Prilikom posete gradilištu kontroverznog projekta „Beograd na vodi“, premijer Srbije Aleksandar Vučić i saradnici su se 11. decembra popeli na deseti sprat prve stambene zgrade ovog projekta – BW Residence. Tamo ga je novinarka Al Džazire Jelena Glušac pitala kako komentariše to što se tužilaštvo ne oglašava o slučaju rušenja u Hercegovačkoj ulici iako je on sam rekao da je za to odgovoran vrh gradske vlasti. Vučić je odgovorio: „Pa to što sam ja rekao ne znači da sam ja tužilac. To ja mislim, kao što sam i mislio…“ I to je sve što je premijer Vučić rekao o nesposobnosti državnog aparata na čijem je čelu, koji već skoro osam meseci ne može da otkrije ko je sravnio čitav blok u centru glavnog grada zemlje kojom upravlja. Odmah posle toga, Vučić je počeo da ispituje novinarku da li je Al Džazira katarska televizija, a onda je nekom, verovatno vlasnicima Al Džazire, poručivao „da se ne brinu“ i „da je sve u redu ovde“, molio novinarku, ili nekog drugog, da „nam ne ruši poslove“, pomenuo da je njemu posao da radi za Srbiju, a ne za „muslimansku braću“, itd…
Kad god se novinarska pitanja upućena premijeru odnose na slučaj Hercegovačke ulice, on po pravilu na njih odgovara kao na političke napade, direktnim, često ličnim optužbama, raznim zamenama teza i drugim besmislicama kao što je ova o Kataru. Tokom predstavljanja rezultata nakon 100 dana Vlade, Vučić je, umesto odgovora na pitanje, verbalno nasrnuo na novinarku „Istinomera“ Vesnu Radojević, koja je slučaj Hercegovačke ulice navela kao primer zastoja u razvoju pravne države u Srbiji, pored ranijeg priznanja premijera da je država nemoćna u borbi protiv huligana, kao i protiv ilegalne gradnje u Novom Pazaru.
„Vi ste ovde došli kao političar da mi držite političku tiradu, a ne da postavljate pitanja“, započeo je Vučić i nastavio: „Vama smeta Savamala, a ne smetaju vam ljudi koji su ubijeni, a ubice nisu pronađene. (…) Ja sam svoj sud dao odmah i bez ikakvih problema osudio najvažnije organe vlasti koji su u tome mogli da imaju učešće. Ali vama to nije dovoljno. (…) Zato što ne postoji ekonomska argumentacija kojom biste nas napali, zato što ne postoji ozbiljna politička argumentacija kojom biste napali politiku ove zemlje, i onda morate da se bavite protivpravno postavljenim barakama, na kojima su neki ljudi protivpravno zarađivali novac, da biste narod ubedili da je to najveći i najvažniji problem“, i tako dalje.
FANTOMI I TAJKUNI: Podsetimo, nepoznati i fantomkama maskirani ljudi pojavili su se sa bagerima u noći između nedelje i ponedeljka 25. aprila, usred haosa oko brojanja glasova na tadašnjim parlamentarnim izborima, i porušili čitav blok objekata između Hercegovačke i Mostarske ulice u beogradskom naselju Savamala. Nekoliko ljudi je, prema sopstvenom svedočenju medijima, bilo vezano i maltretirano, a rušenje je, kako su kasnije istraživači otkrili, snimila obližnja sigurnosna kamera. Zahvaljujući povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću, javnost je saznala da su građani te noći pozivali policiju, ali da je ona odbila da reaguje. Istovremeno, iz gradske uprave su odgovorili da „ne poseduju informacije ko je učestvovao u rušenju, niti je bilo koja od nadležnih gradskih službi bila uključena na bilo koji način“. Isto je potvrdio i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Prvog maja, prvi put o Hercegovačkoj govori tada tehnički premijer Vučić: „Ja ne znam šta se tačno dogodilo, ali se nadležni organi i nadležno tužilaštvo time bave… Pa, nismo uspeli da nađemo materijalne dokaze za ubistvo Jelene Marjanović, što je mnogo veći zločin nego rušenje bespravnih objekata, tako da se trudimo da rešimo sve te slučajeve, kao što smo sve slučajeve rešili.“ Poverenik Šabić dobija pretnje da ako nastavi da se interesuje za „akciju ljudi pod fantomkama“ biće u prilici da se sretne sa njima.
Deset dana nakon incidenta, Više javno tužilaštvo daje nalog policiji da istraži slučaj. Sutradan gradonačelnik Mali najavljuje uklanjanje šuta uz napomenu da su u pitanju „nelegalni objekti“. Vlasnici porušenih objekata preko medija bezuspešno zapomažu objašnjavajući da se sa šutom uklanjaju i dokazi. Već 9. maja stiže prvi izveštaj zaštitnika građana Saše Jankovića koji sadrži transkripte snimaka policijskih operatera u noći rušenja u kome se potvrđuje da policija nije htela da pomogne građanima koji su je zvali već ih je, prema uputstvima „sa vrha policije“, upućivala da zovu komunalnu policiju. Ombudsman zaključuje da je u pitanju unapred organizovan plan, a ne propust pojedinaca.
U polemiku se uključuju pojedini funkcioneri Srpske napredne stranke koji pozivaju na rasvetljavanje slučaja okrivljujući Zorana Živkovića i „njegove“ da su pod fantomkama „hapsili Slobodana Miloševića, palili i pljačkali Skupštinu Srbije, izručivali Radovana Karadžića, pljačkali javna preduzeća i otimali novac iz njih“. Narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović u nekom autorskom tekstu zaključuje da je čitav slučaj u interesu „jednog tajkunskog lobija“ i „stranog faktora koji na ovaj način stvara destabilizaciju zemlje uz neverovatan osećaj nesigurnosti kod građana“.
