U dva dana članovi VSS-a uspeli su da reše čak stotinak prigovora nereizabranih sudija, da obave personalnu kvazireformu do kraja pre nego što Snežana Malović postane poslanica, a Boško Ristić eventualno ne bude više to što je bio
Dva dana prije konstituiranja novog saziva Skupštine Srbije, 29. i 30. maja, Visoki savjet sudstva je udarnički riješio preostalih stotinjak prigovora nereizabranih sudaca u decembru 2009. godine. Razlog: valjalo je to napraviti prije no što dosadašnja ministarka Snežana Malović i predsjednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, u prošlom sazivu, inače, članovi VSS-a po funkciji, polože poslaničku zakletvu.
Predsjednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ostavljena je, kao poslastica, za posljednji dan odlučivanja; odluka je, kako se i pretpostavljalo, bila negativna, jer Boljevićevu bez obzira na stručnost i kvalitete viđeniji članovi VSS-a na oči ne mogu vidjeti. (Saopćenje Društva sudija tim povodom objavljujemo na sajtu „Vremena“).
Činjenica da za odlučivanje nije bilo kvoruma, članove VSS-a nije zabrinula (jedan koji se usudio to primijetiti očas je ušutkan). Naime, članovi po funkciji nisu se – kako su obećali i Evropljanima – izuzeli od glasanja (jer su odlučivali o prvom nereizboru), a sudija nema dovoljno. Jedan je suspendiran i protiv njega je u toku krivični postupak za navodno davno krivično djelo, a jedan se sam izuzeo od odlučivanja.
REČITA STATISTIKA: Podaci Društva sudija kažu da je u postupku preispitivanja prigovora nereizabranih sudaca VSS – u čemu postupa kao tribunal – u punom sastavu radio samo na prvoj od 40 sjednica i u punom sastavu donio samo 86, odnosno 11 posto odluka. Od ukupno 837 nereizabranih u decembru 2009. godine, 107 ih je uspjelo u procesu revizije, a 32 je izabrano na dopunskom natječaju 21. jula 2010. godine.
Od početka preispitivanja prigovora drastično je opadao trend pozitivnih odluka, sa 42 posto na prvoj sjednici (36 pozitivnih od 86 riješenih), do šest posto u posljednja tri mjeseca.
Za sve vrijeme preispitivanja, VSS je dostavio samo 309 pisanih odluka, od ukupno 752 donesene.
Sve smo radili po zakonu – mantra je koju ponavljaju nadležni pune tri godine. Ništa ih pritom nije smetalo to što nisu primjenjivali jasne kriterije pri ocjeni rada, što su za prvi puta izabrane suce najprije napravili rang-liste, da bi ih potom posve zanemarili pri svojim prijedlozima, što su sramotno predlagali čak i dio sudaca Ustavnog suda Srbije, alhemičarski ih seleći po sudovima s jednog na drugi kraj zemlje, kako bi ih onda mogli izabrati. Zlobnici će, dakako, pomisliti da je razlog to što misle da će tako „zacementirati“ rezultate svoje nakaradne reforme, o kojoj nitko – osim njih bezgrešnih – nema lijepe riječi. Ni evropske instance, niti međunarodna i domaća strukovna udruženja, niti stručnjaci koji ih otpočetka upozoravaju na greške, niti javnost i građani koji su izgubljeni u labirintima nepravde i kaosa.
Sucima sada slijedi Ustavni sud Srbije, a potom i Međunarodni sud za ljudska prava u Strasburu. Čim dobiju svoja rješenja i razloge zbog čega su i u preispitivanju svoga nereizbora ostali „ispod crte“, osim ako VSS smatra da je dovoljno to što su u dva dana riješili sve preostale predmete, pa im svima svoje pravorijeke pribiju na oglasnu tablu, a radne knjižice pošalju poštom.
