Uhapsite Facebook

„Ponosan sam na činjenicu što Srbiji nisu mogli da pokažu i dokažu (medijsku cenzuru, prim. nov.)“, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Srbije, u utorak, 3. juna. Ova višesmislena premijerova izjava zapravo je najprecizniji opis onoga što smo imali na repertoaru u proteklih petnaestak dana, kada je reč o slobodi govora, pre svega na internetu: nestaju sadržaji koji su kritički nastrojeni prema Vladi Srbije i premijeru Vučiću, ali potreban je veliki napor da se dokaže kako je reč o ciljanom uklanjanju, a ne o „tehničkim problemima“.

Vučićeva izjava o nedokazivosti medijske cenzure došla je nakon njegove prepiske, a potom i telefonskog razgovora sa Dunjom Mijatović, predstavnicom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija.

Dunja Mijatović je 27. maja, na konferenciji o internetu u Stokholmu, pozvala vlasti u Srbiji da neguju necenzurisanu debatu o pitanjima od javnog interesa, posebno u kriznim vremenima, kao što je situacija sa poplavama u regionu: „Duboko sam zabrinuta zbog navoda da su sajtovi i onlajn sadržaji bili blokirani. To je jasno kršenje prava na slobodu izražavanja. Internet je od suštinskog značaja za slobodan protok i pristup informacijama. U kriznim vremenima, slobodan protok informacija je od ključnog značaja, kako bi se ljudima omogućilo da sami procene situaciju.“ Dunja Mijatović je upozorila da je tokom vanredne situacije u Srbiji sa nekoliko veb-sajtova uklonjen sadržaj u kojem je kritikovana reakcija vlade na poplave, te da su sajtovi druga strana.net i Teleprompter bili nedostupni, dok je sa sajta Blica izbrisan blog Dragana Todorovića (videti „Vreme“ br. 1212, „Između cenzure i širenja panike“).

„Hapšenje pojedinaca zbog blogova, komentara ili drugih oblika pisanja nije prihvatljivo. Ono ima negativan uticaj na opšte stanje slobode štampe u zemlji i može dovesti do autocenzure. Pozivam srpske vlasti da stave tačku na ovo i prestanu da se mešaju u rad onlajn medija“, rekla je Dunja Mijatović. Ona je poručila i da je njena kancelarija spremna da pomogne vlastima u Srbiji u ovoj oblasti.

Reakcija Mijatovićeve usledila je posle vesti da je zbog navodnog širenja panike troje ljudi provelo devet dana iza rešetaka, jer su na svojim Fejsbuk profilima spekulisali o broju žrtava poplave u Obrenovcu. Prvobitno im je određen pritvor od trideset dana, da bi im kasnije Viši sud u Beogradu ukinuo pritvor, dopustivši da se brane sa slobode. Postupak protiv njih i dalje je u toku, a terete se za krivično delo širenje panike i nereda u pokušaju, za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

ŠTA JE VUČIĆ POMEŠAO: Premijer Vučić reagovao je oštro i transparentno. Medijima je ekspresno dostavljeno pismo koje je premijer uputio OEBS-u, u kom traži izvinjenje „posle svih neistina koje ste o Srbiji izneli“. „Molio sam Vas da me obavestite o samo jednom, bilo kakvom, pa i najmanjem dokazu koji bi potvrdio da je Vlada Srbije onesposobljavala sajtove Druga strana i Teleprompter, ili skidala nečiji blog sa veb-stranice dnevnog lista Blic. Razume se, nikakav dokaz mi nije ponuđen“, kaže Vučić u pismu Dunji Mijatović.

Pogledajmo još jednom šta je Dunja Mijatović tačno rekla. Pažljivim čitanjem lako je ustanoviti da ona nijednog trenutka nije optužila Vladu Srbije da stoji iza obaranja Druge strane i Telepromptera. Jedini deo u kom poziva vlast Srbije da prestane sa nečim, odnosi se na hapšenje pojedinaca zbog onoga što su pisali na internetu. Za to nije potreban nikakav poseban dokaz, jer, na svu sreću, u Srbiji sistem još uvek funkcioniše dovoljno dobro da samo vlast ima pravo da lišava građane slobode.

Premijer Vučić, dakle, ili nije pažljivo ispratio šta predstavnica OEBS-a za slobodu medija govori, ili je u populističkom maniru požurio da odbrani čast Srbije od „napada“ međunarodne organizacije, čije predsedavanje uskoro preuzima upravo – Srbija. Nakon žustrog Vučićevog odgovora, usledio je telefonski razgovor između njega i Dunje Mijatović. Sudeći po medijskim izveštajima o tom razgovoru, izgleda da je premijer „spustio loptu“, te je, između ostalog, obećao i da će se on lično založiti da se utvrdi ko stoji iza pokušaja cenzure u Srbiji.

