U traganju za timskim igračem

Kada je kasno popodne, 24. jula 1979. godine, Bert Lans, bankar iz Džordžije, telefonirao u Belu kuću u Vašingtonu, on nije uspeo da dobije vezu sa svojim prijateljem, zabrinutim i zbog obilja političkih i ekonomskih problema pomalo rastrojenim predsednikom Džimijem Karterom, ali mu je ostavio poruku u vezi sa izborom novog američkog guvernera, to jest sa izborom predsednika famoznih Federalnih rezervi (FED). Ta poruka je glasila: „Ne bi trebalo imenovati Pola Vokera. Ako to učinite, stavljate Federalnim rezervama u zalog svoj ponovni izbor za predsednika.“ Kada je Karter dobio tu poruku, on se samo nasmešio, jer se saopštenje o Vokerovom izboru već pripremalo u susednoj kancelariji. Evo šta je istorija kasnije zabeležila. Karter nije na izborima 1980. godine osvojio drugi predsednički mandat, a Pol Voker je okrenuo ne samo Ameriku, nego i ceo svet naglavačke u potonjim godinama, nezavisno i autonomno sprovodeći „politiku skupog novca“ – što će se kasnije nazvati „regonomikom“ i „tačerizmom“. Zanimljivo, Karter u svojim kasnije pisanim memoarima ni ne spominje imenovanje Vokera za šefa FED-a, mada pominje stotinu drugih imenovanja. Očigledno, on mnogo toga nije razumeo.

KANDIDATI I FUNKCIJE: Naravno, nismo mi Amerika, pa se nadamo da ni izbor našeg novog guvernera neće imati toliko krupne posledice. Ipak, važno je pozabaviti se značajem i procedurom izbora novog „čuvara dinara“, koja je formalno-pravno počela 6. aprila, kada je Savet Narodne banke Srbije, pod predsedništvom Dejana Šoškića, usvojio „neopozivu ostavku“ dosadašnjeg guvernera NBS-a Radovana Jelašića. Kako je iz vladajuće koalicije, preko „neimenovanog izvora“, već 30. marta puštena u promet vest da će Demokratska stranka za šefa NBS-a kandidovati upravo predsednika Saveta NBS-a Dejana Šoškića, valja očekivati da će ta informacija ovih dana biti i zvanično potvrđena, kada se formalizuje Jelašićev odlazak (ovaj tekst odlazi u štampu 6. aprila).

Kako je pušteno u štampu, u užem krugu kandidata za novog guvernera NBS-a, pored Dejana Šoškića, bili su i Dušan Vujović i Milojko Arsić.

Za Vujovića, koji je u rangu glavnog ekonomiste Svetske banke, a trenutno sedi u Kijevu i osmatra tranziciona kretanja u Istočnoj Evropi, tvrdi se da je bio kandidat G17 plus, verovatno najviše zbog toga što mu je Mlađan Dinkić nekada bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Tačnije rečeno, reč je o bučnom ekspertu, koji je na poslednjem Kopaonik biznis forumu sa dosta žuči kritikovao „pat poziciju“ u vrhu ekonomske vlasti u Beogradu i koji je raspravu povodom potrebnog novog modela razvoja diskvalifikovao kao „predizbornu propagandu“. Rečju, čak i kada je u jednoj izjavi naglasio da novi guverner treba da bude prihvatljiv vladajućim političkim strankama, i tada je po formulacijama davao utisak ličnosti koja nije „timski igrač“. A čini se da se danas upravo traži „timski igrač“.

Drugi od spomenutih „protivkandidata“ Dejanu Šoškiću, Milojko Arsić, u tih nekoliko dana traženja kandidata za prvog čoveka NBS-a, ponašao se kao autsajder u borbi za glavno mesto, ali i kao član sadašnjeg saveta NBS-a, koji za ovaj organ zagovara veća ovlašćenja. Prema „Blicu“ (3-4. april), on je rekao da je „potrebno uvesti Savet NBS-a kao kolektivni organ koji bi donosio ključne odluke o monetarnoj politici i nadzirao rad finansijskih institucija“. Problem kod kolektivnih organa je uvek samo jedan – što se još nije rodio onaj ko je tačno definisao „kolektivnu odgovornost“ za donete odluke.

Glavni kandidat za novog guvernera Dejan Šoškić, u nekoliko šturih izjava i sterilnih intervjua posle kandidature pokazao se kao ambiciozan, mlad čovek, željan visokog položaja – a u strahu da ne napravi neku grešku u poslednjim metrima. Naime, on je prvo izjavio da ne treba očekivati velike zaokrete u politici NBS-a posle odlaska Jelašića, da ne može govoriti o sebi kao kandidatu dok stvarno ne bude kandidovan – ali da su ga o kandidaturi neformalno kontaktirali, da bi mu bila čast ako bude kandidovan, da Savet NBS-a nije ovlašćen da predlaže izmene zakona o NBS-u i da on ne učestvuje u projektovanju tih izmena, niti „namešta“ uslove izbora guvernera po novom zakonu, za šta ga je „osumnjičila“ „Politika“ (1. aprila).

