Tražili ste – gledajte

Dvadesetak dana pred lokalne izbore u Kikindi sve se dešava po već ustaljenom obrascu nametnutom otkako je Srpska napredna stranka na vlasti i sprovodi “izborne radnje”: spisak kapilarnih glasova za listu koja nosi ime Aleksandra Vučića odavno je kompletiran i dvaput proveren, a i sva sirotinja je počašćena BUŠ paketima (brašno, ulje, šećer) i drugim potrepštinama upakovanim u naprednjačke celofane, intenzivirana je funkcionerska kampanja, kolorna štiva o velikim i nikad viđenim podvizima vlasti stigla su do svakog domaćinstva, poturaju se lažne opozicione liste, lokalni mediji unisiono i ushićeno izveštavaju samo o aktivnostima naprednjaka i partnera u javnoj ili partijskoj funkciji i šire provučićevsku propagandu kao deo guste i nadmoćne mreže naprednjačkih medija… Sve već manje-više viđeno pred lokalne izbore pre osam godina, odnosno četiri godine.

U taj već viđeni predizborni ambijent uklapaju se i opozicione stranke, za naprednjačke medije nevidljive, a i u stvarnosti tek odnedavno koliko-toliko organizovane i još uvek nejake da pobede moćnu i nemilosrdnu mašineriju SNS-a. Od dolaska na vlast naprednjaci su sve učinili da unište opozicionu scenu i u Kikindi su u najvećoj meri uspeli – odbori opozicionih partija su zamrli, čemu su i sami doprineli, posebno Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine, slobodni mediji ugušeni, kao i nezavisni civilni sektor, a samim tim zamrle su i tribine o aktuelnim društvenim temama i problemima.

KRATKA ISTORIJA

Kikindska politička scena nekada je bila raznovrsna i puna ozbiljnih lokalnih igrača, a tome svedoče i rezultati poslednjih slobodnih lokalnih izbora, onih iz maja 2012. godine: SNS i partneri osvojili su tada 24 odsto, koalicija oko Demokratske stranke 21 odsto, Liga 12, SPS 11, DSS 5, a SVM, LDP i SRS više od četiri odsto itd. Naredne godine u septembru naprednjaci su uspeli da prepakuju/prekomponuju vlast i uz pomoć socijalista i jednog odbeglog ligaša postanu stožer nove vladajuće većine. I od tada samo oni jačaju – u potpunosti su zavladali javnim prostorom, ugušili ili potkupili mnoge opozicionare, a i svoje partnere kinje i krnje, preuzeli su skoro sve medije, udruženja građana, strukovne organizacije, kontrolišu sindikate… Njihova apsolutna pobeda na lokalnim izborima 2016. godine logičan je rezultat takve premoći: osvajaju 50 odsto glasova i dve trećine odborničkih mesta (26 od 39) u Skupštini grada. Daleko iza ostali su socijalisti sa osam odsto, ligaši i koalicija DS-a, LDP-a i SDS-a sa po sedam, SVM sa standardnih skoro pet odsto, te oni koji su ostali ispod izbornog praga (ukupno skoro 18 odsto), s koji su praktično poklonili glasove SNS-u. Neki od tih koji su bacali opozicione glasove bili su deo naprednjačkog inženjeringa – pogurane su liste naprasno osnovanih odbora Srpske narodne stranke, Zelene stranke i Pokreta “Dinara-Drina-Dunav”, a Pokretu “Dosta je bilo”, koji je odbio poziv DS-a na zajedničku listu, pomognuto je potpisima za izbornu listu. Četiri godine kasnije, zbog opozicionog bojkota nisu morali toliko da se naprežu, ali su ipak ozbiljno shvatili izborni zadatak i trijumfovali sa osvojenih 63 odsto glasova.

FUNKCIONERI U TV AKCIJI

Kao i drugde u Srbije, u Kikindi se poslednje tri, četiri godine opozicione partije, osokoljene brojnim protestima i okupljanima, bolje organizuju i izgledalo je nakon decembarskih izbora da će se svi okupiti na jednoj listi i pokušati da ugroze dominaciju Vučićeve ekipe. No, kikindska se opozicija podelila i pre nego što je “puklo” u Beogradu: Novi DSS je prvi najavio da će samostalno na izbore, uz SSP su stali NSP, SDS, SRCE, POKS, DZVM, Dveri i LSV, a treću opozicionu kolonu su formirali DS, ZLF i PSG. A nakon što je došlo do rascepa zbog izlaska na izbore 2. juna, samo je kikindski odbor Novog DSS-a odlučio da ne učestvuje, dok su svi ostali, pa i SSP i SRCE, rešili da izađu na crtu Vučićevoj listi, koja pored dominatnog SNS-a i redovnih satelita (Pokret socijalista, PUPS, SDPS) sada prvi put obuhvata i SPS i Srpsku radikalnu stranku.

