Po svemu sudeći, biti konsultant u Srbiji i Crnoj Gori uskoro će postati izuzetno isplativ posao. Iako za početak jedan tromesečni kurs ne zvuči kao opaka prepreka za ulazak u konsultantsku industriju, samo će najuporniji moći u njoj i da ostanu
U petak 21. maja, SEED (Southeast Europe Enterprise Development) završio je za sada jedinstven projekat: nakon tri meseca, zahvaljujući ovoj organizaciji, osamnaest mladih, ambicioznih ljudi obučeno je za rad u konsultantskoj industriji.
SEED je kao deo Svetske banke u našu zemlju došao s ciljem da pripomogne u povećanju ulagačkog kapitala za mala i srednja preduzeća, unapređenju poslovne sredine i izgradnji kapaciteta preduzeća. Tokom nekoliko godina rada na ovim prostorima, povećana je potražnja za uslugama te organizacije, te je ova grupa mladih kosultanata već angažovana na projektima SEED-a. „Ovo je pilot-program. Ideja je bila da se vidi kako će funkcionisati, da li ima interesa i da li izabrani kursevi i materijal imaju smisla ili ne“, kaže za „Vreme“ Milica Vukadinović iz SEED-a, vođa i glavni predavač projekta izgradnje kapaciteta. Kurs je pokrenut u martu i obuhvatio je osam različitih seminara iz oblasti marketinškog ispitivanja i izrade poslovnog plana. „Svaki seminar traje dva dana, i mada su intenzivni, to je nedovoljno. Ali je odlična baza za ulazak u konsultantsku industriju, da polaznike kursa zainteresujemo kako bi poželeli da ostanu u njoj“, dodaje ona.
DODIR SA REALNOŠĆU: Jedan od početnih seminara je marketinško istraživanje tržišta, pre koga su učesnici morali da se upoznaju sa osnovama marketinga. „Vrlo je praktičan pristup jer je naša metodologija rada takva da pored teorije imamo i mnogo prakse, konkretnih studija slučaja. Jedan od zadataka je da polaznici u grupi izađu u realan svet, da pokupe realne informacije. Naš je utisak da na fakultetima nisu imali dovoljno dodira sa njim jer su im svi podaci dati, pa ih je mnogo lakše analizirati“, objašnjava Milica Vukadinović. Po završetku kursa osposobljeni su za terensko ispitivanje tržišta, ali i izradu poslovnog plana za mala i srednja preduzeća, što je i najčešći zahtev SEED-ovih klijenata.
Mladi konsultanti nakon tri meseca obuke nisu spremni da rade celokupan konsalting za jedno preduzeće. Za sada oni rade manje poslove i uče „u hodu“. U SEED-u smatraju da je vrlo važno da buduće kolege nauče i kakav odnos treba da imaju s klijentima. „Tri osobe koje su pohađale kurs rade sa nama već godinu dana, i uvek su dva, tri koraka napred u načinu razmišljanja i kreativnosti. Ja ne pokušavam da im dam uputstvo za upotrebu, moraju sami da razmišljaju. Odmah počinju da rade, a što se više angažuju to će pre neko od njih poželeti da se potpuno posveti konsaltingu“, kaže vođa programa. Dejan Kovjenić (26), zajedno sa dvojicom prijatelja, došao je preko Svetske banke u SEED: „Danko je upisao postdiplomske studije na Ekonomskom fakultetu, Duško je budući inženjer elektrotehnike i ja sam geograf. Pokrivamo tri polja znanja, i imamo tri pogleda na stvari. Prvi posao koji smo radili bio je vezan za demografske studije u Srbiji – određene opštine bile su ciljane za jednog od klijenata SEED-a. Posle toga počeli smo da dobijamo sve više poslova, jer im se dopalo kako razmišljamo i kako komuniciramo. Praksa je neverovatna, videli smo realne situacije. Planiram da se bavim ovim poslom, samo ću odlučiti koji sektor ću da specijalizujem, jer, na kraju krajeva, biti konsultant veoma je širok pojam. Još imam vremena, treba da završim fakultet, treba dobra volja od strane SEED-a, ali i tržište je još na nekom razvojnom stadijumu, treba mu dati vremena.“
Grupa koja je pohađala ovaj kurs došla je po preporuci. Neki od njih su već bili zaposleni u konsultantskim firmama, i ovde su na usavršavanju.
