Tranzit izvora

Poslednjih godina jedna od najbolje ocenjenih uprava MUP-a Srbije je ona koja se bavi pograničnim poslovima. Iako još nije došlo do potpunog preuzimanja državne granice od vojske, Uprava pogranične policije dosta je učinila u oblasti presecanja kanala krijumčarenja ljudi i trgovine ljudima. Zajedno sa Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala i Kriminalističkom policijom učinjen je napor da se trgovina ljudima smesti u oblast organizovanog kriminala, da se zatvore noćni klubovi koji su služili za držanje devojaka i žena u ropskom odnosu, a da to policija nije ni konstatovala kao vršenje krivičnog dela.

O delovanju policije šef Odseka za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima Mitar Đurašković kaže za „Vreme“ da je trgovina decom trenutno najveći problem i da javnost treba da bude svesna toga kako nije reč samo o deci romske nacionalnosti. „Ne treba problem vezivati za naciju“, precizan je Đurašković. Policija je dosta učinila na edukaciji i sada gotovo nema slučajeva uključenosti policajaca u organizovani kriminal trgovine i krijumčarenja ljudi.

„Pre pet godina je u Srbiji u ugostiteljskim objektima bilo više od 2000 stranih državljanki čije su usluge čak i javno oglašavane, kao plesačice, striptizete, konobarice, animir-dame. Situacija je bila jasna: barovi, poslovna pratnja – paravan za prostituciju. Po važećim zakonima, osoba koja se dobrovoljno bavi prostitucijom je prekršajno odgovorna, a ona koja organizuje prostituciju – krivično. Mi smo najpre prekinuli praksu po kojoj su devojke dovođene da bi, navodno, obavljale ‘artističke delatnosti’ na osnovu ugovora o delu, a bile su potencijalne žrtve. Mi smo i tada podnosili prijave protiv vlasnika objekata, protiv organizatora dolazaka devojaka i protiv onih koji su falsifikovali pozivna pisma i dokumenta. Od 2000. do 2003. godine podneli smo 17 krivičnih prijava za zasnivanje ropskog odnosa, jer je to bio pravni okvir u kom smo mogli da delujemo – ali presuda nije bilo.

U 2004. godini evidentirali smo ukupno 64 strane državljanke, tako da se taj podatak o smanjenju broja može tumačiti kao rezultat mera preduzetih u borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava. S druge strane, povećava se problem domaćih žrtava jer se umesto stranih državljanki devojke iz Srbije angažuju na onim poslovima koji su paravan za prostituciju. Srbija se od tranzitne pretvara u zemlju porekla trgovine ljudima.“

Koje mere preduzima policija na suzbijanju i sprečavanju trgovine ljudima?

Znatno je pojačana kontrola ulazaka stranih državljanki iz zemalja koje važe za zemlje porekla trgovine ljudima. Preduzimaju se mere prema licima koja organizuju falsifikovanje pozivnih pisama i pooštrena je kontrola na samoj granici. To je dovelo do povećanja broja ilegalnih prelaza granice, na šta smo reagovali pojačanom dubinskom kontrolom i kontrolom potencijalnih ilegalnih prelaza na Dunavu, kod Pančeva i na drugim mestima. Na to su trafikeri počeli da u većoj meri vrbuju i regrutuju domaće devojke: od ukupno 180 devojaka u skloništu više od 40 su državljanke SCG.

Kao i u drugim granama organizovanog kriminala, organizatori uvek pronađu nov model za nastavljane posla. Kakva je trenutna situacija?

Policija u celom regionu koordinirano radi na suzbijanju ove pojave, tako da u ovom trenutku trgovina ljudima nije transparentna, devojke se angažuju po pozivu, skrivene su po obodima gradova u privatnim kućama. Policiji je tako otežano delovanje, ali Krivični zakonik ostavlja mogućnost da policija koristi veći opseg mera u suzbijanju organizovanog kriminala. Od velike je pomoći međunarodna saradnja jer se dosta informacija dobija od kolega i interpola i iz regiona.

Da li postoje saznanja o nekim novim pravcima u kojima deluju organizatori trafikinga?

Postoji određena pravilnost u korišćenju ruta za trafiking i to je uslovljeno geografskim faktorima. Mi smo tranzitna zemlja u mnogim oblastima i veliki broj žrtava prolazi kroz našu zemlju, ali pograničnoj policiji je teško da otkrije kada je reč o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima. Ni one same tada ne znaju šta ih čeka na kraju puta jer, ponavljam, veliki broj tih devojaka i žena ima ideju da ide na Zapad da bi se bavile poslovima koji nemaju veze s prostitucijom, nisu svesne da su uvučene u lanac trgovine ljudima.

Koje su najžnačajnije tačke na granici kojima se služe trafikeri?

Za trgovinu ljudima važne tačke su područja oko Pančeva i Vršca na Dunavu jer se može lako preći čamcem. Putevi krijumčarenja ljudi delimično se razlikuju, jer glavna ruta s Istoka i većina krijumčarenih ljudi ide preko Bugarske. Mere policijskog sekretarijata u Zaječaru prekinule su taj kanal. Poslednjih godina je najveći problem na Kosovu, jer od 1999. tamo slobodno dolazi velik broj stranih državljana, suprotno viznom režimu naše zemlje. Preko aerodroma Slatina u Prištini potpuno je liberalizovan dolazak brojnih građana iz Azije. Kolege iz UNMIK-a nisu u tom smislu suzbijale ilegalne migracije, pa imamo slučaj da s Kosova dolazi velik broj državljana Turske, koji na Kosovo stižu legalno, a onda se ilegalnim putevima prebacuju u Srbiju. Jedan krak ide direktno za BiH preko Crne Gore ili preko teritorije u nadležnosti sekretarijata u Novom Pazaru; jedan deo ide u pravcu Beograda preko teritorije sekretarijata u Kraljevu i jedan prema Vranju, gde hvataju autobuse do Beograda, odakle najčešće idu prema Hrvatskoj i Mađarskoj. Imali smo više od 2000 državljana koji su ilegalno ušli s teritorije Kosova, ali je tek prošle godine formiran Komitet za bezbednost MUP-a Srbije i UNMIK-a u čijem okviru radi podgrupa za probleme trgovine i krijumčarenja ljudi. Imamo informaciju da je prošle godine oko 200 turskih državljana vraćeno s Kosova jer se posumnjalo na krijumčarenje ljudi. Do kraja jula ove godine imali smo oko 500 ilegalnih migranata na teritoriji Srbije, među kojima više od 200 državljana Turske i Albanije koji uglavnom dolaze s Kosova i Metohije.

Slučaj Albanaca pokazuje u kolikoj meri problem migracija ima regionalni značaj. Ranije su oni bili brzim čamcima krijumčareni preko Jadrana do Italije. Onda je u Vlori formiran centar za sprečavanje trafikinga i krijumčarenja čime je taj kanal prekinut. Ali, krijumčari i trafikeri su počeli da pronalaze kopnene rute, pa je povećan broj albanskih građana koji na Zapad idu preko Srbije.