Prvo je, pre nešto više od godinu dana, zapaljen kiosk predsednika jagodinskih demokrata. Nekoliko meseci kasnije zapaljena je kuća vlasnika nedeljnika "Štampa", a tokom oktobarskih događaja zapaljen i predajnik privatne TV K-21. U ponedeljak ujutro pred vratima svog stana, zverski i podmuklo, tupim udarcima s leđa ubijen je novinar Milan Pantić, dopisnik "Večernjih novosti"
Sa tri zverska i podmukla udarca tupim predmetom s leđa u ponedeljak ujutro oko 7.30 prekinut je životni i novinarski put Milana Pantića, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine. Pantić je široj javnosti bio poznat po objektivnim i beskompromisnim tekstovima o kriminalu u brojnim pomoravskim kolektivima. Pored Pantića je tog jutra ostala lokva krvi i vekna i po hleba, koju je poneo u stan žureći da stigne na zakazani telefonski razgovor. Taj jezivi prizor kao da je podsetio na neku od biblijskih priča u kojoj se kaže da se do hleba, ili pravde, teško dolazi bez krvi i muke. Tu životnu istinu Pantić je dobro upoznao, što ga je svrstalo u red najuglednijih novinara nedeljnika „Novi put“ i Radija Jagodine, a kasnije među najčitanije novinare „Večernjih novosti“.
PRETEĆE PORUKE: Čestit i objektivan, britak na peru, Pantić nije prezao od argumentovanog pisanja o malverzacijama moćnika koji sebe smatraju nedodirljivima.
Očigledno je, međutim, da u ovim smutnim vremenima istina mnogima smeta, a naša obnovljena država za ovih nekoliko meseci od oktobarske demokratske revolucije, još nije smogla snage da se razračuna sa mafijašima i kriminalcima. Mnogo je Pantićevih tekstova moglo da zasmeta, a još ima onih koji sebe smatraju moćnim, bez obzira na promene koje su se u društvu dogodile. Tako se u „Večernjim novostima“ pominju tekstovi o malverzacijama i korupciji u popovačkoj Cementari, Jagodinskoj pivari, AIK-u, konfekciji Resava…
Supruga ubijenog novinara kaže da su Pantiću, kao i celoj porodici, nepoznati glasovi često pretili telefonom zbog njegovih tekstova i da su zbog toga pre dve godine bili prinuđeni da promene broj telefona, ali su pretnje i dalje stizale, ostajući zabeležene na telefonskoj sekretarici. Po rečima Pantićeve supruge Živke, radnici SUP-a su joj tek posle ubistva rekli da su im se nepoznata lica danima vrzmala oko zgrade. Pantićeve kolege iz Jagodine kažu da on na pretnje nije mnogo obraćao pažnju jer je bio uveren da savesno radi svoj posao, ali ima i onih koji sada tvrde da je pretnje prijavljivao SUP-u.
Govorile su o tome i njegove kolege iz matične redakcije, jagodinskog „Novog puta“, na komemorativnom skupu. Oglasili su se Udruženje novinara Srbije, novinari Pomoravlja, novinari Kragujevca, Slobodan Orlić, savezni ministar za informisanje, nevladine organizacije… Svi su oni konstatovali da, kako je to formulisao ministar Orlić, snage mraka i diktature još nisu pobeđene i da su i dalje spremne da novinarima sude i dosuđuju čak i smrtne kazne.
„Svesni smo odgovornosti koju nosi javna reč, i posledica koje donosi oštra kritika, ili objavljivanje vesti o našoj kriminalizovanoj stvarnosti, ali smo svesni i činjenice da vesti ili kritike, ma kako bile oštre, nisu ni izbliza razlog za svirepa, brutalna i zverska ubistva novinara, a da čak ni takva ubistva kakva se danas događaju, a kakva su se događala još samo u pretcivilzacijsko doba, ne mogu sprečiti da istina dođe do javnosti“, ističe se u protestu novinara Jagodine i Pomoravskog okruga koji je upućen Vladi Republike Srbije, Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Da li je novinara Milana Pantića ubila prejaka reč, ili se to u Srbiju lagano i jezovito ponovo uvlači ćutanje jer niko ne sme glasno ni da misli? Ili su to poslednji trzaji jednog prohujalog i čudovišnog režima? Ili jednostavno period koji moramo da prođemo? Odgovor na ova pitanja stići će veoma brzo, ali teško da će, ma kakav on bio, utešiti Milanovu suprugu Živku i sedamnaestogodišnjeg sina Nemanju.
NERASVETLJENI SLUČAJEVI: Doduše, za sada, odgovora, odnosno rezultata istrage još nema, iako je novopostavljeni načelnik MUP-a za Pomoravski okrug Boža Đorđević izjavio da su sve policijske snage na ovom području mobilisane i usmerene ka rešavanju ovog gnusnog ubistva.
