SADAŠNJI SISTEM JAVNIH NABAVKI KOŠTA SRBIJU JEDAN KORIDOR 10 GODIŠNJE: Milutin Mrkonjić / foto: dragan todorović
Vlada Srbije usvojila je akcioni plan Ministarstva finansija po kome će Zakon o javnim nabavkama biti promenjen do kraja godine: podzakonski akti koji bi trebalo da omoguće primenu zakona po tom planu trebalo bi da budu doneti tek do kraja naredne godine, a Vensan Dežer, šef misije EU u Beogradu, upozorava da "ne treba žuriti sa zakonom", ali da "treba dobro odmeriti sve implikacije promene zakona kako bi se izabrala najbolja rešenja"
Od Petooktobarskog prevrata Zakon o javnim nabavkama je tri puta pisan/dopisivan – svaka promena vlasti podrazumevala je novo regulisanje trošenja našeg novca, sve pod sloganom „borba protiv korupcije“, a da se ništa nije promenilo: od četiri milijarde, na koliko se procenjuje težina te kante meda koja se prosto nudi da se u nju umoči prst, šaka, pa i kutlača, svake godine se na kvarno, opet po proceni, odvadi jedna četvrtina, ili komplet Koridor 10 sa svim „ipsilonima“, ili Šumadijska magistrala od Beograda do Pojata via Čačak–Kraljevo–Kruševac, ili stotinu Avalskih tornjeva, ili 400.000 radnih mesta po cenovniku Mlađana Dinkića – 10.000 evra komad.
Od korupcije boluju mnogo uređenija društva nego ovo naše, ali u Srbiji je korupcija endemska bolest: u anketi o korupciji 40 odsto ispitanika ju je okarakterisalo kao normalnu pojavu.
Po izjavi predsednika Državne revizorske institucije Radoslava Sretenovića, korupcija u Srbiji najizraženija je u oblasti javnih nabavki. Problem je, veli, to što se tenderi za javne nabavke „nameštaju“ i pre nego što se objave, te da to bar delimično može da se izbegne tako što će se sve nabavke za državne organe obavljati centralizovano.
„To je bogom dana oblast za korupciju, onu na najvišem nivou – političku“, kaže za „Vreme“ predsednik nevladine organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati. „Generator ‘visoke’ korupcije su političke partije, a čitam ovih dana da direktor Državne revizorske institucije na pitanje da li će ove godine da kontroliše partije, odgovara da kontrole ni ove godine neće biti: ovo će biti dvadeset i druga godina potpune nedodirljivosti političkih partija.“
IZMENE: Po definiciji, javna nabavka je pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje radova od strane državnog organa, organizacije – direktnih ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava, dakle svih onih, od Vlade do lokalnih samouprava, od osnovnih škola i bolnica do javnih preduzeća, koji neposredno ili posredno raspolažu našim parama. Zbog velikog broja potencijalnih „javnonabavljača“, ustanovljena je Uprava za javne nabavke, sa zadatkom da „radi na uspostavljanju sistema javnih nabavki koji će biti ekonomičan, efikasan i transparentan i koji će omogućiti jačanje konkurencije, ravnopravan tretman svih ponuđača i suzbijanje korupcije“. Kraće rečeno, da nadgleda postupke u javnim nabavkama i da nepravilnosti prijave kome već treba.
Međutim, izmenama Zakona o javnim nabavkama planirano je ukidanje Uprave za javne nabavke i formiranje centralizovane institucije, „Osnivanje centralizovane institucija za javne nabavke predviđeno je Strategijom razvoja javnih nabavki u Srbiji koja je prilagođena direktivama Evropske unije o ispunjavanju uslova za evro-integracije“, najavljuje državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević.
