“Naš grad je mrtav, teško da ćemo se oporaviti od ovoga. Mi smo mali grad, skoro da nema čoveka koji nije pogođen. Znamo se svi. Plačemo svi, niko ništa ne priča, samo se klima glavom, izjavljuju se saučešća”, kaže za “Vreme” Stojan Gluvčeski, meštanin Kočana
Tuga, plač, tišina i bes – takve su slike na ulicama Kočana, mesta na istoku Severne Makedonije, posle požara u noćnom klubu koji je u noći između 15. i 16. marta izbio tokom koncerta hip-hop benda DNK i u kome je poginulo najmanje 59 ljudi, većinom mladih, a više od 155 je povređeno.
“Naš grad je mrtav, teško da ćemo se oporaviti od ovoga. Mi smo mali grad, skoro da nema čoveka koji nije pogođen. Znamo se svi. Plačemo svi, niko ništa ne priča, samo se klima glavom, izjavljuju se saučešća”, govori za “Vreme” Stojan Gluvčeski, meštanin Kočana, gradića od oko 15000 stanovnika.
U diskoteci “Puls” u kojoj je izbio požar mogao je da se nađe i njegov sin, ali kada je s devojkom došao do vrata, videli su da je prevelika gužva i odlučili da ipak ne uđu. To im je sačuvalo živote.
KO JE KRIV
Požar je izbio u noći između subote i nedelje, 15. i 16. marta, a prema prvim nalazima istrage, izazvale su ga varnice pirotehničkih sredstava korišćene za svetlosne efekte tokom nastupa grupe DNK.
Panče Toškovski, ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije, rekao je nakon tragedije da je u diskoteci “Puls” u Kočanima u trenutku požara bilo oko 500 ljudi, a da je prodato 250 karata.
“Makedonija danas plače, ali će biti odgovornost za svakog korumpiranog, neodgovornog i svakog ko ima direktan i indirektan uticaj na nastanak ovog krivično-pravnog događaja”, rekao je Toškovski nakon tragedije. Klub je, pokazalo se u istrazi, radio sa falsifikovanom licencom, bez zadovoljavanja osnovnih bezbednosnih standarda.
Ljupčo Kocevski, državni tužilac Severne Makedoniije, kostatovao je da “diskoteka nije imala hidrante, dovoljan broj protivpožarnih aparata, dovoljno izlaza za evakuaciju, kao ni pristup sa obe strane za vatrogasce. Ovo je dokaz erozije sistema”. U okviru istrage do sada je osumnjičeno dvadesettroje ljudi, a ministar unutrašnjih poslova najavio je nova hapšenja.
Gradonačelnik Kočana Ljupčo Papazov podneo je neopozivu ostavku.
“Ovaj gubitak je ogroman”, rekao je Papazov. “Ta deca su bila naša deca. Poznavao sam većinu njih, poznavao sam njihove porodice. Tražim od svih nadležnih institucija da ispitaju odgovornost svih umešanih! Ako postoji bilo kakav osnov za moju odgovornost, neka me gone. Nakon ove tragedije, ništa više nema isto značenje za mene.”
Identifikacija žrtava je u toku.
SAMO ŠTO SU POČELI DA ŽIVE
Većina stradalih u diskoteci imala je između 14 i 25 godina.
“Samo što su počeli da žive. Mnogo je teško. Mnogo je mrtvih, ne zna se da li će mnogi povređeni preživeti. Mnoge porodica će ovo teško podneti. Nažalost, moralo je nešto ovakvo da se desi da bi se sad sprovodile kontrole. Priča je gotova, te dece više nema”, govori za “Vreme” Stojan Gluvčeski, vidno potresen. “Mnogo nam je svima teško. Mislim da su i povređeni u mnogo gorem stanju nego kad su primljeni u bolnice. Udisali su toksični vazduh. Nažalost, sad se pokazuje i da je krov izrađen od kancerogenih tabli koje sadrže azbest, i plašim se šta će tek biti. Biće posledica po zdravlje preživelih.”
Širom Severne Makedonije organizuju se protesti, a nad Kočane su se nadvili tuga i bes. Na protestu koji je u tom mestu održan u ponedeljak 17. marta uveče uništen je jedan ugostiteljski objekat, a polupani su i automobili ispred firme vlasnika diskoteke koja se bavi dostavom, pričaju meštani Kočana. Oštećeni su i automobili ispred zgrade opštine, a na protestu se čulo da “korupcija ubija”. Demonstranti su neke ustanove gađali jajima i kamenicama.
U Kočanima je dosta policije ovih dana, a meštanka Biljana Paunova situaciju opisuje kao tenzičnu.
“Strašno bi bilo da protesti prerastu u nešto što ne treba, pa da nastane još veća tragedija. Napeto je, tenzično je. Ljudi su revoltirani, besni i tužni. Proveravaju se dokumenta, za šta je sad kasno, to je trebalo ranije da se uradi”, govori ona za “Vreme”.
Niko od njenih rođaka nije poginuo niti je povređen, ali jesu deca poznanika, komšija. Pred Kočanima su tek dani tuge, a svi stradali iz tog mesta trebalo bi da budu sahranjeni na istoj parceli na gradskom groblju.
SRAMOTNO VUČIĆEVO SLIKANJE SA POVREĐENIMA
Povređeni u požaru prevezeni su u bolnice u Severnoj Makedoniji, ali i u Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Poljskoj. Teško povređene pacijente u ponedeljak (17. mart) na intenzivnoj nezi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije obišao je predsednik Aleksandar Vučić, u pratnji ministra Zlatibora Lončara, lekara sa klinike, ali i brojnih novinara i fotoreportera. Kamere i fotoaparati upereni u Vučića i pacijente u šok sobama osvanuli su i na njegovoj Instagram stranici. Pojedini pacijenti su na intenzivnom lečenju i životno su ugroženi, zbog čega su Makedonci na društvenim mrežama reagovali besno. “Vučić ne želi da diskriminiše, pa su i Srbi i Makedonci za političku (zlo)upotrebu”, napisao je jedan od njih na društvenoj mreži Iks. Drugi je napisao da se “Vučić slika dok deca plaču, drhte od bola”.
Sagovornik “Vremena” Stojan Gluvčeski kaže da je lepo što je predsednik izrazio saučešće i otišao u bolnicu, ali da je sve to moglo bez svite fotoreportera i novinara. “To je sad već politikanstvo”, zaključuje Gluvčeski.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
