Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Zbog velikog broja gastarbajtera, Krušar važi za bogato selo. Većina mladih ima automobile, što im znatno olakšava društveni život. Zato nije nikakvo čudo što su Ivana Stojković i Biljana Obradović u subotu uveče sele u Ivaninu "hondu" i ostale napolju do ranih jutarnjih sati, ma koliko se sada pojedini komentatori trudili da dokažu da je ono što im se dogodilo posledica njihovog neopreznog ponašanja
Na uskršnje jutro, u nedelju 4. aprila, u vikend naselju Ada kod Ćuprije, pronađena su tela dve devojke. Obe su imale prostrelne rane u predelu glave. Jedan leš je pronađen u vozilu marke „honda“, jagodinske registracije, dok je drugi bio pored vozila. Istog dana policija je saopštila da je reč o Ivani Stojković (25), apsolventkinji stomatologije, i Biljani Obradović (19) maturantkinji gimnazije. Obe su iz sela Krušar, devet kilometara udaljenog od Ćuprije. Bile su prve komšinice i drugarice.
U subotu uveče, Ivana i Biljana su se odvezle iz Krušara u jagodinsko izletište Potok, a sa njima su bili Biljanin bivši dečko Marko i njegov drug. Nešto kasnije sa Markom su se odvezle u njegovo selo Ribare, gde su sedele u njegovom dvorištu. Oko četiri ujutru automobilom su prošle kroz Krušar i usput mahnule Ivaninom teči koji je u dvorištu pekao prase za Uskrs. Pet minuta kasnije zaustavio ih je Toplica Marković, Ivanin bivši momak, kog su povezle do Ade. Nekoliko sati ranije, Marković je sedeo u kafiću u selu Glogovac sa Ivaninim rođenim bratom. Nakon što je ubio devojke, Marković se pešice vratio kući. Oko 5.30, porodice, zabrinute što ih još nema kod kuće, a ne javljaju se ni na telefone, kreću u potragu za Ivanom i Biljanom. Marković se priključuje potrazi. U 9.30 ujutru Života Dimitrijević, vlasnik jedne od vikendica u blizini, pronalazi tela. Nepunih 12 sati kasnije, Marković na svom Fejsbuk profilu ostavlja poruku: „Ko god je proveo i minut s Ivanom u društvu zna koliki je ovo gubitak za sve, živećeš večno u našim srcima, nadam se da si sada na nekom lepšem i sigurnijem mestu!“
Kako je Tanjugu juče izjavio direktor policije Milorad Veljović, Toplica Marković, osumnjičen za ubistvo Ivane Stojković i Biljane Obradović, identifikovan je i uhapšen zajedničkim naporima Policijske uprave u Jagodini i pripadnika kriminalističke policije MUP-a Srbije. Veljović je naveo da je utvrđeno da su se 4. aprila, oko četiri sata ujutru, dve devojke vraćale iz Jagodine vozilom „honda sivik“, koji je vlasništvo oca Stojkovićeve. Na putu u neposrednoj blizini njihovih kuća zaustavio ih je Toplica Marković i seo na zadnje sedište vozila. On ih je potom primorao da se odvezu do mesta Ada, u neposrednoj blizini Morave, udaljenom oko pet kilometara od sela Krušar. Tada je, precizirao je Veljović, došlo do verbalnog sukoba Markovića i Stojkovićeve, posle čega je on s dva hica iz pištolja marke CZ-M70, kalibra 7,65 mm, pucao Ivani u glavu. Obradovićeva je pokušala da pobegne iz vozila, ali ju je Marković pogodio u desnu butinu, a, nakon što je ona posrnula i pala na udaljenosti od oko dva i po metra od vozila, on joj je prišao i ispalio metak u slepoočnicu. Veljović je naveo da je Toplica Marković uhapšen kao neposredni izvršilac ovog krivičnog dela, odnosno, kako je rekao, ovog monstruoznog dvostrukog ubistva. Marković je priznao zločin, a kao najverovatniji motiv navodi se neuzvraćena ljubav. Više detalja biće poznato nakon njegovog saslušanja pred istražnim sudijom, koje je zakazano za sredu 7. april. Ako se ispostavi da je neuzvraćena ljubav zaista motiv ovog ubistva, što za sad zvuči kao najverovatnije, to će biti četvrti takav slučaj u poslednjih mesec dana. Nakon što je 16. marta maneken Filip Kapisoda ubio svoju devojku, pevačicu Kseniju Pajčin, a potom se i sam ubio, smederevska policija uhapsila je 25. marta Slavišu R. iz Krnjeva zbog sumnje da je dva dana ranije hicem iz revolvera ubio bivšu suprugu Kosanu R. U petak 2. aprila u krugu Kliničko-bolničkog centra u Gračanici, Siniša P., pripadnik kosovske policije, ubio je suprugu Biljanu P., a onda izvršio samoubistvo.
Krušar je moravsko selo sa oko 1300 stanovnika. Poznat je po tome što je još 1952. godine imao bioskop sa oko 600 mesta, a repertoar je bio isti kao u obližnjoj Jagodini i Ćupriji. Stanovnici se mahom bave poljoprivredom, a veliki broj njih radio je u Fabrici kablova u Jagodini i po ćuprijskim firmama. Krušar ima svoju osmogodišnju osnovnu školu, a upućeni kažu da veliki broj mladih odlazi na studije u Beograd, Jagodinu ili Kragujevac. Zbog velikog broja gastarbajtera važi za bogato selo. Većina mladih ima automobile, što im znatno olakšava društveni život. Jagodina je udaljena svega 12, a Ćuprija devet kilometara, pa mladi uglavnom izlaze u tamošnje klubove ili u kafiće po okolnim selima. Zato nije nikakvo čudo što su Ivana Stojković i Biljana Obradović u subotu uveče sele u Ivaninu „hondu“ i ostale napolju do ranih jutarnjih sati, ma koliko se sada pojedini komentatori trudili da dokažu da je ono što im se dogodilo posledica njihovog neopreznog ponašanja. Istina, i Krušar ima svoj kafić, ali u njemu je u noći između četvrtka i petka podmetnut požar, zbog čega je sada zatvoren. Selo je i dalje puno policije, koja paralelno sa istragom radi na zaštiti porodice Toplice Markovića. Njegova kuća udaljena je od kuća žrtava svega stotinak metara. Pre ovog zločina, kažu meštani, najveća tragedija u Krušaru dogodila se pedesetih godina kada se troje meštana nesrećnim slučajem ugušilo u šahti.
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve