Trka za spas sveta

Prošle nedelje britanski tabloidi izašli su sa porukama na naslovnim stranama štampanim krupnim crnim slovima: „Vakcina sa Oksforda radi!“ O uspešnom ishodu druge i početku treće faze testiranja vakcine koju razvijaju Univerzitet u Oksfordu i britansko-švedska kompanija Astra Zeneka izvestili su svi britanski i svetski mediji. Vest je potvrđena početkom ove nedelje kada je u časopisu „Lanset“ objavljena preliminarna studija o rezultatima testiranja na 1077 ispitanika među kojima je, uz blage prateće efekte, 91 odsto steklo imunitet na kovid 19 nakon jedne doze oksfordske vakcine. Nakon druge doze, imunitet je zabeležen kod 100 odsto ispitanika. Ova vakcina je nazvana ChAdOx1 nCoV-19, a proizvedena je genetskom modifikacijom virusa koji izaziva običnu prehladu kod šimpanzi, a koji je izmenjen tako da „liči“ na SARS-CoV2.

U pretkliničkim studijama vakcina je uspešno testirana na šimpanzama, da bi sa prelaskom na kliničke studije preuzela vođstvo u bespoštednoj trci za prvu vakcinu protiv korona virusa. Izveštaj objavljen u „Lansetu“ pokazuje da sporedni efekti nisu dramatični, a da

ChAdOx1 izaziva i povećanje broja antitela i reakciju T-ćelija, kao što je slučaj sa većinom vakcina koje su u upotrebi protiv drugih zaraza.

IGRA NA VIŠE STOLICA

U međuvremenu, domaći mediji i društvene mreže daleko detaljnije su se bavili delotvornošću trenutno nepoznate vakcine protiv virusa SARS-CoV2 koju će Republika Srbija navodno nabaviti do kraja godine iz „zemlje koja daje vakcinu ljudima“. Predsednik Republike najavio je ovu nabavku u sredu 15. juna prilikom posete gradilištu Instituta za kardio-vaskularne bolesti u Beogradu, pri čemu je nagovestio kako Srbija pregovara da bude jedna od prvih trideset država koje će kupiti vakcinu. Predsednik nije želeo da otkriva više detalja, pa je krenula lavina nagađanja – od teorije da nabavljamo ruske vakcine do mišljenja kako predsednik uopšte nije govorio istinu.

Sa ulaskom u drugu polovinu pandemijske godine svet svakog pojedinca i čitavog društva postaje sve sumorniji, a na momente se čitav javni diskurs pretvara u prigodan program na sahranama – kad svi sa pažnjom, tugom, gnevom ili odobravanjem osluškuju govornike nad odrom, iako je jasno da samrtnika ništa neće probuditi. U grobljanskoj atmosferi naših života vakcina kao jedino sredstvo koje će pandemiju okončati postaje sve važnija, realno i jedina bitna tema. Države se stoga uveliko pripremaju za trenutak kada će biti dostupna i razmatraju različite strategije kojima bi mogle da obezbede što bržu imunizaciju za svoje građane. Mnogi igraju na više stolica.

Sjedinjene Američke Države, u okviru programa „Warp Speed“ izabrale su pet ključnih igrača u areni i svakog od njih finansijski podržale basnoslovnim sumama. Sredstva između jedne i dve milijarde dolara dodeljena su kompanijama koje najviše obećavaju: Astra Zeneki, Moderni, Džonson i Džonsonu, Merku i Pfizeru. Bogatije zemlje na zapadu Evrope takođe ne čekaju kraj kliničnih studija i već su naručile po 100 miliona doza oksfordske vakcine sa genetski modifikovanim virusom, ali i po više desetina miliona doza vakcine sa genetičkim materijalom virusa i dvostruko više doza tradicionalne verzije vakcine sa umrtvljenim korona virusom. U Kini se trka takođe odvija na više frontova, a na raznim tipovima vakcina rade i državni instituti i privatne kompanije. Slična situacija je i u Rusiji i Australiji.

REKORDNI TEMPO

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je istog dana kada su u Srbiji počele spekulacije o nabavci vakcine najavila kako je uspela da ubedi čak 75 država da dotiraju sredstva i da okupi 90 siromašnijih zemalja u projektu COVAX koji bi trebalo da za više od 150 zemalja sveta obezbedi „brz, pravičan i pravedan pristup kovid 19 vakcini“ kada bude bila dostupna. Ovakve otvorene inicijative trebalo bi da olakšaju proizvodnju i distribuciju vakcine.

Moguće je, međutim, da su ti planovi sasvim bez krčmara i da stvari ne moraju tako glatko teći do kraja. Nauka možda i neće uspeti u ovom poduhvatu. Novi korona virus se pokazao zloćudniji i manje predvidljiv nego što se očekivalo, pa nije isključeno ni da iznenadi na ovom frontu i da nikada ne bude napravljena vakcina koja je i efikasna i bezbedna. No, mala je verovatnoća za to, zaista mala.

