foto: fonet / ap
Verovatni organizatori ili bar podstrekači pripadaju onima za koje su smrtni neprijatelji gotovo svi, od hrišćana do muslimana koji ne misle kao oni, a takvih je većina u islamskom svetu
U napadu na policijsku stanicu u Zvorniku koji je 27. aprila izvršio Nerdin Ibrić (24) ubijen je policajac Dragan Đurić, a ranjene su njegove kolege Stevo Milovanović i Željko Gajić. Ibrić se dovezao automobilom ispred policijske stanice, a kada mu je rečeno da tu ne može da se parkira, počeo je da puca iz puške. U razmeni vatre Ibrić je ubijen, a kod sebe je, po policijskim izveštajima, imao dve puške, pištolj i džepove pune municije. U izveštaju se navodi i da je tokom napada uzvikivao „Alahu ekber!“ („Bog je najveći“).
Prve reakcije probudile su sećanja na mračne godine rata u Bosni. Anonimni komentatori vesti na internetu i društvenim mrežama su se, očigledno po nacionalno-verskoj liniji, gotovo listom delili na one koji za napad nalaze opravdanje u onome što su Srbi radili u ratu i one koji su dobili potvrdu o muslimanima kao teroristima, zajednički najavljujući nove obračune.
Neprijatni tonovi čuli su se i u izjavama zvaničnika. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Dragan Lukač rekao je da je reč o strašnom terorističkom aktu i da bi napad mogao da bude „početak mnogo gorih dešavanja u BiH“. „Imaćemo odgovore na ovakve stvari, nećemo oprostiti niti zaboraviti, to svi moraju da znaju“, dodao je Lukač. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je, između ostalog, da nije bilo nikakvih podataka o terorističkom napadu. „To samo govori koliko bezbednosna struktura u BiH funkcioniše i koliko ima potencijalnih terorista-spavača koji su u svakom trenutku spremni da bilo gde naprave teroristički akt“, dodao je Dodik, uz opasku da napad „sigurno nije individualan čin, mada će svi pokušati da to prezentuju na taj način“.
ZAJEDNIČKI NEPRIJATELJ: Početna retorika je, srećom, brzo splasnula, uz pozivanje na saradnju od strane zvaničnika na svim stranama. Tri člana Predsedništva BiH, Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić osudili su napad i u zajedničkoj izjavi pozvali građane Bosne i Hercegovine „na mir i suzdržanost od bilo kakvih aktivnosti koje bi mogle dovesti do međuetničkih ili međureligijskih provokacija, incidenata i podizanja tenzija“. Ministar za bezbednost BiH Dragan Mektić izjavio je da je u pitanju „nezapamćen slučaj i klasičan oblik terorizma“, i da je Obaveštajno-sigurnosna agencija (OSA) tri dana ranije imala prijavu da se u BiH sprema teroristički akt. Po nalogu glavnog tužioca Tužilaštva BiH formiran je istražni tim s ciljem rasvetljavanja terorističkog akta, a u tim su uključeni tužioci iz Odseka za terorizam koji će sa pripadnicima MUP a Republike srpske i Državne agencije za istragu i zaštitu (SIPA) prikupljati dokaze i obaviti istražne radnje.
Za takvu promenu je verovatno bilo zaslužno otrežnjujuće saznanje da se napad tiče svih, i da buduća meta može biti bilo ko, bez obzira na nacionalnost i religiju. Napad u Zvorniku je bio logičan nastavak niza događaja poput postavljanja eksploziva na zidu policijske stanice u Bugojnu u junu 2010. od strane trojice radikalnih islamista, kada je poginula jedna, a šest osoba ranjeno, ili pucanja Mevlida Jašarevića na američku ambasadu u Sarajevu 2011, a iza svakog od ovih nedela stoje tragovi radikalnog vehabijskog islama koji je u nekim delovima BiH uhvatio koren. Verovatni organizatori ili bar podstrekači terorističkog napada u Zvorniku pripadaju onima za koje su smrtni neprijatelji gotovo svi, od hrišćana do muslimana koji ne misle kao oni, a takvih je većina u islamskom svetu. Mediji u BiH javili su da je zbog sumnje da je povezan s napadom uhapšen Avdulah Hasanović, koji je do prošle godine boravio u Siriji, sa kojim se Ibrić intenzivno družio. Hasanović je ranije hapšen u akciji bezbednosnih službi „Damask“, zbog sumnje da je bio pripadnik Islamske države. Hapšen je u septembru 2014. godine, kada i Husein Bilal Bosnić, optužen za vrbovanje i podstrekivanje na terorizam.
Prema objavljenim informacijama, reklo bi se da je Nerdin Ibrić bio idealna meta za lovce na ljudske duše. Sarajevski „Dnevni avaz“ javio je da je Ibrić imao godinu dana kada su 1992. godine pripadnici Vojske Republike Srpske s pripadnicima zvorničke policije i paravojnih jedinica iz Srbije, odveli i ubili njegovog oca Sejfu i još oko 750 Bošnjaka (tragične apsurde bosanske stvarnosti upotpunila je vest da je i ubijenom policajcu Draganu Đuriću otac poginuo tokom rata).
Halima Ibrić, majka Nerdina Ibrića, rekla je medijima da su njenog sina zaveli i da se potpuno promenio u poslednje vreme. „Bog zna šta su mu pričali, koristili su njegovu traumu da ga svrstaju u svoje redove.“ „I mene je pozivao da idem, a i majku svoju“, izjavio je Nerdinov rođak Rifat Ramić. „Razgovarao sam s njim i to u nekoliko navrata kako bi ga odvratio od priklanjanja vehabijskom pokretu, ali nije slušao, samo se osmehivao.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
