“Svi mislimo da se nalazimo na završnici sporazuma, stoga ovakve tenzije ne doprinose dijalogu”, kaže za “Vreme” bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu o odluci Prištine da ukine dinar kao sredstvo plaćanja
“Samo nam kažu: ljudi, od sutra će da bude ovako!” Tako reaguju Srbi sa Kosova zatečeni novom odlukom zvanične Prištine, odnosno, Centralne banke Kosova (CBK) da od 1. februara dinari više neće biti tolerisani, odnosno da se valuta koja je pored evra godinama bila u upotrebi u srpskim sredinama i južno i severno od Ibra više ne može koristiti.
Do ovih ljudi odluke kosovske vlasti uvek stižu uz kratak rok sprovođenja i nejasan ishod. Poslednja ih je uplašila pošto mnogi rade u institucijama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije – zdravstvenim ustanovama, školama, fakultetima, socijalnim službama.
Ukoliko se odluka sprovede do kraja, očekuju se velike promene u organizaciji života Srba na Kosovu. Naime, ova mera pogođa više od 85.000 ljudi za koje se smatra da primaju plate, penzije i socijalna davanja u dinarima iz budžeta Republike Srbije.
“Ukoliko bi oni naprasno prestali da primaju davanja bez nekog međurešenja, to bi značilo humanitarnu katastrofu”, kaže za “Vreme” potpredsednik novoformirane stranke Srpska demokratija iz Severne Mitrovice Stefan Veljković. “Ako ljudi koji primaju socijalnu pomoć, plate i penzije ostanu bez njih odjednom samo na mesec dana, to bi zaista bila jedna od najgorih stvari koja se Srbima na Kosovu desila. A dešavale su nam se mnoge loše stvari. Ovo bi dovelo u pitanje egzistenciju”.
EVROIZACIJA KOSOVA
CBK je usvojila uredbu 27. decembra 2023. u kojoj, bez pominjanja dinara, navodi da će od 1. februara na Kosovu evro biti jedina valuta dozvoljena za obavljanje svih transakcija.
“Evro je jedina valuta koja se može koristiti za gotovinsko plaćanje i u platnom sistemu Kosova, u skladu sa Ustavom Kosova”, piše u odluci CBK saopštenoj 17. januara 2024. “Druge valute mogu da se koriste na Kosovu jedino kao dragocenosti za skladištenje u fizičkom obliku ili na bankovnim računima u valutama koje nisu evri, za međunarodna plaćanja i za devizne aktivnosti”.
Mada ustav Kosova priznaje samo evro, dinar je faktički bio druga valuta, pa su tako pored dveju političkih i društvenih, koegzistirale i dve fiskalne realnosti. U većinski srpskim sredinama, kako na severu Kosova, tako i onima južno od Ibra, u Gračanici, Čaglavici, zatim u Goraždevcu kod Peći ili Štrpcu kod Prizrena, u trgovinama, na pijacama, u restoranima, hotelima može se istovremeno plaćati u dinarima i u evrima. I dok je većinska albanska javnost godinama isticala da se time narušava kosovski sistem, dinar se koristio bez ikakvog ometanja. Do sada.
“Sve se krije od naroda”, kaže Veljković i podseća da su Srbi koji rade u institucijama Republike Srbije još pre nekoliko meseci dobili preporuku da svoje račune iz NLB Komercijalne banke prebace u Poštansku štedionicu. “Čak i tada ljudi uglavnom nisu znali šta to znači, ali smo saznali krajem decembra kada je NLB Komercijalna banka javila svojim korisnicima da će zatvoriti svoje ekspoziture na Kosovu. A šta to sve ukupno znači, saznali smo kasnije”.