Prema zvaničnim podacima WHO, koji se svakodnevno objavljuju u dnevnim biltenima, trenutno se u svetu razvija čak 165 različitih vakcina protiv korona virusa. Ove vakcine se razvijaju u neviđenom vremenskom tesnacu, kakav nije zabeležen ni u istoriji medicine, niti tehnologije. Razvoj bezbedne vakcine protiv virusa obično zahteva nekoliko godina istraživanja. Jedan deo ovog poduhvata obavlja se u naučnim laboratorijama, dok drugi deo, vremenski mnogo duži i proceduralno zahtevniji, predstavljaju kliničke studije koje moraju biti metodološki ispravne, transparentne i pouzdane kako bi vakcina bila odobrena.

TRI FAZE

Takve studije se odvijaju u tri faze: u prvoj fazi naučnici daju vakcinu maloj grupi ljudi kako bi testirali njenu efikasnost, bezbednost i veličinu doze; u drugoj fazi vakcina se daje stotinama ljudi koji su podeljeni na grupe kako bi se videlo da li je efikasna i kako deluje na različite populacije; u trećoj fazi testiranje postaje masovno – vakcina se daje hiljadama ljudi i posmatra se da li su otporni na zarazu, što se upoređuje sa kontrolnom grupom kojoj se daje placebo.

Nakon obavljenih testiranja, stvar izlazi iz nauke i prelazi na države gde regulatorna tela pregledaju rezultate testova i odlučuju da li da odobre vakcinu ili ne. Verovatno će se pojedinim izloženim grupama neke vakcine davati i pre toga, ali to zavisi od politika u različitim državama. Potom treba videti koliko će vremena nakon odobrenja biti potrebno da različite vakcine stignu do najšire populacije u raznim državama, što zavisi od organizacije, ekonomije i sposobnosti sistema, ali i politike imunizacije, obuhvata, obaveznosti i odnosa prema protivnicima vakcine.

Kako ove faze iz čisto medicinskih razloga moraju da traju izvesno vreme, došlo se do procene kako bi krajem godine prve vakcine mogle dobiti odobrenje za upotrebu. Razmere pandemije su dovele do toga da se učine koraci bez presedana i da se finansijskim ulaganjima i primenom ranije neisprobanih naučnih ideja cela procedura gotovo neverovatno ubrza. Jedan od američkih favorita, Moderna, samo deset godina stara inovativna biotehnološka kompanija iz Kembridža u Masačusetsu, razvila je vakcinu za samo 63 dana. Moderna je zapravo imala rešenje za svoju vakcinu dva dana nakon što su 11. januara kineski istraživači objavili kako izgleda genom virusa SARS-CoV-2. Pored ubrzanja naučnih istraživanja, do uštede u vremenu došlo se i kroz spajanje faza, tako što se podaci uporedno analiziraju tokom jednog testiranja, kao što je učinila Astra Zaneka spajanjem prve i druge faze.

SREDSTVA BEZ PRESEDANA

Prema podacima WHO, više od 140 vakcina se još uvek istražuje i trenutno je u pretkliničkim studijama. U prvoj fazi trenutno se nalazi 18, u drugoj 12 vakcina. U treću, finalnu fazu ušla su četiri trenutna favorita: Univerzitet Oksford sa Astra Zanekom, državna kineska kompanija Sinofarm koja je u julu započela testiranje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, privatna kineska kompanija Sinovac koja je u junu uspešno završila drugu fazu testiranja na 743 dobrovoljca i započela trću fazu u Brazilu, kao i australijski istraživački institut Murdok koji ima ogromnu tradiciju (ovde je početkom prošlog veka otkrivena slavna BSŽ vakcina).

Uz to, a nasuprot ovdašnjim gnevnim reakcijama, postoji i jedna vakcina koja je zaista već odobrena za upotrebu. Reč je o krajnje kontroverznom poduhvatu kineske vojske i kompanije CanSino Biologics, koja je uspešno okončala tek drugu fazu ispitivanja, ali je kineska vojska odlučila da je odobri za upotrebu kao specijalni medikament. Teško je zamislivo da ovaj rizični kineski eksperiment bude prihvatljiv u nekoj drugoj državi.

U razvoj vakcine protiv korona virusa uložena su sredstva bez presedana: Evropska unija je u maju 2020. organizovala telekonferenciju na kojoj su se svetski lideri obavezali da doniraju osam milijardi dolara za razvoj vakcine. Budući da su SAD pokrenule svoj program, nisu učestvovale u ovoj akciji, ali su same izdvojile više milijardi dolara. Mada ih je u ovom trenutku još uvek nemoguće precizno sagledati, autor teksta je mišljenja da su sredstva uložena u vakcinu protiv korona virusa prevazišla ulaganja u kosmičke programe. Razlozi za takvu investiciju su više nego opravdani: sa novim talasima epidemije, sa ekonomskim gubicima, nestabilnostima, neredima i neizvesnošću koja se uvukla u život, vakcina je doslovno spasitelj civilizacije kakvu poznajemo, što uključuje i one koji ne žele da je prime i pre nego što je proizvedena.