USPEŠNO UPRAVLJAMO SA VIŠE VRSTA OPASNOG OTPADA: Hugh McReynolds / foto: m. milenković
Proaktivan stav prema životnoj sredini jedan je od ciljeva u poslovanju kompanije Carnex iz Vrbasa, od 2006. godine, od kada je ova kompanija u većinskom vlasništvu finansijske institucije za upravljanje investicionim fondovima Ashmore iz Londona
Tradicija u proizvodnji prerađevina od mesa, duga već više od pola veka, sa sobom nosi i određene odgovornosti, naročito kada je reč o poslovanju u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
„Problemi su se nagomilavali nekoliko decenija, a Carnex je posvećen rešavanju ovih istorijskih ekoloških pitanja, te nastavljamo da investiramo u ovu oblast, kao odgovoran društveni partner“, izjavio je za „Vreme“ generalni direktor Carnexa Hugh McReynolds.
Kolika su planirana ulaganja Carnexa u ekologiju?
U okviru sveukupnog investicionog plana, koji smo usvojili 2008. godine, planirana su direktna ulaganja u vrednosti od preko 2,5 miliona evra, a u cilju rešavanja ekoloških problema. Najveći iznos je predviđen za izgradnju postrojenja za primarni tretman otpadnih voda, čime će Carnex doprineti očuvanju jednog od najzagađenijih vodotoka u Evropi – Velikog Bačkog kanala. Idejni projekat je završen, prikupljanje potrebne dokumentacije takođe, dok je u toku tender za građevinske radove. Naredne godine očekujemo da će Carnex još više doprineti čišćenju Kanala, odnosno da će izgradnja prečišćivača biti završena. U izradu projekta, kao i izgradnju, planira se ulaganje od oko 1,5 miliona evra.
Carnex poseduje i tri farme za uzgoj svinja. Na koji način vodite računa o uticaju ovih farmi na životnu sredinu?
Ponosni smo jer smo okončali instaliranje separatora na jednoj od naših farmi svinja. Na taj način je omogućeno odvajanje tečne od čvrste faze stajnjaka. Čvrsti deo će se kasnije koristiti za obogaćivanje poljoprivrednog zemljišta. Separacijom čvrste i tečne faze stajnjaka dobijaju se kvalitetno đubrivo i voda za navodnjavanje, odnosno đubrenje zemljišta u vlasništvu IM i to korišćenjem savremenih prikolica za razbacivanje stajnjaka. Kupili smo cisternu za razbacivanje osoke i traktor koji bi se koristio na zemljištu, nedaleko od farmi.
Pored toga, na farmama u Vrbasu, Bačkom Dobrom Polju i Savinom Selu izrađeni su osmatrački objekti – pijezometri, obavljeno je geodetsko snimanje položaja i izrađena prateća tehnička dokumentacija. Sve ove mere neophodne su radi monitoringa, nesmetanog merenja nivoa podzemnih voda i uzimanja uzoraka za praćenje kvaliteta prve izdani podzemne vode i uticaja farmi na životnu sredinu.
Takođe, ove godine smo instalirali automatske hranilice za svinje, kako bi se smanjila količina hrane koja se ispira na farmama i na taj način postaje neupotrebljiva.
Na koji način tako velika industrija, kakva je Carnex, upravlja otpadom?
Jedna od značajnijih smernica poslovanja Industrije mesa Carnex jeste upravljanje posebnim tokovima otpada, usklađenim sa ciljevima zaštite životne sredine. U kompaniji se iz različitih procesa rada svakodnevno stvara znatna količina otpada, odnosno sekundarne sirovine. Po svom karakteru, najveća količina tako nastalog otpada spada u klasu neopasnog, koji iz Carnexa preuzimaju firme ovlašćene za preuzimanje, transport, reciklažu i tretman otpada, sa kojima smo potpisali godišnje ugovore. U ovu grupu spada otpad od aluminijumske folije nastao pri proizvodnji ambalaže, otpad od plastičnih gajbi, burad i PET ambalaža, drvene otpadne palete, gvožđeviti otpad koji nastaje rashodovanjem starih mašina, istrošene pneumatske gume od vozila, otpad od kartona, istrošeni kertridži od laserskih štampača.
Za mnoge vrste otpada u Srbiji još ne postoji adekvatno rešenje u praksi ili je alternativa veoma skupa, naročito za opasan otpad. Neke vrste otpada, zbog nedostatka postrojenja za spaljivanje opasnog otpada u Srbiji, prinuđeni smo da izvozimo u države Evropske unije. Uspešno upravljamo sa više vrsta opasnog otpada. Na primer, opasne i kancerogene piralenske kondenzatorske baterije iz trafo-stanica su uklonjene i izvezene u Nemačku, gde se uništavaju spaljivanjem u specijalizovanim pećima za opasan otpad. Slično se rešava i problem skladištenja i isporuke elektronskog i računarskog otpada, istrošenih akumulatora, rabljenog ulja…
Kada je reč o pribavljanju integrisane dozvole, u kojoj fazi se Carnex nalazi?
Kompanija Carnex je u postupku podnošenja zahteva za integrisanu dozvolu – IPPC (Integrate Pollution Prevention and Control). Reč je o veoma zahtevnoj proceduri, a dozvola se traži za izvođenje aktivnosti u našim postrojenjima, u Industriji mesa i na farmama svinja u Vrbasu, Bačkom Dobrom Polju i Savinom Selu. Imajući u vidu da je reč o kompleksnom poslu, osnovan je Tim za rad na pribavljanju IPPC dozvole, koji se sastoji od 13 članova – zaposlenih, čija će stručnost i pomoć u pribavljanju integrisane dozvole i pripremi neophodne dokumentacije biti od velikog značaja. Takođe, angažovali smo i konsultantsku kuću Tahal-Fideco iz Beograda a za pružanje konsultantskih usluga prilikom pripreme zahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i za pripremu i izradu dokumentacije koja se prilaže uz zahtev.
Koliko su zaposleni zainteresovani da doprinesu razvoju imidža ekološki odgovorne kompanije?
Formirali smo tim za smanjenje, odnosno racionalizaciju potrošnje vode u Industriji mesa. Njegov rad podrazumeva edukaciju i podizanje svesti svih zaposlenih na rešavanju konkretnih zadataka za smanjenje potrošnje vode. Posle određenog perioda, rezultati su uočljivi, na šta smo veoma ponosni. Smanjena je i potrošnja vode na farmama, i to za 50 odsto u odnosu na prethodne godine.
Takođe, kolege iz Departmana za ekologiju Carnexa redovno objavljuju radove u vezi sa zaštitom životne sredine u stručnim zbornicima i aktivni su učesnici na međunarodnim konferencijama. Pored toga, naši stručnjaci održavaju obuku i edukaciju svima u kompaniji, od zaposlenih u proizvodnim pogonima do menadžmenta.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