RADNO VREME: DVANAEST SATI DNEVNO: U septembru počinje novi kurs, i tada će svi zainteresovani biti dobrodošli: „Biraćemo one koji su stvarno motivisani da rade ovaj posao, s tim što bi ih trebalo unapred informisati i o tome kako on izgleda. Nije važno šta studiraju. Važno je da shvate da su to dugi sati, da se dosta radi, da je posao dinamičan, da se menja industrija, da će stalno morati da uče nešto novo, da ulažu vreme i energiju. Ovde nije mesto nekome ko sutra neće više biti motivisan da radi.“ Sa završenim kursom, konsultanti koji su zainteresovani za neku od oblasti mogu da nastave obuku i specijalizuju se. Nakon obuke i stečenog iskustva u radu na projektima, konsultant može da postane i predavač. „Ljudi rade iz različitih motiva u konsultantskoj industriji. Mnogi nemaju radne navike i nisu spremni da ulože deset ili dvanaest sati rada dnevno koliko mi ulažemo. Zato je nama toliko važno da imamo jednu bazu mladih i vrlo motivisanih ljudi, kojima otvaramo nove mogućnosti. Nije poenta da se nakon fakulteta zaposle u nekom velikom preduzeću i tu ostanu do kraja karijere – to je onaj koncept od pre dvadeset godina. Ovo je rizičniji posao, ali i mnogo dinamičniji, i donosi više mogućnosti. Potrebna je spremnost da se napravi taj korak, a to je ono što razlikuje nekoga ko, na primer, radi u industriji i u četiri sata ide kući. Jelena Vlajić, asistent na Odseku za logistiku Saobraćajnog fakulteta, kaže za „Vreme“ da je na kurs došla po preporuci određenih profesora koji sarađuju sa SEED-om: „Dosta stvari koje se uče ovde, uče se i na fakultetu. Međutim, nemam dovoljno prakse, tako da ovde mogu da vidim šta se dešava kod nas, ali i u svetu. Ovo je dodatno znanje koje ću upotrebiti na fakultetu, ali mi moj poziv omogućava i da se bavim drugim poslovima, dakle, mogu da budem konsultant. Kurs mi otvara i druge mogućnosti.“
PRIJATElj U BANCI: S obzirom na to da je konsalting u Srbiji i Crnoj Gori još u povoju i što je malo ljudi upoznato s postojanjem takvih firmi, veliki je nered i u samoj konsultantskoj industriji. Prema rečima Milice Vukadinović, budući da svi konsultanti rade sve, a da pri tom ne mogu precizno da definišu svoje usluge, klijenti ne znaju šta mogu da očekuju od njihovog angažovanja. U našoj zemlji ima tridesetak konsultantskih firmi. Konkretno, one se bave savetovanjem preduzeća kako da poboljša rezultate ukupnog poslovanja: način poslovanja, kako da se smanji rizik, da se bolje pozicionira na tržištu. „To je stručna pomoć u aspektima vođenja poslovanja – od finansija, preko menadžmenta upravljanja preduzećem, strateškog upravljanja, izrade poslovnog plana, određivanja koliko je preduzeće spremno na velike odluke – da li je spremno da podnese nove investicije ili nije. Staviti na papir, izračunati, doći do konkretnog podatka, to je naš posao“, objašnjava vođa kursa. Prema njenim iskustvima, u svetu su konsultantske firme vrlo usko orijentisane, obično na samo nekoliko oblasti. Upravo zato se, osim pružanjem konsultantskih usluga, SEED bavi i izgradnjom kapaciteta u konsultantskoj industriji, ali i obrazovanjem klijenata. „Uglavnom se smatra da je konsultant potreban da bi se došlo do sredstava, da je to neko ko može da ih odvede u banku i verovatno ima prijatelja tamo, a to nije smisao naših usluga. Mi imamo sreće što smo deo institucije Svetske banke, pa su ljudi čuli da se bavimo malim i srednjim preduzećima i dolaze ovde da traže savet. Ali, ipak im je prvo pitanje: ‘Da li vi dajete kredite?’