U raljama neodgovornosti, nediscipline i politike

Rudarski basen „Kolubara“, državni putevi prvog i drugog reda, hidroelektrana „Đerdap“ i privredno društvo „Jugoistok“ nisu bili osigurani od poplava – ovako bi mogao da glasi novi, dopunjeni izveštaj o (ne)osiguranju preduzeća u državnom vlasništvu od elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju sredinom maja. Svu štetu nastalu na ovim preduzećima od poplave platiće građani Srbije: u ovu, za sada, nepoznatu sumu (premijer i ministar energetike Antić pričali su o 100 miliona evra štete samo u „Kolubari“), ući će i štete koje je pretrpelo još jedno EPS-ovo privredno društvo, „Elektrosrbija“, koje ne samo da nije imalo osiguranje od poplava, već – kao da je reč o kakvoj udžerici, a ne o strateškom javnom preduzeću – uopšte nije ni bilo osigurano.

„Železnice Srbije“ još uvek nisu obznanile da li su i kod koga osigurane; iz „Puteva Srbije“ u, utorak po podne, 3. juna, odgovorili su za „Vreme“ da „putevi nisu osigurani od poplava“, uz napomenu da je „pitanje procene štete u nadležnosti Komisije za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda“. Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović, sada zarotirana na mesto ministarke saobraćaja, saopštila je, pak, u nedelju 1. juna da „šteta procenjena od poplava na infrastrukturi, uključujući energetsku, telekomunikacionu, železničku, putnu, iznosi oko 260 miliona evra“, i dodala da će „do oktobra ove godine svi državni putevi biće završeni“, ne precizirajući iz kojih izvora.

NEDISCIPLINA: „Zašto postrojenja TENT-a i površinskog kopa nisu osigurani od šteta nastalih u poplavama?“, postavio je u četvrtak, 29. maja, predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću poslaničko pitanje Zoran Živković u Skupštini Srbije.

„Zašto nisu osigurani od poplava i ‘Kolubara’ i TENT? Nisu osigurani zato što vaša politička stranka, odnosno lista pomoću koje ste izabrani na mesto narodnog poslanika, vaš direktor nije želeo da potpiše polisu osiguranja i tražio je da se izbaci, inače se to dogodilo 1. marta 2012. godine, zaštita od poplava, odnosno nadoknada štete od poplava i zato danas imamo veliki problem da naplatimo štetu“, rekao je Vučić, i nastavio: „Što se tiče TENT-a i vašeg objašnjenja – neko je mogao da promeni (ugovor o osiguranju, R. M.), nemojte da pričate svašta. Neko je trebalo kada uđe u ‘Kolubaru’ da valjda prelistava polise osiguranja. Neko je trebalo da prelista svaki papir polise osiguranja i da kaže – vi ste izbacili osiguranje od poplava.

Vaša vlast, gospodine Živkoviću, izbacila je taj deo o osiguranju od poplava, vaša vlast. Oni najbolji direktori o kojima ste govorili u ‘Kolubari’ su to izbacili, a sada nije on koji je to izbacio posle 20 i 30 godina iz polise osiguranja u ‘Kolubari’ kriv, nego je kriv onaj što nije proverio da je to izbacio, pa nije u međuvremenu ubacio. To je stvarno nakaradna logika koju niko živ u ovoj zemlji ne može da razume“, odgovorio je na ovaj deo poslaničkog pitanja premijer Vučić.

„Otkud sad ni ‘Kolubara’ ni TENT nisu osigurani od poplava?“, mogao je da se zapita čitalac „Vremena“, nakon što je u broju 1221 od tog istog 29. maja pročitao saopštenje iz EPS-a: „TENT A i B i njihova oprema su osigurani, kao i svi ostali objekti i oprema u svim privrednim društvima u celom sistemu EPS-a“ (tekst „Bez brige, para nema“). U ponedeljak, 2. juna, stiglo je razjašnjenje: „EPS je na vreme putem listova pokrića kod konzorcijuma Wiener Städtische i Uniqa osiguranja obezbedio svim privrednim društvima osiguranje koje pokriva i zaštitu od poplava. Međutim, neka privredna društva su odlučila da ne poslušaju naredbu centrale EPS-a i zaključila su ugovore o listovima pokrića sa drugim osiguravajućim kućama. Ispostavilo se da listom pokrića koje je privredno društvo ‘RB Kolubara’ potpisalo sa Dunav osiguranjem nema pokriveno osiguranje od poplava“, saopštili su iz Elektroprivrede Srbije, uz izvinjenje što o ovoj nedisciplini nisu znali nedelju dana ranije, prilikom slanja prethodnog saopštenja.