I kao što smo rekli, predizborni ambijent je manje-više isti kao i 2016. i 2020. godine, s tim što je opoziciona scena donekle jača, ali i podeljena. Gradonačelnik Nikola Lukač (SNS), koji je i prvi na listi “Aleksandar Vučić – Kikinda sutra”, hiperaktivan je poslednjih nedelja i uprkos zakonu i političkoj etici, do maksimuma je pojačao funkcionersku kampanju: obilazi radove, gradske i seoske manifestacije, utakmice, koncerte i druge svečanosti, druži se sa folklorašima, sportistima, osobama sa invaliditetom i penzionerima, ugošćuje zaslužne građane, goste iz zemlje i inostanstva, roditelje sa novoređenom decom, decu iz škola sa profesorima i tako u krug iz dana u dan, a sve pobrajano su revnosno i u pozitivnom kontekstu prenosili lokalni mediji, koji se u najvećoj meri finansiraju iz gradskog budžeta, o čemu smo na stranicama ovog nedeljnika pisali nakon decembarskih izbora (vidi tekst “Propaganda o trošku građana”, “Vreme”, broj 1725). Istovremeno, ti isti mediji, finansirani od svih građana, nisu izvestili o sakupljanju potpisa podrške u opozicionim odborima, niti su se osvrnuli na opozicione akcije, a ni na predaju dveju opozicionih lista – “Ujedinjena opozicija Kikinde – Izaberi promenu” i “Biram borbu, biram Kikindu”.

NAPREDNJAČKI PRODUKTI

A pored kontrole medija, funkcionerske kampanje, zastrašivanja i potkupljivanja građana, na predstojećim izborima na listićima će se naći izborna lista koja ima ulogu da unese zabunu i odvuče deo opozicionih glasova. Kako nijedna od dveju opozicionih lista nije iskoristila naziv “Kikinda protiv nasilja”, koji su zajednički koristili mesecima unazad, nekoliko dana pre isteka roka za kandidaturu čulo se da će na izbore i grupa građana sa tim nazivom.

Svemu je prethodilo rebrendiranje izloga prostorija Pokreta socijalista: umesto znaka ove stranke i porteta Aleksandra Vulina, osvanula je fotografija sa prošlogodišnjih masovnih protesta “Srbija protiv nasilja” u Beogradu i natpis “Kikinda protiv nasilja – Miki Aleksić”. Ubrzo se saznalo da odbor Narodnog pokreta Srbije, stranke koju predvodi Miroslav Miki Aleksić, nema nikakve veze sa tim prostorijama, ali da Miki Aleksić ima, i to kikindski Miki Aleksić, sa punim imenom Milorad, dugogodišnji vaterpolista kikindskog ŽAK-a i do pre neku godinu dobro pozicionirani naprednjak – odbornik u Skupštini grada i nekoliko godina predsednik Sportskog saveza Kikinde.

Sa pozicije u Sportskom savezu je pre neku godinu pao u nemilost čelnika kikindskog SNS-a pošto su se brojni aberi o sumnjivim transakcijama i isplatama vukli za njim i nakon smene tek se povremeno oglašavao na društvenim mrežama i kritikovao vlast. A onda se najednom dosetio da okupi grupu građana pod parolom “Kikinda protiv nasilja”, potom ekspresno sakupio više od 500 overenih potpisa građana i kandidovao se za gradonačelnika sa listom od deset kandidata.

Nosilac liste “Ujedinjena opozicija Kikinde” Mirko Šoć iz Socijaldemokratske stranke saopštio je da je u pitanju pokušaj obmanjivanja opozicionih birača i optužio naprednjake da stoje iza liste. Potom se Aleksić oglasio na Fejsbuku i poručio Šoću i opoziciji da su umislili kako su oni jedini protiv nasilja i da je to “odraz bahatosti koja je odavno prepoznata i čiji je produkt više od decenije vladavine SNS-a”. Gradska izborna komisija je poslednjeg dana roka za predaju lista proglasila listu “Kikinda protiv nasilja – Miki Aleksić”, tako da će se na listiću 2. juna pred biračima u Kikindi i devet okolnih sela naći dve liste vladajućih stranaka (koalicija oko SNS-a i manjinska lista Saveza vojvođanskih Mađara), dve nesporno opozicione liste (jednu predvodi SSP, a drugu DS) i lista sa prepoznatljivom opozicionom porukom i prepoznatljivim opozicionim imenom – “produkt više od decenije vladavine SNS-a”.