U počast Ligi šampiona

Na crvenom tepihu, pred počasnim vodom, komandant Garde Vojske Srbije dočekao predsednika i prvotimce fudbalskog kluba. Da nažalost nije tačna, vest bi izgledala kao da je sa njuz.neta ili sličnih duhovitih portala. Ali, s obzirom da je u zemlji Srbiji sve moguće, 11. septembra desio se i slučaj da komandant Garde general-major Milomir Todorović primi rukovodstvo i fudbalere FK Crvena zvezda i da crvenim tepihom, kojim su hodali državnici najmoćnijih zemalja sveta, defiluju momci u patikama, trenerkama, sa običnim majicama, većina i sa neizostavnom žvakom u ustima. I predsednik kluba bez kravate – podrazumeva se.

U urušavanju svih institucija sistema, a Vojske posebno, još jedan od dokaza je i da se formira paradržavni klub samo zato što je „vrhovni komandant“ ministra odbrane navijač Zvezde. Zašto je posle tenka pred stadionom Garda odavala počast Zvezdinom rukovodstvu i fudbalerima bez obzira na to što se time krše pravila i protokol za upotrebu počasnog voda? To znaju ministar Aleksandar Vulin i njegov lični „vrhovni“, ali i komandant Garde Todorović je to naređenje slepo poslušao. Svojevremeno su, tamo pedesetih, starešinama vojske bezbednjaci u dosijea upisivali kao negativnu stvar to što umesto za Partizan, „vojni klub“, navijaju za Zvezdu. Sada ne bi čudilo da bude obrnuto – da nekom glavna prepreka za napredovanje bude napisano to što navija za Partizan ili Radnički iz Niša; ne daj bože za Radnik iz Surdulice – to je već direktno suprotstavljanje Srpskoj naprednoj stranci.

MIMO SVAKOG PRAVILA

Ne računajući bivše pripadnike Garde koje je, čak i ako su zagriženi „zvezdaši“, pogodila činjenica da se jedinica postrojava da oda počast nekim tamo likovima u patikama, nezadovoljstvo je „prokuljalo“ i u samoj Gardi, jer su taj dan mogli da rade neke pametnije poslove, neki čak i da budu na slobodnim danima… Usput, oni koji misle da je to jednostavno samo postrojiti jedinicu i posle je povući – varaju se. Svako postrojavanje iziskuje pripreme od bar jednog dana, zatim precizne planove, od toga gde će i kako biti postavljen tepih do rasporeda ljudstva. Plus oblačenje svečanih uniformi, glancanje čizama, nameštanje opasača i šapki, ravnanje uniformi i oružja – nije to tako bezazleno kako se čini kad se na televizijskom prenosu vidi počasni stroj i predaja raporta.

Uz saopštenje Ministarstva odbrane sa tog događaja nije dat video-snimak, nego samo fotografije, pa ne može da se vidi kome je komandir počasnog voda predao raport – komandantu Todoroviću ili predsedniku Zvezde Svetozaru Mijailoviću. Ako je Todoroviću – a naslućuje se da jeste po rasporedu hodanja, jer je Mijailović desno od komandanta – onda to nije kršenje pravila, ali je svakako derogiranje i ponižavanje jedinice koja je, po definiciji, namenjena za zaštitu predsednika države i njegovih gostiju.

„Osim zbog komandanta, gardisti mogu da se postroje samo za najviše državnike“, kaže za „Vreme“ jedan od bivših oficira Garde. Mada, u vreme Tita, nije se postrojavala čak ni za predsednike vlada, samo za predsednike država i monarhe. Sad se taj nivo spustio do neprepoznatljivosti.“

Drugi penzionisani oficir, bivši vojni diplomata, ukazuje da, nažalost, one koji danas rukovode Gardom izgleda niko ne uči, „a oni se prave mutavi“, da u svakoj normalnoj državi postoji državni protokol, čiji je sastavni deo i onaj vojni regulisan i propisan uputstvima.

„Postoji i Uputstvo o vojnom protokolu i ceremonijama, pa valjda Garda ima sačuvana sva ta uputstva od njenog nastanka do danas. Čak smo nekad formirali i protokol u Ministarstvu odbrane, a posle su ga spojili sa Odeljenjem za vezu sa stranim vojnim predstavnicima. Pošto ovi sada ništa ne poštuju osim sopstvenu volju i hirove, verovatno su i to odeljenje ukinuli ili sveli na minimum, niti ih ko za bilo šta pita“, kaže naš sagovornik.

Nekadašnji pukovnik Garde precizira: „Počasni vod se postrojavao kada u Gardu dolazi ministar odbrane i načelnik Generalštaba. Četa – kada u Gardu dolazi predsednik naše vlade ili prilikom posete predsednika vlade strane zemlje, a bataljon – kada dolazi predsednik strane države! To nije nikakva vojna tajna. Ne vezujem počast Garde za ime, nego za funkciju, pravilnik i protokol.“ A funkcija FK Crvena zvezda teško da postoji negde u pravilniku i protokolu.

KRATKA ISTORIJA

Urušavanje Garde, navode mnogi, nije počelo od juče. To traje, ako ne od besmislenog slanja na ratište u Vukovar 1991, onda bar od 1999, kada je bila predviđena kao neka vrsta „pretorijanske garde“ Slobodana Miloševića. Poznato je da je 2001, prilikom hapšenja Miloševića, Garda praktično otkazala poslušnost. Inače, potonji predsednik Vojislav Koštunica nije preterano mario za te vojne počasti, kao ni njegov naslednik na čelu savezne države Svetozar Marović; Garda je bila tu čisto iz ceremonijalnih razloga.

Kada je postao predsednik Srbije, Boris Tadić je ulogu Garde digao na viši nivo i voleo je da „paradira“ pred njima, sve okružen pripadnicima specijalne jedinice „Kobre“, koji su po formaciji pripadali Gardi. A zbog njega i zato što voli da salutira, promenjeno je i Pravilo službe Vojske po kome se moglo salutirati i bez kape. Nađen je tako kompromis – Tadiću ispunjena želja da salutira, a propisi nisu kršeni. U Gardu se „zaljubio“ i sledeći predsednik Tomislav Nikolić i uveo je da gardisti stražare na ulazu u Novi dvor na Andrićevom vencu 2 i da imaju ceremonijalne smene straže. A onda je komandant Garde pristao, bez otpora i pozivanja na vojne pravilnike i propise, da učini ustupak Nikolićevoj šefici protokola i da se na ceremoniji polaganja venca na Krfu pojavi, umesto u službenoj, u uniformi nekadašnje srpske vojske iz Prvog svetskog rata – onoj u kojoj se Arkan venčavao sa Cecom, prokomentarisali su cinici – i to sa oznakama na reveru koje u to vreme nisu postojale. Posle toga, očito može sve…

U spomen na Arkana

ZVEZDA, RAT I MIR: Arkan sa svojom gardom na tenku u ratu devedesetih…

Todorović je, prema saopštenju Ministarstva odbrane, izgovorio: „Garda je najstarija jedinica Vojske Srbije, Crvena zvezda je jedan od najstarijih fudbalskih klubova u Srbiji, najtrofejniji fudbalski klub, a Garda je jedna od najelitnijih jedinica Vojske Srbije. Svet prepoznaje fudbal prema Crvenoj zvezdi, a vojsku prema Gardi. Osim toga, razmešteni smo u istom delu Beograda, na Topčiderskom brdu, tako da smo i u najbližem komšiluku.“

Razumeti smisao svega, osim „komšiluka“, teško je. Kad je komšiluk u pitanju, kuća pevačice Svetlane Cece Ražnatović je isto u komšiluku, a njen muž je bio osnivač isto tako jedne „garde“ – one Srpske dobrovoljačke i, usput, bio vođa navijača Zvezde. Ako je Arkan kohezioni faktor između Zvezde i Garde, možda se i njegova fotografija jednog dana nađe u Gardinoj spomen-sobi. Usput, zajedno su se i borili u Istočnoj Slavoniji. A tu su Arkanovi „generali“ i „pukovnici“ bili poznatiji po nadimcima (evidentiranim u policijskim kartotekama) nego po imenima.

Zašto je na sve ovo pristao general Todorović (54), profesionalac koji je radni vek proveo u Gardi? U toj jedinici je služio vojni rok, pre toga položio prijemni na Mašinskom fakultetu u Beogradu, ali ga je velika ljubav prema vojsci odvela na Vojnu akademiju, koju završava kao prvi u rangu sa prosekom 9,95 – specijalnost vojnopolicijska. Kao prvi u rangu, Todorović je mogao da bira radno mesto i izabrao – šta drugo – nego Gardu. Tu je prošao sve nivoe, od komandira voda do komandanta jedinice, završivši usput sve stepene višeg vojnog obrazovanja. I takav čovek pristane da obuče neku parauniformu, iako je vojnim propisima striktno regulisana upotreba uniforme aktivnih vojnih lica u inostranstvu.

Todorovićeve kolege i nekadašnji pretpostavljeni smatraju da je kod njega, iz nepoznatih razloga, prevladao sindrom udvorištva. „Ide ministar odbrane da poseti Karađorđevo, a Todorović tamo, bez ikakve potrebe, samo da bude viđen i da se nađe pri ruci ministru, ako nešto treba. To ne sme biti karakteristika komandanta Garde“, kaže jedan penzionisani general.

Inače, dok je Aleksandar Vučić bio premijer, znao se šepuriti ispred počasnog stroja Garde u patikama, farmerkama, ali i sakou. Kako za „Vreme“ objašnjava jedan penzionisani oficir, to nije bilo kršenje propisa jer je pravilnik promenjen (dok je bio ministar odbrane, Vučić je dolazio isto tako obučen, za razliku od svih svojih prethodnika, pa i naslednika, osim Vulina) stavljanjem odredbe da gost treba biti „pristojno obučen“, što je širok dijapazon. Ali fudbaleri Zvezde su bili sve samo ne pristojno obučeni.

foto: marija janković

I onda je usledilo sve što se danas dešava – ne bi začudilo da se Garda, po nalogu Vulina, angažuje da u studiju u Šimanovcima priredi doček za nove učesnike „Zadruge“…

BEŽANJE GLAVOM BEZ OBZIRA

Kakvo je danas stanje u Gardi? Njeni pripadnici tvrde da je svedena na nivo socijalne ustanove… Kriterijumi za prijem su pali jer je popuna katastrofalna. Inače, procenat je vojna tajna, kao što je i popuna vojske državna tajna. Od jedinice u koju je prijem bio najveća čast u narodu („primljen u Gardu“, govorili su s ponosom svi roditelji u bivšoj SFRJ), danas je postala nešto u rangu kulturnoumetničkog društva – za prikaze i egzercir, da se narod veseli i aplaudira, u suštini neborbena jedinica. Ljudi dođu privučeni navodno većom platom i onda odlaze, razočarani svime što se dešava. Interni konkurs za Gardu stalno je otvoren…

Kao i sa Gardom, isto je, na širem nivou, i sa Vojskom Srbije, koju svakim danom napušta sve više vojnika po ugovoru, ali i podoficira i oficira. Kao ilustracija i svojevrstan „biser“, nedavno je otišla i potporučnica iz 250. raketne brigade, a gde – da radi kao stjuardesa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ili, na primer, zastavnik prve klase iz RV i PVO, čovek koji je kao mlad vodnik 1995. godine oborio francuski miraž 2000 iznad Pala, napustio je Vojsku Srbije i otišao u Nemačku da radi kao kuvar. I nije samo materijalni momenat u pitanju, postoji tu dosta dubljih organizacionih razloga pred kojima Ministarstvo odbrane zatvara oči.

Za to vreme iz vrha države obećavaju veće plate, bolji standard, jeftine stanove za vojnike… Vulin od kraja 2017. obećava početak gradnje jeftinih stanova, po 500 evra kvadrat, najpre za početak 2018, pa za 2019; tu se nešto zaista i gradi, ali u Vranju i Leskovcu. U Novom Sadu tek je označen početak radova (ko još započinje gradnju u jesen), dok se u Beogradu još ne zna ni gde će biti lokacija.

Kakvo je stvarno stanje u Vojsci pokazuje i neposredno pre promocije nove klase potporučnika interni konkurs za komandire odeljenja koji će biti prevedeni u rang oficira objavljen listu „Odbrana“. To znači da će podoficiri, profesionalni vojnici i civilna lica zaposlena u vojsci ako imaju završen fakultet i prijave se (civili i šestomesečnu Školu rezervnih oficira), biti proizvodeni u potporučnika i preuzeti komandu nad, na primer, tenkovskim vodom. U praksi, reč je o završavanju na brzinu nekog „sega-mega“ fakulteta i čovek odmah postaje oficir i komandir voda. To što vrlo malo zna o svemu tome, nema veze, naučiće usput.

Slučaj Garde i Zvezde samo je još jedna epizoda politikantskih zloupotreba Vojske Srbije. Ko je sledeći na redu? Reprezentativke u odbojci?