Drugo obraćanje tehničkog premijera Vučića na temu Hercegovačke desilo se 10. maja. Tada je rekao da je u pitanju rušenje bespravnih objekata, u kome niko nije povređen i da policija radi svoj posao. „Dve nedelje je bilo potrebno da se uhapse navijači koji su tukli ljude ispred stadiona. Pa ste pričali kako ih neko štiti pa ne znam ni ja šta sve. Tih sam se priča naslušao. Samo pustite nadležne organe da rade svoj posao. (…) Drugo, ako mene pitate, ja stvarno mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletan idiot, jer to je trebalo da uradi u po bela dana. (…) Dakle, mogli su mene da pozovu da ja stanem na to i da kažem, evo ljudi, mi ovde hoćemo da napravimo velelepni deo Beograda, najlepši deo Beograda, nećemo da budu prljave udžerice kao što ste nam vi ovde napravili protivpravnim putem. Ono što je suprotno pravu napravljeno, pravno treba da se razreši, i to je tako trebalo da se uradi. Ovo ne razumem kome je palo na pamet, ali verujem da će nadležni organi da ustanove.“
Istog dana Vučić je objasnio i da zaštitnik Janković nije u pravu kad tvrdi da je policiji bilo naređeno da ne reaguje već da je policija upućivala građane na komunalnu „zbog nestanka struje“. Zatim je krenuo u obračun sa Živkovićem pitajući ga kako zna gde ima da se kupi fantomka, itd…
ZAKON I MRŽNJA: Sutradan je Vučić ponovio da je siguran da država ne stoji iza rušenja u Hercegovačkoj ulici i ponavlja da „ako stoji neko, taj je kompletan idiot i treba da odgovara“. Takođe, on je tad smatrao da je nedopustivo da neko sa palicama i fantomkama „zavodi red“ iako je reč o „rušenju objekata koji su bespravno podignuti“. Pričao je još i o tome da niko ne pominje ko su vlasnici porušenih objekata, nego da je „važno samo da se nekom negde nešto napakuje“. Usledili su talasi protesta u organizaciji inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, reagovanje ministra policije Stefanovića da „rušenje tri nelegalna objekta ne treba da bude vest“, kao i zahtev tužilaštva da unutrašnja kontrola policije izvrši proveru u vezi sa spornim događajima.
Vučić govori o Hercegovačkoj ponovo 19. maja, a pored ponavljanja da je rušenje trebalo biti obavljeno po danu, novost je da je sva porušena imovina „stečena kriminalom i korupcijom“. Ton se delimično menja 24. maja kad premijer izgovara: „Taj slučaj će biti rešen. Da li jeste ili nije, nadležni organi će da reše taj slučaj, ne brinite. Mislim da ima i napretka. (…) Posebno bi bilo strašno da nešto negiram, a da istraga nije okončana. Mogu samo da izrazim svoju nadu, ali će sve biti završeno u skladu sa zakonom. (…) Brine me to što je neko pomislio da može da uzme pravdu u svoje ruke. Nisu napravili papir i došli u po bela dana da to sruše, ovo je protivzakonito i zato ćemo to da rešimo.“
Mesec dana nakon događaja, Privredni sud je odobrio zahtev za obezbeđenje dokaza koje je podnelo preduzeće Iskra čiji objekti su srušeni. Sutradan je na VMA preminuo Slobodan Tankosić, čuvar koji je svedočio da su ga ljudi sa fantomkama vezivali. Provladin tabloid „Informer“ počinje kampanju protiv „žute ološ elite“ u koju spadaju svi koji traže istinu o Hercegovačkoj: od poverenika i zaštitnika građana do demonstranata na protestima „Ne da(vi)mo Beograd“. SNS nakon drugog protesta odgovara da je razlog svega „mržnja prema Vučiću“.
„Slučaj rušenja objekata u Savamali biće rešen, ali će biti rešeni i svi drugi, teži slučajevi postupanja pod fantomkama u prošlosti“, rekao je 27. maja Vučić. Dva dana kasnije, premijer najavljuje da će se uskoro sve saznati o Hercegovačkoj te da će biti i krivične i prekršajne, a ako treba, i političke odgovornosti. U istom govoru, za proteste građana koji traže istinu o Hercegovačkoj, okrivljuje „strane plaćenike“, poimence nabrajajući aktiviste „Ne da(vi)mo Beograd“. Još iznosi da ljudi nisu imali fantomke, da ih nije bilo 30 već 9, 10 ili 11.
Na konferenciji za novinare 8. juna premijer Vučić konačno izjavljuje ko je kriv za Hercegovačku: „Nesumnjivo je da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu. (…) Mislili su da rade u najboljoj nameri, za državu i grad, nisu ništa radili za sebe“, rekao je Vučić, istakavši da će oni snositi krivičnopravnu, prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti. Još je rekao i da neće da govori o detaljima, da su za to nadležni policija i tužilaštvo, da će oni to da rade.
Nakon toga, interesovanje medija za rušenje u Hercegovačkoj polako opada. Tabloidi se na najbeskrupolozniji način bave aktivistima koji organizuju proteste i udarna tema postaje – politička borba motivisana „mržnjom prema Vučiću“, a sa ciljem „destabilizovanja Srbije“. Slučaj Hercegovačke nije postao deo godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Ekspresno je započet sudski proces ministra policije protiv NIN-a koji je na svojoj naslovnici upravo Nebojšu Stefanovića imenovao za „glavnog fantoma“, a svaki put kada na šikaniranje spreman novinar pita premijera o Hercegovačkoj, usledi odgovor da se čekaju rezultati istrage, da se time bavi – država.