„Uprava za javne nabavke je nekoliko puta veoma srčano sprečila neke javne nabavke koje su u nesaglasnosti sa zakonom“, komentariše eventualno ukidanje ove uprave prof. Goati. „To je bio slučaj sa onim lokomotivama koje su kao bile urgentne, svi ih se sećamo jer su bile onako šarene: alarm upravo došao iz Uprave za javne nabavke, jednog državnog organa protiv drugog državnog organa, i onda se umešala javnost, pa tužilaštvo i sud… Čovek je, koliko znam, u zatvoru. Sistem je reagovao. Za razliku od borbe protiv svemoći partija, gde nemamo nikakvo rešenje, ovde bar imamo neke parcijalne uspehe.“
Izmene Zakona o javnim nabavkama, kako je objasnio Radosavljević, biće usvojene do kraja godine, dok bi do kraja 2012. trebalo da budu doneta podzakonska akta, bez kojih nije moguća primena novih propisa. „Promene ovog sistema treba da smanje prostor za korupciju. Izmenama će se smanjiti broj izuzetaka od standardne procedure raspisivanja tendera, koji je sada velik. Izuzeci otvaraju prostor za zloupotrebe.“
Plan je, dakle, da Zakon o javnim nabavkama bude promenjen do kraja godine, a podzakonski akti koji bi trebalo da omoguće primenu zakona po tom planu trebalo bi da budu doneti tek do kraja naredne godine. Ukidanjem Uprave za javne nabavke postoji mogućnost da nastane pravni vakuum, sluti direktor Uprave Predrag Jovanović, dok premijer Srbije i ministar finansija Mirko Cvetković tvrdi da novi zakon o javnim nabavkama neće ići u skupštinsku proceduru sve dok zainteresovane strane ne daju svoje mišljenje o njemu i odbacio kao netačne kritike da će u primeni tog zakona postojati neki pravni vakuum, te da se ne mogu upućivati kritike na račun najavljenog novog zakona, jer se ne može unapred napadati nešto što kao propis nije ušlo u zakonsku proceduru. „Ideja novog zakona je da se smanji mogućnost arbitriranja i da se javne nabavke centralizuju“, kazao je Cvetković i dodao da je urađena i Strategija za izradu tog zakona, koja je dostupna celokupnoj javnosti. „Čini mi se da Cvetković taj tekst, nacrt ili predlog, šta li, nije još pročitao“, komentariše Goati.
Po Vladimiru Todoriću, direktoru Centra za novu politiku, promena Zakona o javnim nabavkama tempirana je za predizbornu kampanju: „Namera da se ukine Uprava za javne nabavke je suštinska promena Zakona o javnim nabavkama i ne može da bude prošvercovana kroz nekakve amandmanske izmene i dopune. Zabrinjava što se sve to događa nekoliko meseci pre izbora, a najnoviji komentari Evropske komisije upućuju na to da bi budžetska sredstva u kampanji mogla biti korišćena na netransparentan način i za račun sticanja političkih poena.“
„Potrebno je da se očuva i produži funkcionisanje ovih institucija, kao i da se dodatno ojača ekspertsko znanje koje je akumulirano tokom godina u njima“, rekao je Vensan Dežer, šef misije EU u Beogradu, na dodeli sertifikata službenicima Uprave za javne nabavke. „Ne treba žuriti sa zakonom i treba dobro odmeriti sve implikacije promene zakona kako bi se izabrala najbolja rešenja. Što se institucija tiče, mi smo insistirali tokom svih ovih godina da Uprava za javne nabavke dobije dovoljan broj zaposlenih i dobar menadžment.“
„Uvek može da se napiše bolji zakon od postojećeg: ovaj koji imamo je sasvim dobar, samo kad bi se primenjivao“, kaže prof. Vladimir Goati. „Čujem da se ponovo piše i strategija za borbu protiv korupcije, iako već imamo jednu koja je pravljena veoma, veoma dugo i vrlo pažljivo, a meni se čini da cela Strategija može da stane na trećinu jedne strane: da političke stranke, vlada i njena ministarstva, lokalne samouprave i javna preduzeća budu pod stalnim nadzorom regulatornih tela.“
Javna nabavka može biti sprovedena u otvorenom i restriktivnom postupku, a može i direktnim ugovaranjem. U otvorenom postupku svaki ponuđač može da učestvuje na tenderu, u restriktivnom naručilac prethodno odabere nekolicinu potencijalnih ponuđača koji se u drugom krugu nadmeću ponudama, dok se direktno ugovaraju nabavke koje su od posebne važnosti za bezbednost i tako to, ali i sve što je toliko hitno da nema vremena za redovnu proceduru. U ovom poslednjem, direktnom ugovaranju pod šifrom „hitno“, krije se najveći potencijal za umakanje prstiju, mada su razrađene mnoge umakajuće tehnike i za prethodna dva.