Mnogo šta, međutim, još nije saopšteno i mnogi događaji još su nerasvetljeni. Tako se u Jagodini i Pomoravlju još pominje nekoliko slučaja vezanih za medije i javne ličnosti. Pre nešto više od godinu dana, naime, na stotinak metara od zgrade SUP-a zapaljen je kiosk Petra Jovanovića, predsednika lokalnih demokrata i sadašnjeg predsednika SO-a Jagodina. Samo nekoliko meseci kasnije usred grada zapaljena je kuća Gorana Milanovića, vlasnika nedeljnika „Štampa“, a u vreme oktobarskih događaja izgoreo je predajnik prve privatne pomoravske televizije TV K-21 iz Jagodine, vlasnika Perice Stepanovića. Ni o jednom od ova tri slučaja nadležni organi još nisu izdali nikakvo saopštenje, iako je jagodinski „Novi put“ pre nekoliko meseci objavio poduži tekst s naslovom preko cele strane „Ko to žari i pali?“.
Da li je taj koji žari i pali toliko moćan, ili će nedelo ipak izaći na videlo? I pre ubistva novinara Milana Pantića jagodinski demokrati su na konferenciji za štampu najavili proteste ukoliko Vlada ne promeni novopostavljenog načelnika MUP-a. Mnogo pitanja traži odgovore, koji posle ubistva Milana Pantića moraju brzo da se nađu.
„Povodom zverskog i mučkog ubistva našeg dragog kolege i prijatelja Milana Pantića izražavamo najoštriji protest protiv svih zločinaca i mafijaša koji se još uvek slobodno šetaju ulicama noseći u sebi Zlo. Takođe, protestujemo i protiv nadležnih državnih organa koji nisu pokazali primerenu efikasnost ni u ovom, kao ni u mnogim drugim slučajevima – što upućuje na zaključak da do pravih, a toliko očekivanih i željenih promena još nije došlo. Doduše, dogodile su se one u politici i naša zemlja ponovo se vratila u svet. Dogodile su se i u novinarstvu, koje može da služi za primer i bude zvezda vodilja celom društvu, ali se, nažalost, nisu dogodile i u celom našem društvu, u kome još ima kancerogenog tkiva. Međutim, vekovima je poznato da se istina ne može ubiti i da od prave reči nema odbrane“, kaže se u saopštenju zajedničke redakcije RTV Jagodina i nedeljnika „Novi put“, u kojoj je Milan Pantić proveo punih 15 godina i u koju je do poslednjeg dana svakodnevno navraćao.
Predsedniku Srbije uspelo je prošle nedelje da u formi izvinjenja niškom dopisništvu Radio-televizije Srbije pošalje još gore i veće uvrede od inicijalnih. Branša se ipak digla. Četrdesetak niških novinara odbija da izveštava o Vučićevim nastupima, a pridružilo im se novosadsko dopisništvo RTS
“Nema vraćanja na staro. Mnogi su osetili slobodu i shvatili njen značaj. Pravi način je da se podrže deca i podrži budućnost. To su prepoznali i oni stari koji jedva imaju za život, koji su teškom mukom izašli, ali su to učinili kako bi pružili toplu dobrodošlicu toj vojsci koja je umarširala u naša srca”, kaže, sumirajući utiske, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović
Nisu ih omeli ni praznici, ni ledeni dani poput onog na Sretenje kada su napolju bili punih 15 sati, ali ni još hladnije noći, kada su spavali pod otvorenim nebom na putu do Novog Sada. Nisu ih omela ni krvava stopala od prepešačenih stotina kilometara, niti svakodnevno zastrašivanje iz krugova vlasti da će ostati bez stipendija i domova, a ni poslednje pretnje da će izgubiti godinu. Kako studenti uče sve ostale šta je istrajnost i prilagodljivost pred novim izazovima
Učenici direktorki nalepili sendvič na vrata, ona im zaključala školu. Njen izlazak praćen zvižducima đaka za Vučića predstavlja “jedno od najjezivijih svedočanstava srpske današnjice”
“Pričaće se o generaciji koja je pokrenula ne revoluciju, nego evoluciju. Ovo je civilizacijski, evolucioni korak. Mi, stariji, zaboravili smo da je to moguće”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Studenti „koji žele da uče“ zahtevom za smenom ministarke Slavice Đukić Dejanović zapravo ispunjavaju Vučićevu želu da malo kinji socijaliste. A Vlada je ionako cela pala
Ako je junaštvo učinak borbe sa strahom i prevazilaženja straha, ako se junaštvo događa kao svesni i promišljeni čin, onda su istinski junaci ove borbe protiv diktature nastavnici i srednjoškolski profesori
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
