U Evropu kroz ljubljanska vrata

Uprkos izostanka medijske pompe i skromnim „papirnim rezultatima“ (jedan „memorandum o razumevanju“), prošlonedeljna poseta Boruta Pahora, premijera Slovenije, zvaničnom Beogradu, na čelu vrlo brojne privredne delegacije (koja je učestvovala na Poslovnom forumu u Privrednoj komori Srbije), predstavlja značajan signal da Srbija ima šansu da brzo izađe iz neisplativog razdoblja mrzovolje prema državama i susedima koji su priznali nezavisnost Kosova – što je u interesu ne samo naših regionalnih partnera već pre svega građana i privrednika Srbije. Jer, Slovenija je sa investicijama u srpsku ekonomiju od dve milijarde dolara u protekloj deceniji i sa svojim ugledom možda najuspešnije „nove članice“ Evropske unije, nakon pokretanja tranzicionog procesa u Istočnoj Evropi, potencijalno sve dragoceniji saveznik Srbije „sa druge strane evropskog stola“.

U tom kontekstu treba razumeti i reči Pahorovog domaćina, srpskog premijera Mirka Cvetkovića, koji je javno primetio da ceni to što je poseta Beogradu prva međunarodna poseta novoizabranog šefa slovenačke državne administracije. Cvetković je pri tome dodao da je spreman da produži važnost uredbe Vlade Srbije o zaštiti imovine srpskih preduzeća u drugim republikama nekadašnje SFRJ – tako da slovenačka imovina u Srbiji neće ni u kom slučaju biti oštećena. Pahor je galantno uzvratio ocenom da bez Beograda nema stabilnosti regiona i da „iako su svojevremeno postojale određene prepreke za razumevanje Slovenije i Srbije i njihove dve vlade u proteklih 20 godina“, sada, posle dosadašnje aktivne saradnje, može reći „da u sledećih 20 godina ne treba očekivati neke bitne prepreke i ograničenja“.

Dakle, značaj ove posete nije u spomenutom međuvladinom memorandumu „o tehničkoj pomoći u oblasti evropskih poslova“ (koji je potpisan 6. marta), pa ni u zvanično obnovljenoj „inicijativi“ (što zvuči pomalo razočaravajuće) slovenačke strane da se napokon, dvadeset godina posle raspada SFRJ, povedu produktivni pregovori o rešenju problema isplate penzija slovenačkim osiguranicima socijalnog osiguranja koji žive u Srbiji (što tim osiguranicima može doneti godišnje oko sedam miliona evra penzija i nadoknada) – već je značaj pre svega u tome što je sa toliko visokog mesta istaknuto da u Ljubljani nadalje ne treba očekivati „bitne prepreke i ograničenja“ za srpske poslove u Sloveniji koje bi bile nametane iz centara tamošnje državne politike. To, naravno, ne znači da globalna kriza, koja u sve ozbiljnijim talasima nadire i na Balkan, neće nametnuti neke „prepreke i ograničenja“ čisto finansijske i ekonomske naravi privrednoj saradnji dve, po stepenu razvijenosti, prilično neravnopravne nacionalne ekonomije (odnos je, blago rečeno, jedan prema četiri u korist Slovenije).

GRADONAČELNIKOVE NEVOLJE: Sa tim „ograničenjima“ već se susreće gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, koji je pod okriljem posete zvanične slovenačke delegacije Beogradu, verovatno u našoj prestonici imao ne suviše veseo susret sa Miroslavom Miškovićem, glavnim akcionarom Delta Holdinga, a koja je trebalo da preko (povezane) kompanije Grep izgradi famozni sportsko-trgovački kompleks Stožice, na severnim obodima Ljubljane. Problem je u tome što je Janković gradnju tog kompleksa vrednog najmanje 240 miliona evra, koji uključuje izgradnju modernog fudbalskog stadiona i velikog šoping-mola, bio ugradio i u svoju izbornu kampanju pre dve godine, a sada se ispostavlja da su se svetske i domaće ekonomske prilike toliko promenile da je Delta, čini se, izgubila interes da počne da ga gradi u vreme kada niko u Evropi ne gradi takve objekte. To objašnjava i činjenicu da Delta nije do kraja prošle godine uplatila ugovorenu tranšu za izgradnju Stožica od 15 miliona evra, rizikujući tako i sudbinu onih pet miliona evra koje je već uplatila kao ulaznicu u posao.