“ Duško Vasiljević (26), student Elektrotehničkog fakulteta i mladi konsultant, koji takođe radi za SEED već godinu dana, nada se da će konsultanti biti sve traženiji: „Ljudi su još prilično neinformisani, i to nije toliko tražen posao koliko bi trebalo da bude po svakoj logici, jer stvarno ima potrebe. Tek kada kreneš po Srbiji, ukapiraš koliko ljudi pojma nemaju šta se dešava. Sticajem okolnosti bili su van svih tokova i ne znaju ni šta je konsalting. Sada se strahovito promenila situacija u poslovanju. Pre 15 godina u zemlji je jednu oblast delatnosti pokrivala jedna firma, nije bilo konkurencije, postojala je samo teritorijalna podela. Niko se nikom nije mešao, i to je funkcionisalo. Sad je stvar potpuno drugačija i ljudi se više ne snalaze u poslovanju.“ Dejan Kovjenić takođe ističe problem nerazvijenosti našeg tržišta kad je reč o savremenom načinu poslovanja: „Ljudi ne znaju da ne moraju da pozajmljuju pare od kuma, kako to kod nas ide, jer to mogu da urade direktno preko finansijskih institucija.“
Iako obraćanje konsultantskim firmama za savete u poslovanju očigledno nije uobičajena pojava u Srbiji i Crnoj Gori, vlasnici će u skorije vreme ipak morati da se modernizuju. Naime, veliki broj banaka koje odobravaju kredite za mala i srednja preduzeća zahtevaa poslovni plan prilikom konkurisanja za kredit. A s obzirom na to da je dobar plan koji služi i toj svrsi sastavljen na osnovu ispitivanja tržišta, ali i obilja analiza, ne može ga izraditi bilo ko. I tu na scenu istupa ova grupa mladih konsultanata.
SEED (Razvoj preduzeća u Jugoistočnoj Evropi) je konsultantska firma koja se bavi malim i srednjim preduzećima. Proizvod je strategije Svetske banke za redukciju siromaštva kroz razvoj privatnog sektora, koja je prvenstveno bila usmerena na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Makedoniju. Pošto je obnovila članstvo u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), grupi koja se nalazi pri Svetskoj banci, i Srbija i Crna Gora uključena je u program. Cilj je da se vlasnici firmi podstaknu na borbu za utemeljenje i održanje malih i srednjih preduzeća u problematičnoj poslovnoj sredini.
Poslednji seminar održao je jedan od nekoliko stranih predavača-konsultanata koje je angažovao SEED. Iako je tema bila „inventori menadžment“ (upravljanje zalihama), svi učesnici su se jednako dobro snašli u komunikaciji na engleskom jeziku. „Lepo je kad neko zna dobro engleski, jer onda možemo da mu damo više materijala koji nije preveden, ali sve što je potrebno za nastavu imamo i na srpskom i na engleskom jeziku. Takođe, uvek kada dođe strani predavač, imamo i simultanog prevodioca, ali ni on im više nije potreban. Samo ponekad je problem terminologija, jer se često ne može prevesti tako da bi se shvatilo na šta se termin odnosi. Ali, ovo je i dobra praksa, jer učesnici moraju da postavljaju pitanja na engleskom, pa čak i ako imaju pasivno znanje, okreću se aktivnom. Pruža se mogućnost osobama koje engleski malo znaju da krenu korak napred“, kaže Milica Vukadinović.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
