SADAŠNJI SISTEM JAVNIH NABAVKI KOŠTA SRBIJU JEDAN KORIDOR 10 GODIŠNJE: Milutin Mrkonjić / foto: dragan todorović
Vlada Srbije usvojila je akcioni plan Ministarstva finansija po kome će Zakon o javnim nabavkama biti promenjen do kraja godine: podzakonski akti koji bi trebalo da omoguće primenu zakona po tom planu trebalo bi da budu doneti tek do kraja naredne godine, a Vensan Dežer, šef misije EU u Beogradu, upozorava da "ne treba žuriti sa zakonom", ali da "treba dobro odmeriti sve implikacije promene zakona kako bi se izabrala najbolja rešenja"
Od Petooktobarskog prevrata Zakon o javnim nabavkama je tri puta pisan/dopisivan – svaka promena vlasti podrazumevala je novo regulisanje trošenja našeg novca, sve pod sloganom „borba protiv korupcije“, a da se ništa nije promenilo: od četiri milijarde, na koliko se procenjuje težina te kante meda koja se prosto nudi da se u nju umoči prst, šaka, pa i kutlača, svake godine se na kvarno, opet po proceni, odvadi jedna četvrtina, ili komplet Koridor 10 sa svim „ipsilonima“, ili Šumadijska magistrala od Beograda do Pojata via Čačak–Kraljevo–Kruševac, ili stotinu Avalskih tornjeva, ili 400.000 radnih mesta po cenovniku Mlađana Dinkića – 10.000 evra komad.
Od korupcije boluju mnogo uređenija društva nego ovo naše, ali u Srbiji je korupcija endemska bolest: u anketi o korupciji 40 odsto ispitanika ju je okarakterisalo kao normalnu pojavu.
Po izjavi predsednika Državne revizorske institucije Radoslava Sretenovića, korupcija u Srbiji najizraženija je u oblasti javnih nabavki. Problem je, veli, to što se tenderi za javne nabavke „nameštaju“ i pre nego što se objave, te da to bar delimično može da se izbegne tako što će se sve nabavke za državne organe obavljati centralizovano.
„To je bogom dana oblast za korupciju, onu na najvišem nivou – političku“, kaže za „Vreme“ predsednik nevladine organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati. „Generator ‘visoke’ korupcije su političke partije, a čitam ovih dana da direktor Državne revizorske institucije na pitanje da li će ove godine da kontroliše partije, odgovara da kontrole ni ove godine neće biti: ovo će biti dvadeset i druga godina potpune nedodirljivosti političkih partija.“
IZMENE: Po definiciji, javna nabavka je pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje radova od strane državnog organa, organizacije – direktnih ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava, dakle svih onih, od Vlade do lokalnih samouprava, od osnovnih škola i bolnica do javnih preduzeća, koji neposredno ili posredno raspolažu našim parama. Zbog velikog broja potencijalnih „javnonabavljača“, ustanovljena je Uprava za javne nabavke, sa zadatkom da „radi na uspostavljanju sistema javnih nabavki koji će biti ekonomičan, efikasan i transparentan i koji će omogućiti jačanje konkurencije, ravnopravan tretman svih ponuđača i suzbijanje korupcije“. Kraće rečeno, da nadgleda postupke u javnim nabavkama i da nepravilnosti prijave kome već treba.
Međutim, izmenama Zakona o javnim nabavkama planirano je ukidanje Uprave za javne nabavke i formiranje centralizovane institucije, „Osnivanje centralizovane institucija za javne nabavke predviđeno je Strategijom razvoja javnih nabavki u Srbiji koja je prilagođena direktivama Evropske unije o ispunjavanju uslova za evro-integracije“, najavljuje državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević.
„Uprava za javne nabavke je nekoliko puta veoma srčano sprečila neke javne nabavke koje su u nesaglasnosti sa zakonom“, komentariše eventualno ukidanje ove uprave prof. Goati. „To je bio slučaj sa onim lokomotivama koje su kao bile urgentne, svi ih se sećamo jer su bile onako šarene: alarm upravo došao iz Uprave za javne nabavke, jednog državnog organa protiv drugog državnog organa, i onda se umešala javnost, pa tužilaštvo i sud… Čovek je, koliko znam, u zatvoru. Sistem je reagovao. Za razliku od borbe protiv svemoći partija, gde nemamo nikakvo rešenje, ovde bar imamo neke parcijalne uspehe.“
Izmene Zakona o javnim nabavkama, kako je objasnio Radosavljević, biće usvojene do kraja godine, dok bi do kraja 2012. trebalo da budu doneta podzakonska akta, bez kojih nije moguća primena novih propisa. „Promene ovog sistema treba da smanje prostor za korupciju. Izmenama će se smanjiti broj izuzetaka od standardne procedure raspisivanja tendera, koji je sada velik. Izuzeci otvaraju prostor za zloupotrebe.“
Plan je, dakle, da Zakon o javnim nabavkama bude promenjen do kraja godine, a podzakonski akti koji bi trebalo da omoguće primenu zakona po tom planu trebalo bi da budu doneti tek do kraja naredne godine. Ukidanjem Uprave za javne nabavke postoji mogućnost da nastane pravni vakuum, sluti direktor Uprave Predrag Jovanović, dok premijer Srbije i ministar finansija Mirko Cvetković tvrdi da novi zakon o javnim nabavkama neće ići u skupštinsku proceduru sve dok zainteresovane strane ne daju svoje mišljenje o njemu i odbacio kao netačne kritike da će u primeni tog zakona postojati neki pravni vakuum, te da se ne mogu upućivati kritike na račun najavljenog novog zakona, jer se ne može unapred napadati nešto što kao propis nije ušlo u zakonsku proceduru. „Ideja novog zakona je da se smanji mogućnost arbitriranja i da se javne nabavke centralizuju“, kazao je Cvetković i dodao da je urađena i Strategija za izradu tog zakona, koja je dostupna celokupnoj javnosti. „Čini mi se da Cvetković taj tekst, nacrt ili predlog, šta li, nije još pročitao“, komentariše Goati.