Janković je od Miškovića, pre neki dan, najverovatnije, mogao dobiti samo utešna obećanja da je Delta danas spremna samo da svojim respektabilnim bankarskim vezama urgira da se Ljubljani, eventualno iz neke evropske banke, odobre krediti za izgradnju stadiona, kao i da nema ništa protiv da on za investitora u mega šoping-mol u Stožicama pronađe neku drugu ulagačku grupu (neke se suviše bučno, da bi bilo ozbiljno, nude preko novina), ali mu sigurno nije mogao nagovestiti da će srpski trgovinski i industrijski lanac, bez ikakve podrške evropskih i svetskih „brend kompanija“, ove godine otpočeti gradnju jednog megakompleksa, koji se po prirodi stvari uvek gradi „za poznate zakupce“.

KAKO SE GRADI ŠOPING–MOL: Ova priča zaslužuje još nekoliko usputnih objašnjenja čitaocima koji nedovoljno poznaju tehniku i ekonomsku računicu konstituisanja šoping-molova, a koja se neslužbeno daju iz dobro obaveštenih krugova menadžmenta Delte. Pojednostavljeno, glavna „umetnost“ u gradnji velikih trgovinskih centara je u tome da se pre početka posla sačini adekvatna „kompozicija ponude“, to jest da se utvrdi koji bi svetski distributeri konfekcije, obuće, kozmetike, galanterije, nameštaja, hemije, lekova itd. bili neophodni za određenu „ciljnu grupu“ potrošača na koju se ide na određenoj lokaciji. Delta je konkurišući za Stožice sigurno imala signale da su pozvani svetski brendovi spremni da tamo zakupe prostor za svoje prodavnice – ali su te kompanije verovatno u ovom trenutku ustuknule, zaplašene tekućom kontrakcijom prometa širom kontinenta. A bez njih posao od 240 miliona evra je preskupa lutrija, ako neka država nije spremna da ga dotira kao političku propagandu.

Slovenačka štampa sada „proziva“ Jankovića što je uopšte ušao u veliki projekat sa Miškovićem, to jest sa njegovom ćerka-firmom (sa kapitalom od 7500 dolara) i poziva ga da aktivira dve bankarske garancije od po 12,5 miliona (dakle ukupno 25 miliona evra) koje su u Deltino ime položene za izgradnju stadiona, dvorane i parkinga. No, spor oko garancija moguće ne bi odgovarao nijednoj strani, jer evropski sudovi već svuda svetsku ekonomsku krizu tretiraju kao „višu silu“, pa je naplata tih garancija neizvesna, ako ne i neizvodiva.

ZAPLET OKO „MERKATORA„: Žestina prozivki prema Jankoviću povodom Stožica u pojedinim ljubljanskim novinama mogla bi se, uz špekulativno nagađanje, tumačiti i pripremom slovenačke javnosti za postavljanje „prepreka i ograničenja“ jednom drugom velikom Deltinom finansijskom poduhvatu u Ljubljani, koji je nedavno nagovešten njenim učešćem na tenderu za kupovinu 48 odsto akcija Merkatora, akcija o kojima odlučuje Boško Šrot, većinski vlasnik Pivovare Laško na čije ime glase ti papiri. Naravno, i moguće Miškovićevo „odustajanje“ od Stožica moglo bi se špekulativno posmatrati u tom svetlu – jer je malo verovatno da njegova Delta grupa u ovom trenutku, kada su sve banke „stegnute“ i uplašene za sopstvenu likvidnost, može sebi priuštiti istovremeno i jedno veliko realno ulaganje i jedno veliko finansijsko ulaganje van Srbije. Zapravo, neko bi čak mogao reći da – ako Miroslav Mišković odustaje od Stožica, to sigurno znači da tipuje da može dobiti davno željeni značajan udeo u svom regionalnom konkurentu – Merkatoru.

