Ukor za iživljavanje

Dvanaestogodišnja devojčica, učenica šestog razreda osnovne škole, koju su psihički, fizički i seksualno teško zlostavljale četiri vršnjakinje, nalazi se na tretmanima oporavka. Usled pretrpljenih šokova i povreda po telu, devojčica još nije u stanju da se vrati u školu. Njeno mučenje, pod prisilom je na mobilnom telefonu snimala njena drugarica. Sve je trajalo oko osam sati, po nekima čak i trinaest. Snimak već uveliko kruži po celom Pirotu, a zahvaljujući „Kuriru“, „Presu“ i „Večernjim novostima“, delove ovog horora i obnaženo telo devojčice, kojoj su urednici tobož prikrili identitet, videla je i cela nacija. Javnost se prvobitno gnušala svega što je čula i videla tog 16. maja, ali je još manje bila spremna na sam rasplet događaja.

Naime, devojčice koje su surovo mučile svoju drugaricu, i koje su to učinile smišljeno i planirano, na kraju cele priče dobile su ukor nastavničkog veća, doduše najstrožu kaznu po Zakonu o osnovnoj školi. Možda će „morati“ i da pređu u drugu školu, ali samo ako za to budu postojali uslovi. One ne podležu krivičnoj odgovornosti, jer nemaju još ni 14 godina, pa su sankcije zapravo iste kao i da su ukrale dnevnike, ili da su napravile mnogo neopravdanih izostanaka. Posebne vaspitne mere njima ne slede, osim već započetih razgovora u Centru za socijalni rad. Prosto, takav je zakon prema deci. Samo jedna od nasilnica, koja ima 14 godina, poneće teret krivične odgovornosti. Protiv nje je podneta krivična prijava i prosleđena je tužilaštvu, a najčešća kazna za ovo starosno doba je pojačan nadzor roditelja.

Nova pitanja u vezi sa činjenjem zločina onih koji još nemaju 14 godina, odnosno nisu dorasli ni do stupnja mlađeg maloletnika, otvaraju se pred svakim savremenim društvom i svakim zakonodavstvom. Da li su njihovi zločini brojnini, brutalniji ili samo vidljiviji nego dosad, da li ih kažnjavati, koja je prava mera sankcija, kako ih sprečavati? Nesporno je da su zločini među decom do 14 godina i maltretiranje vršnjaka osnovaca postojali oduvek, ali tačno je i to da im do sada nije pridavan veliki značaj. Zahvaljujući kamerama, mobilnim telefonima i izraženom dečjom željom da budu „glavni junaci“ filma – danas su ti zločini, između ostalog, i mnogo vidljiviji. Prethodni vikend bio je gotovo rekordan po broju „klinačkih“ zlostavljanja. Odmah posle Pirota, iz Novog Sada je stigla vest o vršnjačkom maltretiranju jedne osnovke koju su drugari na kraju naterali da jede travu. U Parizu su dvojica dečaka od 11 i 12 godina silovali desetogodišnju sestru jednog od njih i sve snimili mobilnim telefonom. Oni će biti izvedeni pred sud za maloletnike, ali će samo biti izrečene vaspitne mere jer su mlađi od 13 godina.

Zdravom razumu, i pored najbolje volje da ima samilost prema svakom detetu, opire se svaka pomisao da će ama baš svi proći nekažnjeno. Kada je stric zlostavljane devojčice iz Pirota rekao da neko mora odgovarati umesto dece, mislio je na rukovodstvo škole ali i na roditelje devojčica nasilnica. Zgranuta javnost takođe je tražila krivca, jer za ovakav zločin neko mora odgovarati: rukovodstvo škole koje je sramno pokušalo da zataška ceo slučaj, roditelji koji nisu vaspitali svoju decu, rasturena porodica, „truli Zapad za koji smo glasali“, ratovi, krize, spisak može ići u nedogled.

Mediji koji su objavljivanjem snimaka zlostavljane obnažene devojčice grubo prekršili ljudska prava najverovatnije će samo prekršajno odgovarati, ne i krivično. Njima se na teret stavlja nedovoljna zaštita identiteta maloletnice za šta Zakon o javnom informisanju predviđa kaznu od 30.000 do 200.000 dinara, ali se ne terete za širenje dečje pornografije, za šta se ide u zatvor. Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić za „Vreme“ je rekao da se prekršajni postupak odnosi na tri štampana medija, „Kurir“, „Pres“ i „Večernje novosti“, dok su RTS i TV Avala, često pominjani kao mediji koji su emitovali scene zlostavljanja u Pirotu, propisno koristili tehnike kojima su sakrili identitet žrtve, kao i elemente dečje pornografije.

Dakle, otkrivanje identiteta devojčice iz Pirota, te najgrublje ugrožavanje njene privatnosti i njene ličnosti, samo je jedan aspekt odgovornosti pomenutih medija. Na slikama objavljenim u pomenutim novinama vidi se i njeno nago telo, a da li je ovde reč o dečjoj pornografiji ili se sve nalazi na samoj ivici pornografije o tome bi sud mogao da odluči. Međutim, Zakon o javnom informisanju na koji se Tužilaštvo poziva ne bavi se eksplicitno dečjom pornografijom u medijima. Umesto njega, stav tri, član 185 Krivičnog zakona precizirao je odgovornost onoga ko na bilo koji način koristi decu u pornografske svrhe. Za onoga ko prodaje, prikazuje, javno izlaže i ko distribuira ovakve sadržaje, predviđena je kazna zatvora do dve godine. Ali, da li to onda znači da Krivični zakon niko ne želi da dovede u vezu sa najtiražnijim novinama?

Republičko javno tužilaštvo je, istina, odmah po objavljivanju ovih snimaka ukazalo svim medijima na generalnu zabranu sačinjavanja, posredovanja i širenja dečje pornografije preko elektronskih i štampanih medija. Međutim, osim ovog opšteg upozorenja Tužilaštvo nije naglasilo šta će biti s onima koji su tu zabranu već prekršili.

Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić za „Vreme“ je potvrdio da će nadležni pravosudni organi razmatrati samo prekršajnu odgovornost „Kurira“, „Presa“ i „Večernjih novosti“, kao i da će Tužilaštvo preduzeti sve mere da se utvrdi u kojoj meri su prekršene odredbe Zakona o javnom informisanju. Samo pre dve godine, isto tužilaštvo potenciralo je novi krivični zakon i izražavalo veliku zabrinutost zbog globalnog širenja dečje pornografije na internetu i u medijima. Smisao tog novog krivičnog zakona bio je upravo pooštravanje sankcija za takva dela.

I, najzad, da li ovako izgleda idealan zločin? Da svi koji su u njemu učestvovali, od mladih nasilnica do medija gladnih maloletničkih pornografskih senzacija – prođu praktično nekažnjeno. Sve zajedno, razuman čovek to ne može da proguta.