MEDEL, OBRAZLOŽENJE: Medel, Evropsko udruženje evropskih sudaca i tužilaca za demokraciju i slobode koje je prije nekoliko mjeseci Draganu Boljević izabralo za generalnog sekretara tog udruženja – njima su njene kvalifikacije i rad bili preporuka za tu visoku funkciju – reagiralo je na završetak preispitivanja prigovora nereizabranih sudaca, ali i na negativno rješenje za Draganu Boljević. Oni kažu u svom saopćenju da se njeno razrješenje dogodilo u veoma spornom i nejasnom postupku općeg reizbora svih srpskih sudaca i tužilaca u 2009. godini, koji je završen razrješenjem jedne trećine njih, bez ikakve disciplinske odluke, bez ikakvog saslušanja, pa čak i bez ikakvog obrazloženja.
„Uprkos svim upozorenjima Saveta Evrope, Venecijanske komisije, Konsultativnog veća evropskih sudija, Evropske komisije, Evropskog parlamenta i drugih, koji su u više navrata savetovali srpske vlasti da ne sprovode takav postupak opšteg reizbora, zatim da ga sprovedu sa odgovarajućim garancijama, zatim da ga preispitaju temeljno i na jasan i transparentan način, takav postupak je ustanovljen i sproveden u potpunoj neshvatljivosti…“, kažu oni u saopćenju, te dodaju: „Danas je tužan dan za nezavisnost pravosuđa u Evropi, koja nije privilegija sudija, već garancija za prava i slobode građana. Povređeni su principi stalnosti sudske funkcije, pravičnosti disciplinskog postupka i odbrane. Princip vladavine prava je ozbiljno ugrožen.“
Kako dalje?
PITANJA I ODGOVORNOST: Najprije, da nikome ne padne na pamet da Snežanu Malović ostavi na mjestu ministarke; na to mjesto treba staviti nekoga tko poznaje pravosuđe, tko ima profesionalnu čast i „težinu“, tko nije stranački ograničen i navođen. Potom, da i ona i Nata Mesarović, predsjednica najvišeg suda u zemlji i VSS-a, podastru javnosti sve rezultate svoje reforme: koliko su suci u ovoj zemlji opterećeni predmetima (a jesu; u Beogradu svaki istražni sudac duži oko hiljadu predmeta, dok žalbenog suca građanske materije u Višem sudu opterećuje čak oko dvije hiljade starih predmeta!), koliko košta nova mreža sudova, koliko će koštati presude kad nereizabrani presaviju tabak i odu u Strasbur po pravdu…
I Nata Mesarović, valjalo bi, da podnese ostavku: naslagala je staža, i beneficiranog, za penziju, od silne gramzivosti (i nepotizma) mogla je valjda nešto i uštedjeti, a ima i onu (samo?) počasnu diplomu Pravosudne akademije za unapređenje pravosuđa za uramiti i staviti na zid.
I na kraju, da dobijemo potpuno novi VSS koji neće biti izabran partijski, jer ni suci – čast Milimiru Lukiću, koji je, makar i kasno, podnio ostavku koja ove koji su u VSS-u ostali nije ič dirnula – koji su poslušno odšutjeli sve greške i sramote koje su se događale u protekle tri godine i koji su poslušno obavljali zadatke, nisu zaslužili da sjede među najmoćnijima u sudskom sistemu zemlje koja se formalno zaklinje u pravnu državu i vladavinu prava.
2.6.2012
Do sada Društvo sudija nije želelo da se meša u odlučivanje Visokog saveta sudstva o Dragani Boljević. Očekivalo je da će Visoki savet sudstva, preispitati odluku svog prvog sastava i priznati grubu grešku koju je napravio u slučaju predsednice Društva sudija Srbije. Nažalost, VSS nije imao snage za to.
Podsećamo javnost Srbije da je i za Visoki savet sudstva bilo nesporno i to i javno rečeno na ročištu da je Dragana Boljević sudija velikog znanja i nesporne dostojnosti.