Ako ostavimo po strani nedavne priče iz beogradskih tabloida da je Mišković „spremio na stranu“ 400-500 miliona evra za kupovinu gotovo polovine Merkatora i zaobiđemo mudrovanje o stvarnim veličinama zasad tajnih ponuda na spomenutom tenderu za 48 akcija ovog velikog balkanskog trgovinskog lanca, možemo špekulacije usmeriti u realističnije okvire. Recimo, ako je spomenuti Boško Šrot doista u izvesnim finansijskim teškoćama, jer se suviše raširio po slovenačkoj privredi i ljubljanskim medijima (na šta indicira i njegov gotovo javni spor sa menadžmentom Merkatora, koji izgleda nije u stanju da mu dovoljno, finansijski, izađe u susret, uprkos tome što je pojedinačno toliko krupan vlasnik ove firme), onda je logično očekivati da će on već naći tehniku da proda onaj deo iz svog velikog portfelja vlasništva koji se danas može prodati po relativno povoljnoj ceni. Na primer, ako ne nađe jednog kupca za svih 48 odsto Merkatora, a takvog nije lako naći jer svako ko kupuje više od 25 odsto neke kompanije koja kotira na Ljubljanskoj berzi mora ponuditi cenu otkupa za celu kompaniju, Šrot, hajde da fantaziramo, može prodati dva udela u toj kompaniji (po 24 odsto) i čak tako verovatno dobiti i povoljniji zbir cene (a istovremeno zaobići intervenciju neke državne Komisije za hartije od vrednosti). Elem, da ovu špekulaciju dovedemo bar do nekog logičnog kraja, ako je trenutna „tržišna kapitalizacija“ Merkatora, na primer, 500-600 miliona evra, moglo bi ispasti da bi četvrtina ove firme mogla da košta između 120 i 150 miliona evra. A to je jeftinije od Stožica, a sigurno i sigurnije (i za Deltu, i za banke koje bi verovatno bile spremne da podrže ovaj posao).

MIŠKOVIĆEV INTERES: Makar manjinski ulazak Delte u vlasništvo Merkatora stari je interes Miškovićeve kompanije (o čemu svedoči i saopštenje ove firme koje je za „Vreme“ dala šefica PR službe ove kompanije u proteklu subotu – videti okvir), ali to je istovremeno krupno pitanje i za obe državne administracije, i one u Ljubljani, ali i one u Beogradu. Kad je reč o političarima u Sloveniji, najsvežija je izjava gradonačelnika Jankovića koji je upravo u Beogradu rekao da bi „povezivanje, a ne međusobna kupovina, tri velika trgovinska lanca – srpske Delte, hrvatskog Konzuma i slovenačkog Merkatora – bilo najbolje rešenje jer bi postali regionalni lider s prihodom od devet milijardi evra“. U ovoj izjavi nejasan je upravo ključni izraz „povezivanje“, jer on sugeriše sumnjiv zaključak da ti lanci još nisu povezani. No, možda je reč o nekom „prelaznom izrazu“.

Pošto je Miroslav Mišković težak na izjavama, opet nam ostaje prostor za „analitičko špekulisanje“. Uzmimo da dođe do „vlasničkog povezivanja“ samo Delte i Merkatora (uvođenje Konzuma zasad politički problematizuje i inače osetljivu konstrukciju) – tada bi imali jednu grupaciju sa oko pet milijardi evra godišnjeg prihoda. U skladu sa omiljenom floskulom i slovenačkih i srpskih političara, tada bi zapravo imali trgovinsku grupaciju koja bi se mogla ekonomski održati i u potencijalnoj konkurenciji najvećih evropskih i svetskih trgovaca, to jest, po sistemu „odvraćanja“, ona bi mogla odložiti njihove namere da se nasele i na Balkanu. Pošto je ekonomija dvosmerno čudo, moglo bi se reći i obrnuto – tek ako bi na Balkanu bila stvorena trgovinska grupacija sa više od pet milijardi evra godišnjeg prihoda, njeni vlasnici bi mogli računati da je u neka srećnija svetska vremena mogu povoljno prodati nekom svetskom trgovačkom džinu.

Da se ulaganje u Merkator, uprkos velikoj krizi, verovatno isplati, mogla se uveriti i grupa od 25 srpskih novinara koja je ovu firmu posetila krajem februara (u toj grupi je bio i dole potpisani novinar „Vremena“). Na konferenciji za štampu posvećenoj poslovnim rezultatima, u Cankarjevom domu u Ljubljani (26. februara), Žiga Debeljak, predsednik Poslovnog sistema Merkator izneo je da su čisti prihodi ove firme u 2008. godini dosegli 2,7 milijardi evra i da su oni premašili prihode iz prethodne godine za 10,8 odsto. Iskazana je i dobit od 41 milion evra, a uprava je rešila da akcionarima podeli 4,5 evra po akciji. Inače, čak 34 odsto prihoda ostvareno je u Merkatorovim objektima van Slovenije, a u tome oko 17 procentnih poena u Srbiji.

Ovi pristojni poslovni rezultati, uprkos tome što je od polovine 2008. godine uticaj svetske krize snažno delovao na promet, ostvareni su uz rekordno visok nivo investicija kompanije u osnovna sredstva od oko 300 miliona evra (za ovu godinu se planiraju investicije od 159 miliona). Jak tempo investicija ove firme vidi se i po tome što je samo prošle godine povećana površina prodajnog prostora za 150.000 kvadratnih metara, pa oni sada dosežu ukupno milion kvadrata (znači da znatan deo povećanog prometa Merkator duguje fizičkom rastu). Samo u Srbiji, Merkator je prošle godine otvorio nove prodajne centre i objekte u Nišu, Kragujevcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Kuli, Smederevu, Kanjiži, Paliću i Šapcu, a ove godine planira nove u Beogradu, Kruševcu i Somboru – pored svih onih već starih.

