U neko drugo vreme, u nekoj drugoj zemlji, vest da se broj oficira sa generalskim epoletama preko noći udvostručio predstavljala bi prvorazrednu senzaciju. Ali u postizbornoj Srbiji, u kojoj je svaki korak ritualnog stranačkog plesa sudbonosan kao finale Eurosonga, iznenadno bujanje hrastovog lišća ostalo je gotovo neprimećeno, što ponešto govori i o zemlji Srbiji, i o statusu vojske unutar nje.
Ukazom predsednika Borisa Tadića od 9. maja ove godine, sedamnaest pukovnika proizvedeno je u brigadne generale, čin doskora nepoznat u Vojsci Srbije. Opet iz obzira prema izborima, vest o imenovanju objavljena je tek 13. maja, kada su novopostavljenim generalima svečano uručeni ukazi. „U državnim organima postoji mali broj zanimanja gde mladi ljudi koji se opredeljuju za njih jasno znaju koji im je cilj i dokle mogu da dođu u svojoj profesiji“, rekao je ministar odbrane Dragan Šutanovac tom prilikom. Pre predsedničkog ukaza, Vojska Srbije imala je šesnaest aktivnih generala, a nakon Dana pobede, njihov broj je porastao na trideset tri. Inače, čin brigadnog generala (sa jednom zvezdicom) u Vojsci Srbije postoji tek od pre nekoliko meseci, od donošenja novog zakona usvojenog krajem prošle godine.
Ipak, ni izborni rezultati, ni pripreme za Eurosong nisu zamutili budno oko vojnog komentatora „Politike“ Miroslava Lazanskog, koji je u broju od subote, 17. maja, upozorio da su „samo maršal Tito i Slobodan Milošević u jednom danu unapredili više pukovnika u generale.“ Lazanski sem toga upozorava da „sedam od sedamnaest novoproizvedenih generala nije zadovoljilo uslove za čin, jer nisu bili pod ukazom za generala najmanje godinu dana, što je obavezan uslov… Jedan čak nema ni Školu nacionalne odbrane, što sve govori o selektivnosti i ličnim simpatijama, odnosno antipatijama u vojnom establišmentu.“
U potrazi za odgovorima na ove primedbe obratili smo se pomoćniku ministra odbrane Bojanu Dimitrijeviću, koji tvrdi da u talasu novih imenovanja nema ničeg spornog. „Reč je o sticaju okolnosti koji je doveo do svojevrsnog kadrovskog vakuuma koji smo tek sada mogli da popunimo“, kaže on.
Najpre, objašnjava Dimitrijević, vojska je u proteklih nekoliko godina drastično promenila ustrojstvo, tako što su iz sistema ispale armije i korpusi, a brigade su postale najveće organizacione jedinice. U skladu sa tim, pojavila se i potreba za brigadnim generalima, što je zakon i predvideo. Zbog unutrašnjih prilika u zemlji, međutim, pomenuti zakon je tek nedavno donesen, tako da su tek sada stvoreni uslovi da se komandantima brigada dodele odgovarajući činovi.
I zaista, kada se pogleda spisak novopečenih generala (vidi okvir), vidi se da je većina odavno na položajima koji odgovaraju tom činu, to jest komanduju brigadama, velikim vojnim bazama, ili odgovarajućim specijalizovanim službama, kao što su sanitet i vojna policija. Među unapređenima je, na primer, direktor Vojnoobaveštajne agencije Zdravko Jelisavčić, čiji je kolega iz Vojnobezbednosne agencije, Svetko Kovač, odavno general-potpukovnik. Tu je još i nekolicina ljudi iz Ministarstva odbrane koji, strogo uzev, imaju više administrativne, nego vojne funkcije.
Kada je reč o uslovu da generali „odleže“ pod ukazom bar godinu dana pre nego što dobiju epolete, koji Lazanski pominje kao obavezan, Dimitrijević ukazuje da to po novom zakonu o Vojsci uopšte nije neophodno. „Jedini unapređeni koji nema Školu nacionalne odbrane je Milan Bjelica, šef Kabineta ministra, ali za njegov posao to nije neophodno“, tvrdi Dimitrijević.
Drugi faktor koji je doveo do prividne inflacije generalskih činova je to što u poslednje dve godine, uz jedan izuzetak, praktično nije bilo novih imenovanja. „Ranije je postojao uhodan ritam, pa su se generali postavljali u junu ili decembru, ali otkad je Dan vojske prebačen u februar, došlo je do izvesnog raskoraka“, kaže Dimitrijević. Pored toga, dodaje on, Srbija je u potekle dve godine praktično neprekidno u izbornim kampanjama, što za predsedničke, što za parlamentarne izbore. „Dugo se čekalo da se situacija malo razbistri, a onda su svi odjednom došli na red“, objašnjava on.
Sve u svemu, Srbija sada ima sedamnaest novih, relativno mladih brigadnih generala (najstariji je 1951, a najmlađi 1966. godište). S obzirom na nevolje sa viškom starog i nesposobnog generalskog kadra, od koga su patile prethodne inkarnacije naše vojske, treba se nadati da će od ovog maja stvari teći nešto mirnijim, redovnim tokom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Geopolitička retorika o “istočnom putu” sve je glasnija i potencijalno opasnija. Briks se u Srbiji promoviše kao svojevrsna alternativa Evropskoj uniji, ali bez jasnog objašnjenja šta on zapravo podrazumeva i da li uopšte išta konkretno nudi. Za razliku od EU, Briks nije ni savez ni sistem. To je klub za deklarativno svrstavanje, ne za suštinski razvoj
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
