fotografije: muzej vazduhoplovstva beograd
Muzej vazduhoplovstva Beograd (na slici) je otvoren, iako ga je Vlada nedavno ukinula. Zaposleni ne znaju ko im je trenutni poslodavac, znaju samo da rade u jednom od prvih deset muzeja na svetu te vrste
Odluka Vlade Srbije o ukidanju Muzeja vazduhoplovstva Beograd izazvala je vidnu reakciju javnosti. Posle niza tekstova u medijima i reakcije Međunarodnog komiteta IKOM-a koja je protiv ovakve odluke, što je podržalo i Muzejsko društvo Srbije, oglasili su se i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo kulture da pojasne stav Vlade. Osim malobrojnima, upućenim u višedecenijske probleme ovog muzeja, nejasno je šta se tu zapravo događa. I kakva je uloga Vlade i dva ministarstva u celoj priči. Pogotovo što, iako formalno ukinut, Muzej vazduhoplovstva i dalje radi.
U prepoznatljivoj staklenoj zgradi, otvorenoj pre 30 godina u blizini beogradskog aerodroma u Surčinu, od samog osnivanja ovog muzeja (vidi okvir) postoje dve institucije – Muzej vazduhoplovstva, civilna ustanova zaštite sa statusom spomenika kulture, i Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, pod okriljem Ministarstva odbrane. Takođe, među osnivačima Muzeja vazduhoplovstva (vidi okvir) bili su vojne i civilne vazduhoplovne institucije i preduzeća, a osnivački ulozi nikada do kraja nisu utvrđeni. U takvoj situaciji decenijama su postojale tenzije između civilnog i vojnog dela. Ministarstvo odbrane više puta je pokušavalo da preuzme muzej. Odlukom od 15. marta ove godine konačno su i uspeli.
Državni sekretarijat za narodnu odbranu, Savezna uprava za civilnu vazdušnu plovidbu, Preduzeće za vazdušni saobraćaj JAT, Vazduhoplovni savez Jugoslavije, preduzeća soko, utva, Teleoptik, Kluz, Prva petoletka, Aviogeneks, Pogon za vazdušni saobraćaj Generaleksport, Preduzeće za vazdušni saobraćaj Ineks-Adria Aviopromet, Panadria i Preduzeće za aerodromske usluge Aerodrom Beograd su osnivači Muzeja vazduhoplovstva Beograd.
Po tvrdnjama Jove Simišića, nekadašnjeg člana UO muzeja („Danas“), ukupna investiciona sredstva uložena u izgradnju muzeja, prema računovodstvenim podacima, iznosila su 1991. godine 9,5 miliona dolara. Od toga, 56 odsto uložio je SSNO, a civilne vazduhoplovne institucije i preduzeća, uključujući i doprinos samog muzeja – 44 odsto. Međutim, po njegovim rečima, značajni radovi i nabavka dela zemljišta nisu bili uključeni u investicioni program, a obezbeđeni su kroz donacije pojedinih suinvestitora. Posle raspada bivše države, 2002. godine doneta je nova odluka o osnivanju Muzeja vazduhoplovstva koju su potpisali: Savezna uprava za kontrolu letenja – sukl, JAT, Aerodrom Beograd, Prva petoletka – Namenska, Lola – Utva, Aviogeneks, Kluz – padobrani, Teleoptik – žiroskopi dmb-ftmt. Odluku nije potpisalo jedino Ministarstvo odbrane.
Odlukom Vlade Republike Srbije „Muzej vazduhoplovstva se ukida, jer potrebe za delatnošću ustanove mogu da se zadovolje na racionalniji i efikasniji način. Prava, obaveze, imovinu i arhivsku građu preuzima Ministarstvo odbrane, kao i zaposlene, u skladu sa propisima kojima se reguliše prijem u službu profesionalnih pripadnika Vojske Srbije“. Piše i da je „Ministarstvo u obavezi da čuva muzejsku namenu Muzeja vazduhoplovstva kao spomenika kulture“.
Stručna javnost smatra da u ovoj odluci ne postoje garancije da će muzej nastaviti sa radom, kao i da se nigde ne pominju kulturna dobra. Nacionalni komitet IKOM-a Srbije uputio je pismo Ministarstvu kulture. Pozivajući se na Zakon o kulturnim dobrima po kome Ministarstvo odbrane u svojoj nadležnosti nema zaštitu kulturnog nasleđa, pitaju „na koji muzej se prenosi nadležnost zaštite kulturnih dobara Muzeja vazduhoplovstva Beograd koji je ukinut“, dodajući da ovo pitanje izaziva u stručnoj javnosti posebnu zabrinutost. Odgovorilo im je Ministarstvo kulture, tvrdeći da cilj odluke Vlade nije trajno ukidanje Muzeja vazduhoplovstva Beograd već njegovo objedinjavanje sa Muzejom jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva u jedinstveni muzej u okviru koga će biti sva kulturna dobra „i da će uprkos činjenici da će ovaj muzej zajedno sa zaposlenima funkcionisati u sastavu Ministarstva odbrane, jedinstveni muzej vazduhoplovstva imati zakonsku obavezu da obavlja delatnost zaštite kulturnih dobara u skladu sa odredbama pomenutog Zakona o kulturnim dobrima. U tom smislu će Ministarstvo kulture i informisanja pružiti svu potrebnu stručnu pomoć na čuvanju i održavanju kulturnih dobara koja se nalaze u ovom muzeju“. Oglasilo se i Ministarstvo odbrane, takođe tvrdeći da muzej neće biti zbrisan sa kulturne mape Srbije, niti će kustosi postati potporučnici, kao i da će se muzej finansirati iz budžeta države. Nezvanično se saznaje da će svi zaposleni zadržati svoja radna mesta.
Ove godine Muzej vazduhoplovstva obeležava 30 godina od otvaranja zgrade i 60 godina od formiranja prve izložbe. Osnovan je pri komandi ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, a prva izložba otvorena je maja 1960. godine na starom beogradskom aerodromu. Izgradnja sadašnje zgrade muzeja, površine 10.700 metara, započeta je sredinom 70-ih prošlog veka, a okončana 1988. Prva stalna izložba otvorena je za javnost sledeće godine, a iste godine arhitekta Ivan Štraus dobio je za projekat zgrade i kompleks Muzeja prestižnu jugoslovensku nagradu za arhitekturu lista „Borba“.
Muzej poseduje više od 200 letelica, od kojih je 60 izloženo. Među najvećim vrednostima kolekcije su primerci nemačkog meseršmita ME-109, engleskih harikena i spitfajera, ruskih jakovljeva JAK-3 i iljušina IL-2, i američkog B-47 tanderbolta, kao i nemački fokevulf 190, ruski JAK-9P i jedini u svetu sačuvani primerak italijanskog lovca Fijat G-50. Muzej vazduhoplovstva je 2013. godine proglašen spomenikom kulture.
Prošle godine muzej je zabeležio više od 50.000 posetilaca, a od otvaranja posetilo ga je skoro 1,3 miliona ljudi. Smatra se da je među 10 vodećih muzeja ove vrste u svetu.
Ova najnovija promena vlasnika Muzeja vazduhoplovstva Beograd nije i prva. Zbog nagomilanih problema u ovom muzeju, Vlada je 29. novembra 2016. godine donela Zaključak da preuzima osnivačka prava bez naknade od prethodnih osnivača, i da zadužuje Ministarstvo odbrane da u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja izradi osnivački akt Muzeja vazduhoplovstva. Zbog čega u protekle više od dve godine to nije urađeno, nema odgovora. Dva ministarstva su imala dovoljno vremena da reše problem, čime bi se izbegao nedavni manevar po kome Ministarstvo odbrane, iako nema zakonske nadležnosti, može da osnuje muzej. Nije jasno ni kako će se realizovati stručna pomoć Ministarstva kulture u vojnoj ustanovi. Takođe, u nedavnoj Vladinoj odluci o ukidanju muzeja kaže se da se delatnost ovog muzeja može ostvariti na racionalniji i efikasniji način. Kako tvrde u Muzeju vazduhoplovstva, ovo je jedini muzej koji nije na budžetu i već decenijama se najvećim delom samofinansira, uz pomoć nekoliko osnivača. Ove tvrdnje su više puta iznosili u javnosti, bez demantija bilo koga iz vlasti.
