije ni stiglo do Jat-a, odnosno Er Srbije, koja sada zakupljuje avione. Kada je reč o ovim dugoročnim obavezama, kada smo u ministarstvu privrede pravili ličnu kartu Jat-a za period do juna 2013, tu je stajalo kome je sve Jat dužan – od Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija do Aerodroma, NIS-a, Jugopetrola… U ovih 16,7 milijardi se verovatno nalazi zbir svih tih dugovanja. Zašto im ovo treba? Ovo će polako da se otpisuje, tako da će i u 2015. otpisivanjem ovog duga fiktivno napraviti prihod, ne bi li i 2015. pokazali da su u plusu. Oni će polako da ‘čupkaju’ taj dug, i kako im vlada svake godine bude opraštala deo duga, to će se prikazivati kao prihod Er Srbije.“

ŠTA KAŽU UGOVORI: Nakon bezbroj odlaganja, i tek nakon što je BIRN objavio, a „Vreme“ prenelo sadržaj nacrta ukupno pet ugovora Republike Srbije sa Etihadom o pretvaranju Jat ervejza u Er Srbiju („Vreme“ broj 1231), to isto je uradila i vlada sa Vučićem na čelu, objavljujući ukupno dva ugovora i jedan aneks. Uz silne diskvalifikacije prema BIRN-u i „Vremenu“, Vučić je na konferenciji za novinare tada rekao da su „novine Miroslava Miškovića“ objavile „nekakve prednacrte ugovora“, dodajući da je „vlada Republike Srbije preuzela da u kompaniju investira ukupno 82 miliona dolara“, da Srbija nije ništa uplatila 2013, niti je imala obavezu da bilo šta uplati, a da je Etihad uplatio 40 miliona dolara. BIRN je napisao da je za zajam od 40 miliona dolara Etihad dobio 49 odsto vlasništva u novoj kompaniji, a da je Srbija bila obavezna da samo u 2013. plati 90 miliona, i preuzme dugove Jata veće od 230 miliona dolara. U analizi ovih ugovora, Demokratska stranka je tada, u avgustu 2014, iznela podatak da Republika Srbija u Er Srbiju ulaže ukupno 660 miliona dolara u finansijskim sredstvima, imovini i pravima, a da Etihad pozajmljuje 40 miliona dolara.

foto: fonet

Prema podacima iz Okvirnog ugovora o transakciji koji je tada objavila Vlada Srbije, „Republika Srbija prima na znanje (…) da će Er Srbiji (AS) biti neophodna stalna podrška Republike Srbije vezana za finansijsku sposobnost Društva“ (Stav 1.7 ugovora). „Ulaganja Republike Srbije u Jat i stalna obaveza Republike Srbije prema Er Srbija biće u formi davanja i obaveza uključujući kombinaciju kapitala, zajmova i drugih finansiranja i/ili aranžmana finansiranja, kako bude zajednički dogovoreno“ (Stav 1.10), a „Bez ograničenja, Republika Srbija se obavezuje (…) da će obezbediti da se Aerodrom Beograd odrekne svih obaveza koje AS eventualno ima prema Aerodromu Beograd, i koje su nastale u bilo kom momentu pre Datuma Zatvaranja (…) u iznosu najmanje jednakom 13 miliona USD.“ (Stav 2.5.2). Srbija se obavezala i da od datuma zatvaranja (closure date, koji je ostao nepoznat) do kraja 2016. svake godine uplaćuje po 14 miliona dolara Er Srbiji, i još 22 miliona dolara u 2014. i 18 miliona dolara u 2015. (Članovi 2.5.4 i 2.5.5). Republika Srbija se obavezala i da Er Srbiji daje „popust na količinu“ od najmanje 50 odsto za plaćanje taksi Aerodromu Beograd (Stav 7.2.8.2), kao i popust „ne manji od 50 odsto“ za cenu into plane goriva koje NIS naplaćuje Er Srbiji, a ako NIS na to ne pristane, Republika Srbija će finansirati razliku između tog popusta i stvarnog popusta koji Er Srbija dobije. (Stav 7.4.2). Ujedno, Srbija se obavezala da će dati i 13 miliona dolara za „poboljšanje i povećanje kapaciteta Društva za linijsko održavanje“ (Stav 7.8). Ovo su, između ostalog, neki detalji iz Okvirnog ugovora o transakciji sa sajta vlade Srbije.

U međuvremenu, donet je i Zakon o preuzimanju obaveza privrednog društva Er Srbija, koji kaže da Republika Srbija preuzima kao javni dug Republike Srbije obaveze privrednog društva Er Srbija sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine, koje iznose oko 9,35 milijardi dinara, a koje je trebalo da budu plaćene u dve rate – prva do 31. decembra 2014, a druga do 31. marta 2015. godine.