To nas dovodi do još nečega što je Vučić pomešao. Istinski reformator, a Vučić nas mesecima iz petnih žila uverava da on to jeste, morao bi da omogući institucijama sistema da rade svoj posao, a ne da taj posao obavlja „on lično“.

Kako god bilo, Evropska komisija je 3. juna saopštila da „ima na umu“ razmenu poruka između OEBS-a i Vlade Srbije o cenzuri u medijima i ukazala da će „veoma, veoma veliku pažnju posvetiti pitanju slobode medija i izražavanja u pregovorima o članstvu“ koje Srbija vodi sa EU. To je u Briselu izjavio Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, i istakao da će jedan od partnera u tom procesu biti OEBS. Sloboda medija i izražavanja deo je poglavlja 23 u pregovorima o članstvu u EU koje se odnosi na osnovna prava.

Stano je naglasio da je „stav Evropske komisije da su sloboda medija i izražavanja veoma važna, ključna načela u procesu za ulazak u članstvo i moraju biti poštovana, posebno u pregovorima o poglavljima o temeljnim slobodama, vladavini prava i medijima“. Evropska komisija će „mnogo pažnje posvetiti tom pitanju na mnogim nivoima, s mnogim partnerima, a među njima i sa OEBS-om“, rekao je Stano na pitanje novinara da li izvršno telo EU smatra da ima dokaza za tvrdnju OEBS-a o cenzuri u medijima u Srbiji.

KAKO JE ISCURIO PEŠČANIK: Nedelja je dan za odmor, ali Srbiju posle poplava čeka obnova, a poznato je da u takvim okolnostima odmora nema. Nedelja veče u Srbiji, osim podele na one koji rade ujutru i onih koji posao nemaju, deli građanstvo na one koji gledaju „Utisak nedelje“ na B92 i one koji preferiraju „Tešku reč“ na Pinku. Dok se u ovom prvom govornom programu bistrila sudbina Demokratske stranke, u „Teškoj reči“ je trajala borba prsa u prsa uglednih medijskih poslenika sa nevidljivom alom koja širi laži o nekakvoj cenzuri u Srbiji. Ironijom sudbine, u vreme kad su nas gosti „Teške reči“ iz televizora uveravali da nema nikakvog sprečavanja slobode govora, trajao je hakerski napad na sajt Peščanik.net.

Slučajno ili ne, sajt je napadnut ubrzo nakon što je na njemu objavljen tekst u kojem se ukazuje na ozbiljne indicije da je deo doktorata ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića plagijat. Autori Uglješa Grušić (docent, Univerzitet u Notingemu), Branislav Radeljić (vanredni profesor, Univerzitet Istočni London) i Slobodan Tomić (doktorand, Londonska škola ekonomije i političkih nauka) tvrde da postoje ozbiljne indicije da je u radu mnogo plagijata i da je naslovna tema promašena.

U ponedeljak, 2. juna, portal Peščanik objavio je da su napadi kojima je taj sajt oboren stizali sa servera privatnog univerziteta Megatrend, kao i sa drugih adresa iz zemlje i regiona. Kako se navodi, u vreme najtežeg napada svake sekunde slato je na desetine „zahteva“ prema serveru Peščanika sa adrese fa-srv.megatrend.edu.rs, a na prikrivanju tragova vinovnici su učinili „neobično malo“. Urednica tog portala Svetlana Lukić rekla je agenciji Beta da je veb-master Peščanika dostavio policiji sve podatke kojima raspolaže.

Napad se u ponedeljak nastavio nešto manjim intenzitetom iz Kanade, Češke i drugih država, dok se za napade iz Srbije umesto Megatrendovog servera koristi server-posrednik Akademske mreže Srbije, objavio je Peščanik. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak, 3. jun), na sajt Peščanika je još gotovo nemoguće ući. Sajt je bio dostupan nakratko, ali dovoljno da se na njemu pročita tekst Milice Jovanović o tome kako je oboren Peščanik. Pošto je sajt posle toga ponovo „pao“, trenutna situacija je tragikomična: Peščanik je oboren da ne bismo mogli da pročitamo tekst o tome kako je Peščanik oboren.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je u utorak da je pokrenulo istragu, na osnovu zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, povodom sprečavanja i ograničavanja pristupa internet domenu www.pescanik.net. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal saopštilo je da nema potrebe da ovaj portal podnosi krivičnu prijavu zbog napada na sajt, jer je na osnovu napisa iz medija moguće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti. Urednica Peščanika Svetlana Lukić i veb-master sajta već su policiji dali izjave u vezi sa ovim događajem. Istraga se sprovodi u cilju identifikacije izvršioca krivičnog dela sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži, saopštio je MUP.