Umesto da Ministarstvo kulture i Ministarstvo odbrane sačine osnivački akt, kako je naložila Vlada, u avgustu 2017. godine ministar odbrane Aleksandar Vulin potpisuje naredbu o ukidanju Muzeja vazduhoplovstva, takođe sa obrazloženjem „da se delatnost muzeja zadovolji na racionalniji i ekonomičniji način“. Naređuje se objedinjavanje Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i Muzeja vazduhoplovstva i formiranje jedinstvene vojne ustanove za zaštitu vazduhoplovne baštine u sastavu Ministarstva odbrane. Na zaposlene je vršen pritisak da prođu bezbednosne provere, kako bi mogli da budu zaposleni u Ministarstvu odbrane. Posle niza tekstova u novinama i poslaničkih pitanja u Skupštini, od ove namere se odustalo. U dokumentu od 17. 12. 2018. godine koji je potpisao Bojan Jocić, državni sekretar Ministarstva odbrane piše da su obavljene konsultacije sa ministrom odbrane i da je ministar izneo stav da nije saglasan da se Muzej vazduhoplovstva organizaciono i funkcionalno veže za Ministarstvo odbrane. Nakon toga, počinje javno da se govori da će Muzej vazduhoplovstva preći pod upravu grada Beograda. „Novosti“ objavljuju 11. januara ove godine tekst, pozivajući se na vrh beogradske vlasti, da se razmatra prelazak Muzeja vazduhoplovstva pod kapu Grada Beograda čime bi se omogućila obnova i stabilno finansiranje ove ustanove. Treba dodati i da su na čelu ove institucije već petnaestak godina penzionisana vojna lica, i da je Vojska imala i većinu u Upravnom odboru pa je Ministarstvo odbrane i na taj način moglo da utiče na rad muzeja.
Sve do pre tri meseca, zaposleni su bili ubeđeni da će muzej preći u nadležnost Muzeja grada Beograda. Šta se promenilo, i zašto se od toga odustalo, i zašto je Vlada ukinula muzej 15. marta – nije im jasno. Direktoru su predali i sva dokumenta potrebna za zapošljavanje u Ministarstvu odbrane, većina ih je zbog toga prošla bezbednosne provere. Nekima koji su u poslednjih desetak dana bili kod lekara, saopšteno je da su ostali bez zdravstvenog osiguranja. Zvanično saopštenje šta će biti sa njima (do pisanja ovog teksta) nisu dobili. Samo su dobili nezvanično obaveštenje da i dalje rade kao i do sad. Muzej je znači otvoren za posetioce. Ne zna se da li će na ovaj način biti rešeni problemi koji ih godinama opterećuju, ili je ovo samo još jedna faza decenijske nebrige o ovom muzeju.
Prema pisanju časopisa „Odbrana“ iz 1990. godine (prenosi portal „Tango six“) u poslednjih pet godina za sumu od 2,5 miliona dolara prodato je 65 aviona koji nisu u upotrebi. Među najvećim skandalima ubraja se i pokušaj prodaje unikatnih delova aviona lokid P38 lajtning 2011. godine kupcu iz SAD, iako ovaj eksponat ima status zaštićenog kulturnog dobra. Prema pisanju „Kurira“, vojni transportni avion antonov AN-12 Srbija je iznajmila bugarskoj kompaniji Sigi er kargo na pet godina, a potom i prodala. Ne zna se kome je otišao novac. Poslednja odluka jednog od direktora muzeja, Predraga Grandića, pre smenjivanja („Tango six“) bila je da sve predmete koji su vezani za NATO bombardovanje 1999. godine ispiše iz inventara Muzeja vazduhoplovstva Beograd i „prebaci“ ih u vlasništvo vojnog dela muzeja – Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
