foto: fonet / ap
Na samitu Evropske unije prošle nedelje nije postignut nikakav dogovor o izbegličkoj krizi. Nastavak sledi početkom marta, kada bi trebalo da se utvrdi primena akcionog plana sa Turskom koji je već napravljen
Posle samita Evropske unije krajem prošle nedelje komesar UNHCR-a Filipo Gandi je rekao: „Po pitanju registracije i raspodele izbeglica evropska saradnja i solidarnost su potpuno zakazali.“
On je upozorio da bi bila velika greška da se zatvore nacionalne granice, jer bi to moglo da dovede do toga da se stotine hiljada izbeglica zaglave u Grčkoj.
Upravo to se, međutim, dogodilo duž balkanske rute: Od Makedonije do Austrije od ponedeljka se restriktivno propuštaju izbeglice. Premijeri Grčke i Italije, Aleksis Cipras i Mateo Renci, uzalud su protestovali, prema nekim izveštajima i besneli, u Briselu. Tražili su da EU finansijski kazni pre svega istočnoevropske zemlje koje neće da sarađuju u raspodeli izbeglica. Ništa nije vredelo. Ključni igrač, u ovom slučaju igračica, kancelarka Nemačke Angela Merkel, bila je primorana da povuče ručnu kočnicu i pokušaj nekakvog evropskog dogovora odloži za novi samit EU početkom marta. Centralno pitanje biće dogovor sa Turskom, koja bi trebalo da zaustavi priliv izbeglica iz Sirije.
Jedan od razloga što se prošle nedelje ništa po pitanju izbegličke krize nije pomerilo sa mrtve tačke je i što je premijer Turske Ahmet Davutoglu zbog terorističkih napada u Ankari odložio svoj put u Brisel. A očigledno je bilo da niočemu drugom ne vredi započinjati razgovore, jer bi bili osuđeni na neuspeh.
PROMENA KURSA BERLINA: „Primena ranije dogovorenog akcionog plana sa Turskom je naš prioritet“, rekla je Angela Merkel. On podrazumeva finansijsku pomoć Turskoj od tri milijarde evra, ali i obavezu EU da preuzima legalnim putem u Turskoj registrovane izbeglice kojih u toj zemlji ima već oko 2,5 miliona. Mornarica NATO pakta i evropska granična policija Fronteks trebalo bi da pomognu Turskoj da spreči ilegalan prelazak izbeglica preko mora u Grčku.
Nemački nedeljnik „Špigel“ piše da se „juče još gvozdena kancelarka u Briselu pokazala kao fleksibilna“. Na sprovođenje akcionog plana sa Turskom se fokusirala, jer je postalo očigledno da od nekog opšteg evropskog dogovora nema ništa.
Odustala je čak i da ponovo pokrene diskusiju o odluci Evropskog saveta od pre više meseci, da se 160.000 potražilaca azila u Italiji i Grčkoj raspodeli u drugim zemljama EU. Mada je odluka Saveta pravno obavezujuće, do sada ih je preraspoređeno tek nešto preko pet stotina. Procena Merkelove bila je da više nema svrhe da se poteže to pitanje, jer bi EU bila izvrgnuta ruglu.
Nije ovom prilikom insistirala ni na dogovoru „koalicije voljnih država EU“ o broju izbeglica koje bi EU trebalo da preuzima od Turske, koji se meri u stotinama hiljada, a što je ključna tačka da se Turska uopšte upusti u neki dil sa EU po pitanju izbeglica.
To je, kako piše „Špigel“, posle njene višenedeljne inicijative da se po tom pitanju dođe do dogovora unutar EU, velika promena kursa kancelarke. Nemački nedeljnik ocenjuje da je broj zemalja koje bi podržale Nemačku blizu nule.
Tako je izbeglička kriza na prošlonedeljnom samitu EU dospela u drugi plan, dok je u prvom bilo pitanje ustupaka Velikoj Britaniji ne bi li se premijer Dejvid Kameron privoleo da se založi za ostanak Kraljevine u EU na referendumu raspisanom za 23. juni. Kako je neko primetio: Dok evropskoj kući preti da se uruši zbog izbegličke krize, šefovi država i vlada EU su na samitu u Briselu trošili vreme da malo ispremeštaju nameštaj po pitanju breksita.
Gledano iz ugla Nemačke, koja (još) nije uvela kvote za izbeglice, ali pokušava da uspori njihov priliv, postoji ipak nada da bi kombinacija napora Turske da zaustavi izbeglice, i njihovog usporavanja na balkanskoj ruti mogla da donese nekakve rezultate. Pooštrena kontrola granica od Turske do Austrije, makar se tome nada kancelarka Merkel, smanjila bi osetno broj izbeglica koje stižu do Bavarske, a ona bi imala konačno jače argumente da ne zatvara kapije Nemačke i nastavi, samo kontrolisano, sa politikom prihvatanja velikog broja izbeglica uprkos velikom unutrašnjem pritisku.
„Špigel“ cinično piše da bi takvo rešenje za kancelarku imalo još jednu prednost: Nimalo lep posao odluke ko sme da dođe u EU (pre svega u Nemačku), a ko ne, preuzeli bi drugi.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