Uz Poštu i Poštansku štedionicu, i NLB Komercijalna banka je radila po srpskom bankarskom sistemu, ali je imala i licencu CBK za finansijsko poslovanje na Kosovu. Kada je kraja januara 2024. odlučila da zatvori svoje ekspoziture na Kosovu, obavestila je korisnike da će im računi biti automatski prebačeni u ekspoziture u Kuršumliji i Raški. U skladu s tim, oni koji žive južno od Ibra, od 1. februara moraće do Kuršumlije, dok će klijenti sa severa Kosova ići u Rašku.
Povodom povlačenja ove banke i najave ukidanja dinara, pitanje je kako će Srbi podizati svoja primanja. Zvaničnih najava u vezi sa mogućim rešenjima još uvek nema. Kosovski ministar za zajednice i povratak iz redova srpske zajednice Nenad Rašić u izjavi za javni servis Kosova najavio je da će biti “rešen platni promet iz Srbije i da nema razloga za strah kod građana”. On je rekao da bi “nakon povlačenja NLB Komercijalne banke neka druga kompanija mogla biti licencirana da radi sa dinarima, ali da se to još ne dešava”.
Do ovog trenutka nije jasno šta će biti sa Poštom i Poštanskom štedionicom, te kako će one funkcionisati. Ipak, njihovu sudbinu predviđa predsednik Srbije.
“Dobili smo najavu iz Prištine da su spremni da razmatraju ukidanje platnog prometa sa centralnom Srbijom, odnosno da zabrane upotrebu dinara, pa da upadaju u Poštansku štedionicu i u naše Pošte”, izjavio je prošle nedelje prilikom boravka u Davosu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Zvanični Beograd je reagovao na najavu CBK o ukidanju dinarskog prometa na teritoriji Kosova, ocenivši da je to suprotno dijalogu i da se radi o dodatnom pritisku na Srbe. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je 20. januara da je zabrinut “zbog najave Prištine da će od 1. februara prekinuti platni promet sa centralnom Srbijom i zabraniti dinar kao sredstvo plaćanja. Bez finansijske podrške koja stiže iz Beograda, srpski narod ne može da opstane na Kosovu. Potpuno je ogoljena namera Aljbina Kurtija da protera sve Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta”. Petković je dodao i da je ovo jedna od najtežih odluka donetih do sada iz Prištine.
Odluku CBK osudila je i Narodna banka Srbije rekavši da ona praktično znači nemogućnost isplate zarada, penzija, socijalnih davanja i drugih prihoda srpskom stanovništvu u dinarima.
“Najavljene mere su suprotne ne samo elementarnim međunarodnim standardima u oblasti finansija i bankarstva već i do sada uspostavljenim dogovorima i načinu na koji su se odvijali dinarski gotovinski tokovi već godinama”, piše u saopštenju NBS.
Sa druge strane, CBK ne iznosi dodatna pojašnjenja, ali zvanična Priština poručuje da se radi o sprovođenju zakona. Tako je potpredsednik Vlade Kosova Besnik Bisljimi rekao da je ključno to što CBK kao jedinu valutu na Kosovu određuje evro.
“Uredba CBK nije proizvod političkih pregovora u Briselu i kao takva ne može uticati na završetak procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”, kaže Bisljimi i dodaje kako je ključno da se novac ne može više “prebacivati preko državne granice u džakovima i ličnim automobilima”.
AMERIKA, EVROPA I NEIZVESNOSTI
Na zabrinutost i nejasnoće reagovala je i međunarodna zajednica kojoj, po svemu sudeći, u periodu posle Banjske i trenucima relativnog mira kada je fokus na pripremama terena za nove izbore na severu Kosova, nisu potrebne nove tenzije. Iz Brisela je tako saopšteno da je od Kosova dodatno zatraženo da objasni razloge uvođenja evra kao jedine valute, istovremeno tražeći da se izbegnu neusaglašeni potezi koji loše utiču na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.
“Mi istinski snažno pozivamo obe strane da to pitanje rasprave u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije”, rekao je Petar Stano, portparol Visokog predstavnika EU Žozepa Borela.