Po Vladimiru Todoriću, direktoru Centra za novu politiku, promena Zakona o javnim nabavkama tempirana je za predizbornu kampanju: „Namera da se ukine Uprava za javne nabavke je suštinska promena Zakona o javnim nabavkama i ne može da bude prošvercovana kroz nekakve amandmanske izmene i dopune. Zabrinjava što se sve to događa nekoliko meseci pre izbora, a najnoviji komentari Evropske komisije upućuju na to da bi budžetska sredstva u kampanji mogla biti korišćena na netransparentan način i za račun sticanja političkih poena.“
„Potrebno je da se očuva i produži funkcionisanje ovih institucija, kao i da se dodatno ojača ekspertsko znanje koje je akumulirano tokom godina u njima“, rekao je Vensan Dežer, šef misije EU u Beogradu, na dodeli sertifikata službenicima Uprave za javne nabavke. „Ne treba žuriti sa zakonom i treba dobro odmeriti sve implikacije promene zakona kako bi se izabrala najbolja rešenja. Što se institucija tiče, mi smo insistirali tokom svih ovih godina da Uprava za javne nabavke dobije dovoljan broj zaposlenih i dobar menadžment.“
„Uvek može da se napiše bolji zakon od postojećeg: ovaj koji imamo je sasvim dobar, samo kad bi se primenjivao“, kaže prof. Vladimir Goati. „Čujem da se ponovo piše i strategija za borbu protiv korupcije, iako već imamo jednu koja je pravljena veoma, veoma dugo i vrlo pažljivo, a meni se čini da cela Strategija može da stane na trećinu jedne strane: da političke stranke, vlada i njena ministarstva, lokalne samouprave i javna preduzeća budu pod stalnim nadzorom regulatornih tela.“
Javna nabavka može biti sprovedena u otvorenom i restriktivnom postupku, a može i direktnim ugovaranjem. U otvorenom postupku svaki ponuđač može da učestvuje na tenderu, u restriktivnom naručilac prethodno odabere nekolicinu potencijalnih ponuđača koji se u drugom krugu nadmeću ponudama, dok se direktno ugovaraju nabavke koje su od posebne važnosti za bezbednost i tako to, ali i sve što je toliko hitno da nema vremena za redovnu proceduru. U ovom poslednjem, direktnom ugovaranju pod šifrom „hitno“, krije se najveći potencijal za umakanje prstiju, mada su razrađene mnoge umakajuće tehnike i za prethodna dva.
Prema podacima Uprave za javne nabavke, u prvoj polovini ove godine, na javne nabavke sprovedene po skraćenoj proceduri, a da nisu zaista bile „hitne“, potrošeno je 1,4 milijarde dinara, dok je za celu prošlu godinu na isti način potrošeno 1,7 milijardi, a pretprošle „svega“ 1,3 milijarde dinara. Tako, za Puteve Srbije je „pod hitno“ morao da se izradi projekat već legendarne Obilaznice oko Beograda za 618 miliona dinara jer je onaj stari „prevaziđen“, novosadskom Gerantološkom centru je iznenada ponestalo hrane pa je „pod hitno“ kupljena za bezmalo osam miliona, „Kolubara“ je pod hitno morala da kupi „hodne uređaje za radne mašine“, „pod hitno“ je i PTT Srbija „nabavio usluge obezbeđenja i protivpožarne zaštite“.
Najelegantniji, mada ne i jednostavan način za „nameštanje tendera“ jeste aneks ugovora, naročito u onom najtransparentnijem, otvorenom postupku, kao i u restriktivnom. Naime, u svakom dosadašnjem Zakonu o javnim nabavkama predviđena je mogućnost da se već ugovorena nabavka/posao proširi aneksom jer, prosto, događa se da se u tenderu nešto propusti, da u međuvremenu nešto novo iskrsne, ili šta već, pa prvobitni ugovor dobije nastavak: šta sad da se komplikuje pa da se raspisuje parcijalni tender i u posao uvodi neko drugi, kad je ovaj već tu, a i bio je najpovoljniji na tenderu, pa će, zar ne, biti najpovoljniji i u aneksu.
Istina, zakonom je vrednost aneksa ograničena na najviše četvrtinu vrednosti osnovnog ugovora, što samo po sebi nije za baciti, ali ni to nije ponekad bilo dovoljno, pa je ovo ograničenje kreativno tumačeno za vrednost jednog aneksa, a njih, praksa je pokazala, bude i mnogo više, toliko da vrednost aneksa bude veća od osnovnog ugovora.
Koliko god da su otvoreni i restriktivni postupci transparentni, jer svi ponuđači imaju prava na uvid u konkurentske ponude, aneksi se dogovaraju „oči u oči“ i tako se otvaraju poširoke prstoumakajuće mogućnosti. Tako su, na primer, kašičice za čaj u VIP salonu beogradskog aerodroma ugovorene po ceni od 625 dinara po komadu.
Jedan od prvih poteza koje je posle skockavanja gradske skupštine i stupanja na dužnost povukao aktuelni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas bio je centralizacija javnih nabavki. Kako je svojevremeno rekao ovom novinaru, nedugo po osnivanju gradske Agencije za javne nabavke rezultati su se pokazali: odjedanput je mnogo toga, od toalet-papira do rekonstrukcija saobraćajnica, bilo bar za petinu jeftinije, a rokovi čak za trećinu kraći.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
