Kosci stigoše gde treba, udariše trubači, kad se to do'vati, primače, pomeša, kolovođa jedan naočit, ko da je predsednik, desnom se drži za gajku na pantalonama...
Posle Ljiga, ovom našom i jedinom Magistralom, desno skretanje, pa uzbrdo, još malo više uzbrdo, i eto ga, deo Suvobora što se zove Rajac. A na Rajcu najveća, najpriznatija, najčuvenija kosidba na svetu. I tek će da bude, najveća, najpoznatija i najčuvenija, i jošte međunarodna, jer je tako rek’o i obeć’o naš ministar za turizam, ove naše vlade, da će tude da bude desetine hiljada turista. Nije Ministarstvo džaba, i ‘nako, podržalo kosidbu, dalo joj na značaju, i tako to, u tom pravcu i razvoju.
DIŽEM OVU BUKLIJU: Dakle, put, asfalt, još uzbrdo, sa strane tezge sa svoj sadržaj, po sredini narod, najviše po sredini defile učesnika manifestacije što se zove Kosidba na Rajcu. Napred kosci, sa kosama, iza narod, pristigli penzioneri ekskurzisti, zauzeli put, podupiru se, napreduju, oslobađaju, Oj Kozaro, joj oj Kozaro… Odvrnuli i oni sa tezgama svoju ponudu, Radovane, vrati nam se, vrati/Ovi će nam državu prodati, al’ tehnika ni prići podmazanim grlima, Moja gusta šumo…
Kosci stigoše gde treba, na beton pred spomenik kosi, stadoše, podigoše kose, po programu bi pesma, Otkuj kosu, i naoštri dobro/Na Rajcu je tvrda trava pobro, jedan uze da demonstrira, kucka po kosi, novinari, snimatelji, tonci, dadoše se u pos’o, javi se i ženska grupa Srpski jelek sa svoj doprinos, Milo moje, široko ti polje/Što se kačiš na prozore moje, kad udariše trubači u svoj ritam, u svoje melodije, kad se to do’vati, primače, pomeša, kolovođa jedan naočit, desnom se drži za desnu gajku na pantalonama, vidi se, ume, ko da je predsednik, jeste predsednik opštine Ljig, Miroslav Maksimović. Bi tu još programa, voditelj, sa veliki plavi mikrofon, objavi da je manifestacija najveća, najpoznatija i najčuvenija u svetu, dade još prilike gostima, dade još prilike učesnicima, sedmoj sili…
To baš uzelo da traje, kad eto ministra turizma Bojana doktora Dimitrijevića, sa promotivni šešir na glavu, sa teget kol’ko treba podignute pantalone, sa bledoplavom kolikim treba kockicama košuljom, i na levoj ruci kolikim treba plavim satom. Voditelj reče da će prvo zdravičar reći zdravicu za najveću i najpoznatiju kosidbu koju će onda ministar da otvori. Jedan sa šajkaču dobi veliki plavi mikrofon, pa se reče, U ime gospoda boga, majke Srbije i srpskog naroda, dižem ovu bukliju… Pa bi još, A sada se moram okrenuti, malo pozdraviti ove iz savezne vlade, da malo bolje rade, da manje kradu, da nam nafte seljacima dadu…
Plavi mikrofon dobi ministar ovom prilikom plavi Dimitrijević, pozdravi sve ispred republičke vlade, svoga ministarstva, reče da na sreću nije iz savezne vlade, požele uspeh i lep provod, zaista se lepo oseća ovde, na jednoj od najlepših planina koje imamo, Kosidba je od izuzetnog značaja, sa opštinom su nastojali da manifestaciji daju veći značaj, i on može da obeća, imajući u vidu da su tu kosci iz Republike Srpske i Crne Gore, da žele da sve ovo preraste u značajnu manifestaciju u međunarodnim razmerama, da se ne poznajemo samo po Guči i Exitu, nego da i ovde dolaze strani posetioci, stotine takmičara i desetine hiljada gostiju…