Dragana Boljević je celog života iskazivala rezultate koje samo retki postižu:
Pravni fakultet u Beogradu završila za 4 godine sa 9,20 prosekom; pravosudni ispit položila sa odlikom; kao sudija radila je 21 godinu, predano, savesno i bez neprirodnih skokova u karijeri; od 1988 u opštinskom sudu sudila je 13 godina i bila nadzorni sudija za obuku pripravnika i predsednik građanskog odeljenja; u Okružni sud izabrana je tako što je vrednovana drugim mestom između desetina kandidata, od sudija Okružnog suda koji su njen rad godinama ocenjivale postupajući po žalbama protiv odluka koje je donosila.
U trogodišnjem periodu 2006/2008 koji je posmatran u reizboru, Dragana je savladavala normu sa 164%. Radila je, dakle, više nego jedan i po sudija u svom efektivnom radnom vremenu.
U tom trogodišnjem periodu, sa samo jednom ukinutom odlukom, kvalitet njenog rada bio je najbolji, zajedno sa još 3 sudije.
Njeno ponašanje na poslu i u životu bilo je i jeste besprekorno.
I pored toga što je ostvarivala odlične rezultate rada, Dragana je bila član Građanske sekcije Pravosudnog centra od juna 2006. godine i izradila program obuke „Etika sudija“ i član više radnih grupa sa važnim zadacima za državu, koji su zahtevali dodatno i dugotrajno angažovanje:
– predsednik Radne grupe Komisije za reformu pravosuđa koja je utvrdila osnovna načela za pravosuđe (2006 -2007) koja su i ugrađena u nove pravosudne zakone
– član, pa zatim i predsednik radne grupe Komisije za reformu pravosuđa za izradu Zakona o Visokom savetu sudstva (2007-2008)
– radne grupe Ministarstva pravde za Zakon o pravosudnoj akademiji (2008)
Osim više radova na temu sistemskog položaja sudstva i organizacije sudskog sistema koje je objavila, bila je i rukovodilac dvogodišnjeg projekta Društva sudija koji je rezultirao objavljivanjem knjige Vrednovanje rada sudija (2007), prve i jedine takve vrste u Srbiji.
Od marta 2006 postala je predsednica Društva sudija i bavila se brojnim projektima vezanim za obuku sudija, razradu standarda sudijske etike, pojašnjavanje potrebe postojanja i prihvatanja sistema disciplinske odgovornosti i redovnog vrednovanja rada sudija.
U tom periodu Društvo sudija postalo je član oba međunarodna udruženja sudija (MEDEL i Svetsko udruženje sudija) i nezaobilazni i uvaženi sagovornik ne samo inostranih partnera, već i Komisije za reformu pravosuđa i Ministarstva pravde. Rešenja za koje se strukovno udruženja sudija zalagalo, a koja su rezultat dugogodišnjeg sistematskog rada svih članova Društva sudija i njenog uneta su u zakone i postala su deo reformske prakse.
Ovakav angažman, u drugim državama u svetu, doveo bi do rasterećenja dela ili celine radnih obaveza sudije koji za državu obavlja važan posao.
U njenom slučaju, takvog rasterećenja nije bilo, niti ga je ikad tražila. Šta-više, uz lične zdravstvene probleme i porodične obaveze, posebnim naporima uspela je da ostvari i prebaci propisane rezultate rada, i to naročitim kvalitetom.
Zbog mnogih rešenja koja su sada uneta kao reformska u zakone, a koja su nastala kao rezultat rada ovih radnih grupa ili Društva sudija, OEBS joj je dodelio priznanje „Ličnost godine 2007 u oblasti vladavine prava“.
Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobode izabralo je Draganu za svog generalnog sekretara u novembru 2011.
U aprilu 2012 Dragana je dobila priznanje Najevropljanin 2011 za najveći doprinos povezivanju naše zemlje sa Evropom u oblasti kulture političkog dijaloga.
Za Visoki savet sudstva ovakav sudija bio je nepotreban.
Društvo sudija upitano je nad stanjem u Državi u kojoj je sudija od velikog znanja i inegriteta nepotreban, ali i ponosno što ovakvog sudiju ima za predsednika.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