TEHNIČKE SMETNJE: U međuvremenu, oglasio se ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i izjavio da u Srbiji ne postoji ugrožavanje medijskih sloboda bez obzira na izveštaj OEBS-a, koji se, kako je rekao, pre saopštenja da u Srbiji postoji cenzura medijskih sadržaja, nije obratio nijednoj državnoj instituciji. Tasovac je na skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje rekao da ništa ne zna o ukidanju sajtova, kao i da su to pojedinačni slučajevi koji, ako su se i dogodili, mogu biti iz tehničkih razloga. To se, međutim, smatra Tasovac ne može dizati na nivo države.

On je izrazio uverenje da će posle usvajanja tri medijska zakona situacija u ovoj oblasti biti bolje uređena. Ministar je najavio da su u toku završne pripreme i konsultacije i da će ti zakoni krajem jula biti u skupštinskoj proceduri.

O mogućnosti da je razlog „pada“ sajtova koji su pisali kritički o ponašanju Vlade i premijera u vreme vanredne situacije, Nenad Milosavljević, autor bloga Druga strana, u razgovoru za „Vreme“ kaže: „U mom slučaju je neosporno da je na sajt izvršen hakerski DDoS napad, o čemu sam obavešten od provajdera i o čemu posedujem sve dokaze. S obzirom na to da se na istom serveru nalazi više sajtova, provajder je poslao obaveštenje da je napadnut sajt drugastrana.net, kao i da je preduzeo određene mere, koje bi trebalo da izađu na kraj sa napadima.“ U sledećem mejlu, međutim, provajder obaveštava Milosavljevića da ipak ne može da reši problem jer ima ograničene resurse za sprečavanje DDoS napada i preporučuje da privremen zaključa sajt kako bi server mogao normalno da funkcioniše: „U to vreme sajtu je već bilo potpuno nemoguće pristupiti, te smo ga i zaključali kako bi napadi prestali. Iako mnogi tvrde da napada zapravo nije ni bilo i da je padanje sajtova posledica nestručnosti, tehničkih nemogućnosti da podnesu veliku posetu i slično, u slučaju mog sajta takve tvrdnje su ništa drugo do tendenciozne gluposti koje vređaju inteligenciju.“

POLITIČKA (NE)KULTURA: Pitanje cenzure na Odboru za kulturu i informisanje pokrenula je predsednica tog skupštinskog tela Vesna Marjanović, koja, kako je rekla, govoreći u svoje lično ime, smatra da su u Srbiji ugrožene medijske slobode i da Srbiji nije potrebna svađa sa međunarodnim institucijama. Za nju je, kako je rekla, veoma zabrinjavajuće „ukidanje sajtova“ i pozvala poslanike da reaguju jer to „unosi zabrinutost zbog mogućeg ograničavanja sloboda izražavanja na internetu“.

I kao da već ne obeshrabruje dovoljno činjenica da predsednica skupštinskog odbora za kulturu i informisanje mora da se ogradi time što naglašava da govori „u svoje lično ime“, za reč su se javili poslanici vladajuće Srpske napredne stranke, Milorad Cvetković i Vladimir Đukanović, i onime što su izgovorili, pokazali zabrinjavajuć stepen nedemokratičnosti i odsustvo političke kulture i osećaja za slobodu govora. Oni su ocenili da je „potpuna glupost“ tvrdnja da država ukida sajtove kada su koliko sinoć na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom emitovane čak dve emisije u kojima su iznete, kako su rekli, najgore stvari o premijeru i državi. Cvetanović je rekao da je protiv cenzure medija bilo gde i bilo kakvog zabranjivanja sajtova, ali se, kaže, pita gde je odgovornost onih koji su na najnegativniji način pisali o stradanju naroda u katastrofalnim poplavama: „Zašto ne govorimo o njihovoj odgovornosti, već o ukidanju sajtova koji su propagirali to da se panika digne do enormnog nivoa, zašto ne govorimo o konkretnim emisijama?“, rekao je on, zanemarujući dve stvari: da političari koji na taj način govore o svojim kritičarima, ostavljaju utisak da ih namerno targetiraju, kao i to da su najjezivije izveštaje o poplavama, sa naslovima poput „Leševi plivaju po Obrenovcu“, objavljivali mediji koji su vladajućim strukturama i više nego naklonjeni.

O tom manjku elementarne političke kulture i elementarnog poretka govori još nešto: iza rešetaka su se, zbog širenja panike za vreme poplava, našli pojedinci koji su o tome pisali na svojim Fejsbuk profilima. Pitanje odgovornosti medija koji su pisali o navodno zatrovanoj vodi u Beogradu, o leševima koji plutaju, o udavljenim bebama, nije pokrenuto nijednog trenutka. Iz toga sledi vrlo originalan zaključak: Srbija je zemlja u kojoj građani snose veću odgovornost za izveštavanje, nego mediji, kojima je informisanje tih istih građana – suština.