SAMO ODA, SAMO ČINI: Kad se ministar ministarski reče, bi ministarski poklon, silver kosa na rasklapanje. Na licu mesta je sastaviše, na licu mesta se izviniše što je slovenačka. I bi pokret, ko što je red, napred policajac na motor, pa ministar sa svoj domaćin iz Ljiga, pa kosci sa kose, pa folkloristi, trubači, narod. I popeše se na livadu koja je bila ograđena kanapom, onaj voditelj sa sad drugi, bežični mikrofon, objavi, Dobro došli na najveću, najpoznatiju, najčuveniju, i u svetu najpriznatiju kosidbu… Nekoliko desetina kosaca uze da kosi, rekoše revijalno, da se vidi kako je nekad bilo, malo se kosilo, malo razgovaralo, malo kosilo, malo udvaralo, malo kosilo, još više pilo… Priliku dobi i ministar za ovu priliku sa šeširom Dimitrijević, dadoše i njemu kosu, prihvati se, zakorači ispod konopca, manu, ubode dva-tri puta u travu, i reče, Dosta je bilo. Srpskoga pokreta obnove turizma ministru prvi čestita Demokratske stranke Srbije načelnik Kolubarskog okruga Radomir, čestitkama se pridružiše ostali, kosci nastaviše, zaori se pesma, dunuše trubači, sve se diže, dovatiše se po onim otkosima, sastaviše, pa kad to viknu uuu, kad to odgovori uuuuuu… Voditelj, sa svoj bežični mikrofon, samo oda, samo čini, Najveća, najpoznatija, najpriznatija…
Javi se jedan da objasni demonstraciju poljoprivredne mehanizacije, kosilica sa čet’ri diska, kosilica sa dva reza, najmodernije sakupljanje, čigra, pauk, i kako god hoćete da ih zovete, voditelj najavi takmičarski deo, predstaviše žiri u proširenom sastavu, predstaviše takmičare, svi se rasporediše, jedan viknu, Pažnja, priprema, sad, razmahaše se, posetioci uzeše da navijaju, da se oduševljavaju, Joj šta rade, Vidi kako brišu… Dok si rek’o, najbrži digoše kose, sve obrijano, najviše digo kosu Milan Vučković, selo Gonje kod Sjenice, digo i pukovnik Vojske SCG Miloš Cvjetičanin, žiri veli najbolji Cvjetičanin, nije važna samo brzina, važan i kvalitet, Vučković ne priznaje, on najbolji, ima piše žalbu, žali se redovnom sudu…
Bi silaženje, onaj put se raširio, sve sama tezga, sepeti, burići, ukosnice, štipaljke, sapuni, otvarači za pivo sa magnetom, brat Ratko, junak Radovan, ostala Živ je Draža umro nije ponuda, patak Dača, hemijske olovke, vodenice za meso… Vreme uzelo da odmiče, šatre se nabile, volj’ ti SUR Orlovo gnezdo, volj’ SUR Mrak, repertoar razni, ima, Ooo, čovek sa srca dva/Verujte to sam ja, a ima i, I Srbija, i Srbija ima svoga tića/Slobodana, Slobodana Miloševića, a najviše ima, Štooo me pustiii da lutam po svetu… Sve se to otelo, ne znaš šta je uzbrdo, šta nizbrdo, samo čuješ, Ajmo, Štooo me pustiii, ajde koje vidimo šta je sa ministrom, koji od kad je demonstrir’o košenje ko da je propo pod otkos, nigde, kad ima ga, poizdalje od gužvu, na terasi Kolubara odmarališta, u ‘ladovinu pod pravu bukvu, u društvu sa domaćin, odložio šešir, daje na značaj i razvoj najvećoj, najčuvenijoj i najpriznatijoj manifestaciji.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