Prema podacima Uprave za javne nabavke, u prvoj polovini ove godine, na javne nabavke sprovedene po skraćenoj proceduri, a da nisu zaista bile „hitne“, potrošeno je 1,4 milijarde dinara, dok je za celu prošlu godinu na isti način potrošeno 1,7 milijardi, a pretprošle „svega“ 1,3 milijarde dinara. Tako, za Puteve Srbije je „pod hitno“ morao da se izradi projekat već legendarne Obilaznice oko Beograda za 618 miliona dinara jer je onaj stari „prevaziđen“, novosadskom Gerantološkom centru je iznenada ponestalo hrane pa je „pod hitno“ kupljena za bezmalo osam miliona, „Kolubara“ je pod hitno morala da kupi „hodne uređaje za radne mašine“, „pod hitno“ je i PTT Srbija „nabavio usluge obezbeđenja i protivpožarne zaštite“.
Najelegantniji, mada ne i jednostavan način za „nameštanje tendera“ jeste aneks ugovora, naročito u onom najtransparentnijem, otvorenom postupku, kao i u restriktivnom. Naime, u svakom dosadašnjem Zakonu o javnim nabavkama predviđena je mogućnost da se već ugovorena nabavka/posao proširi aneksom jer, prosto, događa se da se u tenderu nešto propusti, da u međuvremenu nešto novo iskrsne, ili šta već, pa prvobitni ugovor dobije nastavak: šta sad da se komplikuje pa da se raspisuje parcijalni tender i u posao uvodi neko drugi, kad je ovaj već tu, a i bio je najpovoljniji na tenderu, pa će, zar ne, biti najpovoljniji i u aneksu.
Istina, zakonom je vrednost aneksa ograničena na najviše četvrtinu vrednosti osnovnog ugovora, što samo po sebi nije za baciti, ali ni to nije ponekad bilo dovoljno, pa je ovo ograničenje kreativno tumačeno za vrednost jednog aneksa, a njih, praksa je pokazala, bude i mnogo više, toliko da vrednost aneksa bude veća od osnovnog ugovora.
Koliko god da su otvoreni i restriktivni postupci transparentni, jer svi ponuđači imaju prava na uvid u konkurentske ponude, aneksi se dogovaraju „oči u oči“ i tako se otvaraju poširoke prstoumakajuće mogućnosti. Tako su, na primer, kašičice za čaj u VIP salonu beogradskog aerodroma ugovorene po ceni od 625 dinara po komadu.
Jedan od prvih poteza koje je posle skockavanja gradske skupštine i stupanja na dužnost povukao aktuelni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas bio je centralizacija javnih nabavki. Kako je svojevremeno rekao ovom novinaru, nedugo po osnivanju gradske Agencije za javne nabavke rezultati su se pokazali: odjedanput je mnogo toga, od toalet-papira do rekonstrukcija saobraćajnica, bilo bar za petinu jeftinije, a rokovi čak za trećinu kraći.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant i ukazao da je stanje betona posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač – Infrastruktura železnice Srbije – morao je istog časa da obavesti nadzor da zaustavi radove. Pošto to nije urađeno, posledice su poznate
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