ZNACI NERVOZE: Uprkos ovih dobrih rezultata, novinari su spomenutog 26. februara mogli da primete izvesnu nervozu kod mladog g. Debeljaka, čiji tim je proteklih godina ostvario doista odlične poslove širom Balkana. Naime, upravo tog dana, pre susreta sa novinarima, Debeljak je morao sa sednice Upravnog odbora Merkatora da povuče predlog da se menadžmentu poveća bonus u slučaju eventualnog raskida ugovora – sa 12 na 24 zatečene plate (zlatni padobran). Naime, i sam (povučeni) predlog izazvao je raznovrsna ali listom negativna tumačenja u slovenačkoj javnosti – jedni su ga videli kao procenu menadžmenta da neće dokrajčiti mandat (koji traje do 2010. godine), a drugi kao „tvrđenje“ pozicije uoči moguće „rekonfiguracije“ vlasničke strukture Merkatora. Ovoj potonjoj teoriji ide u prilog i naglašena Debeljakova izjava da njegov menadžment neće, i nije po zakonu dužan da konkurentima za udele u vlasništvu Merkatora, ukoliko su iz krugova trgovačke konkurencije, omogući pristup „poverljivim informacijama“ koje mogu ugroziti tržišnu poziciju kompanije. To se može shvatiti kao poruka Šrotu, koji traži kupca za svoju polovinu Merkatora, a, naravno, i potencijalnim kupcima tog paketa, koji verovatno bolje od nas znaju koje su to u trgovini „poverljive informacije“.

Verovatno su najpoverljivije informacije o tome pod kojim uslovima trgovački lanci uzimaju robu od dobavljača i u kom roku je plaćaju (ako plaćaju). Na primer, u Srbiji se već nekoliko sedmica špekuliše koliko su trgovački lanci produžili rok plaćanja dobavljačima (o produžetku na 150, pa i 180 i više dana isplate preuzete robe stalno govori i piše Zoran Drakulić, poznati ovdašnji industrijalac i investitor) i da li su oni preko tog „produžavanja isplate“ isisali iz privrede 400 ili 800 miliona evra obrtnog kapitala, to jest likvidnosti. Ili je samo reč o tome da se roba zbog krize sporije prodaje. Ko to može utvrditi?

Zainteresovani za spajanje Delte i Merkatora

(Slika – TRKA ZA REGIONALNO VOĐSTVO: Jelena Krstović)

Povodom aktuelnih nagađanja o planovima Delte u Ljubljani zamolili smo odgovorne ljude ove firme za komentar. Odgovorila nam je Jelena Krstović, direktor PR službe, sledećim saopštenjem:

“Kompanija Delta Holding odranije je zainteresovana za ulazak u vlasničku strukturu Merkatora, što smo i formalno potvrdili učešćem na javnom konkursu za prodaju udela u vlasništvu ove kompanije. U propisanom roku Delta je predala svoju ponudu i sada čekamo nastavak tenderske procedure.

Kao što je poznato, Delta se odranije zalaže za povezivanje vodećih trgovinskih kompanija u regionu. Smatrali smo, a smatramo i danas, da je u vremenu opšte globalizacije i udruživanja najvećih igrača na tržištu, ekonomski opravdano jedino spajanje ovdašnjih maloprodajnih lanaca. Samo udruženi trgovci mogu se odupreti budućoj konkurenciji vodećih multinacionalnih kompanija, zaštititi ovdašnju proizvodnju, podići nivo trgovine u ovom regionu i time, u krajnjoj liniji, doneti korist i krajnjim korisnicima – potrošačima.

Dosadašnji projekti za povezivanje maloprodajnih lanaca, nažalost, nisu dali pozitivan rezultat, ali ambicije Delte po ovom pitanju nisi promenjene. Spajanjem Deltine maloprodaje i slovenačkog Merkatora bio bi formiran maloprodajni lanac koji bi, sa godišnjim prometom koji se već sada bliži cifri od pet milijardi evra, potvrdio mesto lidera u ovom delu Evrope. Imajući u vidu navedene pokazatelje, vlasničko povezivanje sa Merkatorom za Deltu predstavlja strateški projekat, na čije sprovođenje ne može da utiče ni aktuelna globalna ekonomska kriza.”