POJAVA SLIČNA CENZURI: Da li danas u Srbiji imamo posla sa cenzurom? Pa, kao što reče premijer Vučić, teško da mogu da nam dokažu. Ipak, danas u Srbiji nesumnjivo imamo uklonjene tekstove, onesposobljene sajtove, uhapšene i privedene pojedince, smenjene urednike, zastrašene novinare i sve druge aktere na javnoj sceni. Možda to nije cenzura u klasičnom shvatanju tog pojma, ali nešto jako loše i opasno svakako jeste. Kako god se to zvalo, mora mu se stati na put sistemskim sredstvima i metodama, a ne bilo čijim ličnim zalaganjem. Pošto je sloboda govora Ustavom i zakonima ove zemlje zagarantovano pravo, lične inicijative i zalaganja potpuno su suvišni, pa makar dolazili od samog premijera. Štaviše, premijer koji ličnim garancijama pokušava da nadomesti odsustvo institucionalnih mehanizama, upravo tim činom demantuje taj lični integritet koji stavlja kao garanciju.

Zaista, nikakvih dokaza da Vlada Srbije stoji iza pokušaja cenzure u Srbiji nema. Jedina, i to posredna veza, jeste da su svi napadnuti sadržaji bili kritički prema Vladi. Uzmimo da je tako, da niko iz vladajućih struktura nema direktne veze sa gušenjem slobode govora. Hakerske napade na sajtove vrlo je lako dokazati, a napadnuti su te dokaze dostavili i javnosti i istražnim organima. To onda znači da neko, pojedinci ili grupe, koji možda nisu u direktnoj vezi sa vlastima, osećaju potrebu da suzbijaju kritiku vlasti nezakonitim sredstvima. U tom slučaju, vlast koja želi da bude demokratska, trebalo bi da se bavi suzbijanjem ovakvih pojava, a ne time ko je, gde, kad i zašto rekao nešto ružno o Vladi i premijeru.

Nepoverenje poverenika

Zaštitnik građana Saša Janković kritikovao je pozivanje građana na informativne razgovore zbog navodnog širenja panike, „koju nikad niko nije primetio, utvrdio, ni zabeležio njene posledice“ i izrazio zabrinutost zbog tvrdnji novinara da im se savetuje da izbegavaju kritiku.

Janković je često ukazivao na razne povrede prava građana. Polovinom prošle nedelje Administrativni odbor Skupštine Srbije nije dao saglasnost za dalji rad 19 zaposlenih u Kancelariji zaštitnika prava građana. To smanjuje kapacitet institucije koja po Ustavu kontroliše rad državnih i drugih organa vlasti. Funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke počeli su da ga prozivaju zbog visoke plate, a na Jutjubu je osvanuo klip od 30 sekundi u kom se grafički objašnjava koliko je novca ukupno Janković primio otkako je na funkciji ombudsmana i koliko je poplavljenih kuća moglo da bude obnovljeno od te sume. Gostujući u emisiji „Kažiprst“ na B92, Janković je rekao da u Srbiji postoji vanredna situacija nad slobodom izražavanja. Dan nakon Jankovićevog gostovanja na B92, Vlada je izdala saopštenje u kom je navedeno da je Vučić razgovarao sa zaštitnikom građana.
„Tokom razgovora premijer Vučić je istakao značaj posla koji Janković obavlja i obećao da će država Srbija omogućiti uslove za nesmetan, odgovoran i kvalitetan rad zaštitnika građana“, piše u saopštenju.

Da nije trebalo „hapsiti zbog Fejsbuka“, izjavio je i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti Rodoljub Šabić: „Kada je reč o obaranju internet sajtova i skidanju tekstova sa veb stranica, premijer Aleksandar Vučić je sam pitao da li ljudi stvarno misle da je on u stanju da to uradi. Ali, nije uopšte u pitanju to da li je neko u stanju da to uradi. To se dešavalo i ako je to posledica postupanja nekog državnog organa, onda je to nedopustivo“, ocenio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Sledećeg dana objavio je da mu je komisija Vlade Srbije zabranila korišćenje službenih automobila, što će ga sprečiti u obavljanju posla propisanog zakonom. U međuvremenu je stigla vest da je komisija preinačila odluku i da su povereniku vraćeni automobili. Ipak, Šabićeve tvrdnje da je tokom rada trpeo razne pritiske, premijer Aleksandar Vučić okarakterisao je kao „tuc-muc objašnjenja“.

foto: betaphoto

Crvene tačke

RAZLIKE O SLOBODI MEDIJA: Dunja Mijatović (OEBS),… foto: osce / micky kroell

…Mića Jovanović (Megatrend),…foto: fonet

…Svetlana Lukić (Peščanik)… foto: dragan kujundžić

…i Ivan Tasovac (ministar kulture i informisanja) foto: fonet