Specijalni predstavnik EU u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je posle razgovora s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prošle nedelje u Davosu, rekao da službe EU analiziraju situaciju i da “od njih očekuje da ubrzo izađu sa zvaničnim stavom” o nameri Kosova da od 1. februara zabrani upotrebu bilo kojih valuta osim evra.
Stav SAD izneo je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavivši 22. januara da je odluka CBK o ukidanju dinara iz platnog prometa nepotrebno iznenađenje i da SAD i Evropska unija pomno prate i analiziraju razvoj situacije.
“Mi mislimo da je sada najvažnije formiranje Zajednice srpskih opština, ali i da se Kosovu omogući pristup međunarodnim institucijama”, rekao je Hil. “Treba se fokusirati na to i izbegavati teme koje nisu od zajedničkog interesa i izbegavati nepotrebna iznenađenja i jednostrane akcije.”
U ovom trenutku nije jasno da li je ovo tema iz dijaloga Beograda i Prištine s obzirom da se čitava dinamika života Srba na Kosovu sada rešava u tom procesu. Dinar je tako otvorio nove nedoumice, a po mišljenju poznavalaca prilika, ovo pitanje ima dve dimenzije. Najpre, želju kosovskih vlasti da uspostave suverenitet – u ovom slučaju monetarni – i sa druge strane, veruje se da se ušlo u period kada treba rešiti sva otvorena pitanja uz nesmetano sprovođenje dogovorenih sporazuma.
Bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu kaže za “Vreme” da se u slučaju Kosova i Srbije nikada ne može pričati o čisto ekonomskim ili finansijskim problemima bez političke konotacije, a posebno u trenutku kada je fokus međunarodne zajednice stavljen na proces pregovora. Grdžaljiu kaže da ipak treba biti svestan nezadovoljstva dela građana.
“Od 1999. godine na Kosovu je sredstvo plaćanja bilo najpre nemačka marka, zatim je 2003. uveden evro. U tom kontekstu, ako više od 20 godina postoji protok dinara, mislim da je način za rešavanje problema dijalog i obaveštavanje partnera iz EU, jer nezadovoljstvo vraća procese unazad umesto da se ide napred”, ocenjuje on.
Za Kosovo je ključno, smatra ovaj sagovornik, da povodom bilo kakvih poteza u odnosima sa Srbijom odluke donosi sinhronizovano sa EU i SAD.
“Svi mislimo da se nalazimo na završnici sporazuma, stoga ovakve tenzije ne doprinose dijalogu. Kosovo je u pravu kada je u pitanju zakon i ustav, ali realnost je drugačija i ne može se odjednom odlučivati, već je od ključnog značaja koordinacija i dijalog sa partnerima”, smatra Grdžaljiu.
Na politički ugao problema ukazuje direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. Prema njegovoj oceni, Beograd igra na odlaganje, kao što je to bio slučaj sa tablicama. Ipak, Janjić smatra da je pitanje odluke CBK sprovođenje sporazuma. “To jeste isporučivanje sporazuma iz Ohrida. Kao što je Vučić isporučio tablice, ovo je, što bi rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, isporučivanje de fakto priznanja Kosova. To je politički deo priče, dakle, dinar služi da se uspostavi monetarni suverenitet Vlade Kosova”, smatra Janjić.
Do stupanja na snagu uredbe CBK ostalo je još nekoliko dana, a na samom kraju meseca nije jasno kako će se rešiti pitanje dinarskih primanja. Veljković kaže da je Srbima hitno potrebno prelazno rešenje, posebno za više od deset hiljada ljudi u srpskim sredinama koji zavise od socijalnih davanja.
“To mora da se reši, pa makar oni primali to u evrima. Najveći problem je što nas niko ne obaveštava o tome šta će dalje da se dešava, samo nam kažu – od sutra će da bude ovako. A da li smo mi spremni za tako nešto?”, pita se Veljković.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