Šoškić, doista, otkako je predsednik Saveta NBS-a, nije u javnosti oponirao Jelašićevoj monetarnoj i deviznoj politici, a verovatno pripada onoj grupi naših mlađih ekonomista koja je dosledni zagovornik tržišta, pa i monetarne politike koja se rukovodi tržišnim načelom. Oni koji ga kandiduju, ipak, verovatno računaju da će uprkos nešto spoljne uspaljenosti (kakva obično krasi odlikaše), biti popustljiviji, odnosno konsilijantniji, od svog prethodnika, zbog toga što ima manje političkog iskustva i manje „postoktobarskih zasluga“ oslonjenih na doskora veoma moćnu „novčanu stranku“. Što se same stručnosti tiče (njegov CV dajemo u okviru), valja primetiti da ima svetsko obrazovanje, ali da spisak njegovih radova i predmeta koje predaje nije u naročito prisnoj vezi sa monetarnom politikom i centralnim bankarstvom. Uglavnom se bavio hartijama od vrednosti. Uzgred, pisac ovih redova seća se da je njegov otac, poznati ekonomista Branislav Šoškić, još negde 1982. godine zagovarao akcionisanje društvene svojine i deljenje akcija radnicima, što je tada bila ideološka jeres (Branislav Šoškić je nakon niza značajnih funkcija u Beogradu bio i predsednik Akademije nauka i umetnosti Crne Gore, pa jedno vreme, polovinom osamdesetih godina prošloga veka, i predsednik Predsedništva Crne Gore).

SVI PREDSEDNIKOVI LJUDI: Sam izbor novog guvernera, koga po Ustavu Srbije (član 95) bira Narodna skupština, izgleda da neće biti obavljen u brzom roku, jer je premijer Mirko Cvetković krajem marta izjavio da bi bilo logično da se prvo izvrši planirana izmena Zakona o Narodnoj banci, a zatim izabere novi guverner saglasno novom zakonu. Tako je, na jedan zaobilazan način, možda, izronio na površinu još jedan razlog, koji je, moguće, ponukao guvernera Jelašića da podnese ostavku. Naime, sudeći po istraživanju naše štampe, nije uopšte reč samo o nekakvom rutinskom „usaglašavanju“ Zakona o NBS-u iz 2003. godine, sa novim ustavom, nego je reč o zakonskom projektu koji u znatnoj meri menja proceduru izbora, ali i ograničava nezavisnost guvernera centralne banke – projektu koji je, navodno, sastavljen još 2007. godine, a koji je dosad bio u hladovini, jer oko njega nije bilo saglasnosti između NBS-a i Ministarstva finansija, to jest Vlade Srbije.

Kad je reč o proceduri izbora novog guvernera, čini se da bi u novom zakonu pravo predlaganja mogao dobiti predsednik Republike, umesto Odbora za finansije Skupštine Srbije (čiji je predlog potvrđivala Vlada Srbije). Ova ideja oslanja se na član 112 Ustava Srbije gde se u nabrajanju nadležnosti predsednika Republike (u tački 4) kaže da on „predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom“.

Većina stručnjaka smatra da ovaj predlog nije loš, jer navodno jača poziciju guvernera centralne banke i navodi da je reč o modelu dosta raširenom u svetu. Danas, kada je u Srbiji na čelu države predsednik i vodeće političke stranke vladajuće koalicije, on deluje i kao sasvim logičan. Postavlja se, međutim, pitanje šta se može dogoditi kada predsednik Republike bude iz opozicione političke stranke koja ne participira u vladi? Pa u takvom slučaju vladajućoj koaliciji ostaje mogućnost da glasa protiv predsednikovog predloga u Narodnoj skupštini.

Kvalitetno drugačiji je predlog da se „ojača“ pozicija Saveta Narodne banke, koji bi „dobio veća ovlašćenja u kreiranju monetarne politike“, a bio bi povećan sa četiri na šest članova („Politika“, 1. april). Navodno bi Savet NBS-a imao direktne ingerencije u pogledu politike deviznog kursa, upravljanja deviznim rezervama i antiinflacionim merama. Pri tome se razmišlja da Savetom predsedava guverner i da njegov glas preteže kod podeljenog glasanja. U važećem zakonu o NBS-u, uloga Saveta NBS-a je savetodavna i takoreći administrativna (usvaja, na primer, finansijski plan NBS-a). Oko ovog „jačanja“ Saveta NBS-a verovatno će se razviti rasprava u stručnoj javnosti. Sudeći po prvim izjavama, neki smatraju da ova rešenja oko Saveta NBS-a idu protiv načela samostalnosti i nezavisnosti centralne banke (Danica Popović), dok ima i mišljenja da postoji potreba da se odgovornost za donošenje ključnih odluka ipak podeli na širi krug nestranačkih, ali stručnih ličnosti, u kome bi uloga guvernera i dalje bila veoma važna.

U Nacrtu novog zakona o NBS-u, prema „Večernjim novostima“ (od 6. aprila), navodno je predviđeno da pored guvernera, predsednik Republike treba da predloži još jednog člana Saveta NBS-a, što bi već ličilo na ambiciju Kabineta predsednika da imaju svog ličnog kontrolora u najvišem organu centralne banke (da ne kažemo špijuna). Uostalom, samo u Rusiji postoje funkcioneri tog tipa, kao „predstavnik predsednika“ ili „predstavnik vlasnika“ u nekim kompanijama. Koliko je poznato piscu ovih redova, takvi „predstavnici“ odmah postaju i najmoćniji ljudi institucija i kompanija. Karikirano, onda bi imali dvovlašće između guvernera koga predlaže predsednik i člana Saveta NBS-a koga isto tako predlaže predsednik.