RETORSKI ZANOS: Ako je ovime otklonjena jedna nedoumica – zbog čega RB „Kolubara“ nije bio osiguran od poplava – pojavile su se druge: koji su motivi ovog privrednog društva da se ne osigura (poput „Železnica Srbije“ i Dunav osiguranja, ni iz RB „Kolubara“ nisu do zaključenja ovog teksta odgovorili na pitanja „Vremena“), ali i otkud i Živkoviću i Vučiću da TENT nije osiguran od poplava, naročito što su iz EPS-a i obe osiguravajuće kuće – Wiener Städtische i Uniqa osiguranja – stigli nedvosmislene informacije da su Termoelektrane „Nikola Tesla“ osigurane od svih rizika, pa i od poplave. Sva je prilika da je TENT (zlo)upotrebljen u dnevnopolitičke svrhe: „Eto, vaša je vlast nesposobna, nije se osigurala od poplava“, praćeno replikom „Ne, nego je to uradila vaša nesposobna vlast“, pri čemu je premijer, po već ustaljenoj praksi, potom dao željenom retorskom efektu prednost u odnosu na činjenice – polise osiguranja ne samo da su mogle da se menjaju od 2012, već su krajem 2013. morale biti zamenjene novima, s obzirom na to da je ugovor EPS-a sa konzorcijumom Dunav osiguranje – DDOR Novi Sad istekao poslednjeg dana prošle godine.

U izjavi za „Novosti“ od ponedeljka, 2. juna, nekadašnji direktor „Kolubare“ Nebojša Ćeran potvrdio je da je on u martu 2012. izbacio rizik od poplava iz polise osiguranja, obrazlažući da je u tri godine, koliko on nije direktor, „mogla da se menja i jeste se menjala politika osiguranja, baš kao što su se menjali i faktori rizika – tehnologija eksploatacije, održavanje, ljudi koji upravljaju procesima“. Inače, Ćeran, član Demokratske stranke, bio je uhapšen u septembru 2013. u tzv. aferi „Kolubara“, zbog sumnje za malverzacije prilikom eksproprijacije zemljišta, a u novembru iste godine ukinut mu je pritvor i omogućeno da se brani sa slobode.

Zbog žalbe jednog od ponuđača, tj. zahteva za zaštitu prava pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, tender za osiguranje EPS-a nije završen, a, prema podacima iz Elektroprivrede Srbije, „mena-

džment EPS-a je, u međuvremenu, do okončanja otvorenog postupka javne nabavke, obezbedio listove pokrića kako bi osigurao i zaštitio imovinu EPS-a od svih mogućih rizika, pa i elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju tokom maja“ – listovima pokrića koji su mogli i RB „Kolubara“ zaštititi od poplava (vidi okvir).

Sanja Jovanović, Wiener Städtische

I „Kolubara“ je mogla da bude osigurana od poplava

„Još ne znamo kolike su štete na TENT-u, ali smo u prvom trenutku mislili da će biti mnogo veće nego kako sada izgleda“, kaže za „Vreme“ Sanja Jovanović, direktor sektora za saradnju sa strateškim partnerima kompanija osiguravajuće kuće Wiener Städtische. „Naš prvi utisak o generalnoj šteti od poplave za ceo naš portfolio merio se desetinama miliona evra, ali sad se ispostavlja da mnogi ljudi nisu imali osiguranje od poplave, ili da štete na materijalnim stvarima nisu toliko velike. Kada pričamo o EPS-u, o ovih pet privrednih društava koja su u aprilu sa nama zaključila tromesečno osiguranje – JP Elektroprivreda Srbije Beograd, Drinsko-Limske hidroelektrane iz Bajine Bašte, Termoelektrane Nikola Tesla iz Obrenovca, Termoelektrane i kopovi Kostolac, Centar iz Kragujevca i EPS Obnovljivi izvori energije – takođe nemamo konačnu vrednost štete, ali se ona sa svakim danom povećava, postepeno se prijavljuju nove štete, kako se voda povlači, ustanovljava se da sve više mašina ne radi. Deo štete je i čišćenje, za koje u prvom trenutku nije moglo da se ustanovi koliko je. TENT jeste ‘odbranjen’, nije bilo katastrofalnih šteta, ali mi iznad zemlje vidimo samo jedan deo, a TENT se proteže i tri metra ispod zemlje. Voda je prodrla u donje prostorije koje su imale dosta opreme, tako da će naša obaveza biti upravo sanacija štete na toj opremi koja je oštećena.“

Na pitanje kako je došlo do toga da Wiener Städtische (u konzorcijumu sa Uniqa osiguranjem) osigura samo neka privredna društva u okviru EPS-a, Sanja Jovanović kaže: „Mi smo dobili konkursnu dokumentaciju za nabavku koja nije imala karakter javne nabavke i koja je sadržala minimum pokrića – poveća lista eksplicitno navedenih opasnosti, među kojima se našla i poplava. Odgovorili smo na taj poziv tako što smo dali ponudu za sva pravna lica u okviru EPS-a, nudeći osiguranje od svih opasnosti, uključujući i RB ‘Kolubara’. Međutim, ostavljeno je privrednim društvima da se odluče da li će produžiti osiguranje kod postojećeg osiguravača, da li će prihvatiti novo osiguranje, ili da li će se uopšte osigurati. Oni su imali tu autonomiju odluke, i izvagali su – s jedne strane iz finansijskih razloga, a sa druge strane po navici i inerciji.“