ER SRBIJA I AERODROM: Zanimljivo je pogledati i uporediti poslovanja Er Srbije i Aerodroma „Nikola Tesla“ u prethodne dve godine. Prihodi Er Srbije od prodaje (prevoza putnika, čarter saobraćaja, prevoza robe…) porasli su za skoro sedam milijardi dinara u 2014. (na ukupno 21,36 milijardi), što se objašnjava uvećanjem broja prevezenih putnika za 68 procenata u 2014, odnosno na ukupno 2,3 miliona putnika. Time se objašnjava i povećanje prihoda Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu od prodaje usluga sa 5,37 milijardi u 2013. na skoro 6,8 milijardi u 2014 – učešće Er Srbije u prihodima Aerodroma se u ovom periodu popelo sa 1,15 milijardi na skoro 1,8 milijardi, a ovaj rast će se izvesno nastaviti i u 2015. Prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju Aerodroma za period od januara do septembra 2015. godine, Aerodrom je za prvih devet meseci ove godine Er Srbiji već prodao usluge u vrednosti od 1,77 milijardi (ukupno 5,52 milijarde u 2015, u odnosu na 5,12 milijardi za ovaj period u 2014. godini).

Međutim, ako pogledamo neto dobit Aerodroma, primetićemo čudna kretanja: u 2012, neto dobit je bila oko 730 miliona dinara. U 2013, prvoj godini postojanja Er Srbije, dobit se srozala na 16 miliona dinara, u 2014. bila je 3,4 milijarde dinara, a za prvih devet meseci 2015. taj dobitak je blizu 2,1 milijardu. O čemu je reč? U 2013. je Aerodrom, čiji je većinski vlasnik Republika Srbija sa oko 83 odsto vlasništva, „ispravio vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja“, odnosno otpisao ukupno nešto više od 1,93 milijarde dinara, od kojih je najveći deo (milijardu i 927 miliona) dugovala Er Srbija. Da ova potraživanja nisu bila „ispravljena“, Aerodrom bi imao dobit od skoro dve milijarde. Međutim, ovde se nije stalo sa otpisivanjem potraživanja od Er Srbije. U 2014. „ispravljeno“ je više od pola milijarde potraživanja prema Er Srbiji, a direktno otpisano još milijardu i po, a za prvih devet meseci u 2015. „ispravljeno“ je još dve milijarde. Ukupno, od 2013. do 2015. Er Srbiji, ubedljivo najvećem korisniku usluga Aerodroma „Nikola Tesla“, otpisana su dugovanja od oko šest milijardi dinara.

Otkud onda ovoliki neto dobitak Aerodroma u 2014. i u prvih devet meseci 2015, ako Er Srbija ne plaća ništa? Odgovor je jednostavan – dugovanja Er Srbije Aerodromu plaćaju građani Srbije. U 2014, Aerodrom je pod stavkom „ostali prihodi“ imao „prihod od naplaćenih ispravljenih potraživanja od kupaca“ u iznosu od 2,18 milijardi, od čega je skoro 2,15 milijardi uplatila Uprava za javni dug Republike Srbije – dakle, naplaćeno je ono što je pre toga bilo „ispravljeno“. Na osnovu pomenutog Zakona o preuzimanju obaveza privrednog društva Er Srbija, Republika Srbija je preuzela dug Er Srbije u iznosu od 4,29 milijardi, a 29. decembra 2014. Uprava za javni dug je „izvršila namirenje obaveze Er Srbije u iznosu od 2.145.319.000 dinara“, kako piše u napomenama uz finansijski izveštaj Aerodroma. Drugu polovinu ovog duga u istom iznosu (dve milijarde i 145 miliona dinara) Uprava za javni dug platila je Aerodromu 31. marta 2015, od čega je 1,9 milijardi evidentirano u prvom polugodištu, pa su tako ovi „ostali prihodi“ Aerodroma za prvih devet meseci ove godine iznosili 1,91 milijardu dinara. Međutim, u napomenama piše i da je reč o ispravljenim potraživanjima prema Jatu, odnosno Er Srbiji za 2012. i 2013. godinu. Šta će biti sa 2014. i 2015?

U ponedeljak pre podne „Vreme“ je poslalo pitanja Aerodromu „Nikola Tesla“, između ostalog i o tome koliki je deo potraživanja Aerodroma prema Er Srbiji naplaćen, koliki otpisan, a koliko je preostalo, kao i tome da li će otpisana i ispravljena potraživanja iz 2014. takođe biti vraćena, poput ovih ranijih. U utorak, predstavnici službe za odnose sa javnošću Aerodroma „Nikola Tesla“ izvinili su se što neće poslati odgovore, napominjući da im je ostavljen prekratak rok da na njih odgovore. Sa druge strane, iz revizorske kuće Dilojt stigao je odgovor da im politika kompanije nalaže da ne smeju da komentarišu finansijske izveštaje i daju izjave, a da je Aleksandar Đurđević, koji je radio reviziju finansijskog izveštaja Aerodroma „Nikola Tesla“, službeno odsutan van zemlje.