Privatizacija jednog od najstarijih listova u Srbiji 2008. godine bila je vest koja se pojavila i u nacionalnim medijima jer je prodat za fantastičnu sumu od dva i po miliona evra, iako je njegov osnovni kapital bio neznatan
Ispravka!
Greškom autora bivša suvlasnica ovog lista pogrešno je navedena kao Cvijeta Đorđević, umesto Cvijeta Marković. Izvinjavamo se čitaocima i porodici Marković.
List „Pančevac“ je institucija srpskog novinarstva. Regionalni list Pančeva osnovan je 1869. godine. Zanimljiv je i podatak da „Pančevac“ nije samo list sa tradicijom već i visokotiražni nedeljnik. Redakcija se sa puno prava ovim ponosi i zato na naslovnoj strani svakog broja objavljuje u koliko je primeraka štampan, a broj trenutno prelazi 13.000. „Pančevac“ ima format sličan „Politici“, njegov oglasni deo ne zaostaje mnogo za onim u našem najstarijem dnevnom listu, a slično je i sa čituljama. Pominjanje čitulja može izgledati morbidno, ali oni koji se razumeju u medije znaju da su čitulje dokaz čitanosti nekog lista, kao i da one predstavljaju značajan izvor prihoda. Po svemu navedenom, „Pančevcu“ većina regionalnih listova u Srbiji može da zavidi jer ima tradiciju, tiraž i prihode.
Zbog svega toga je redakcija „Pančevca“ bila zaprepašćena kada je saznala da je račun lista blokiran. Kada se vest o tome proširila Pančevom, građane su zanimale dve stvari: kako se moglo dogoditi da račun „Pančevca“ bude blokiran i da li će se u petak novi broj pojaviti na kioscima. „Pančevac“ se ipak pojavio na kioscima i to zahvaljujući štampariji „Politike“, koja je pristala da odštampa list.
Privatizacija „Pančevca“ 2008. godine bila je vest koja se pojavila i u nacionalnim medijima jer je list prodat za fantastičnu sumu od dva i po miliona evra iako je njegov osnovni kapital bio neznatan budući da redakcija nije imala ni svoje prostorije, već je radila u iznajmljenim. List je kupio konzorcijum fizičkih lica koje je predstavljala Cvijeta Đorđević. Posle dve godine, Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o privatizaciji jer je bila uplaćena samo prva rata od 300.000 evra.
Posle raskida ugovora o privatizaciji, za privremenog zastupnika državnog kapitala postavljen je Aleksandar Vučković, koji je trenutno i direktor „Pančevca“. Pošto je prekontrolisao rad firme, on je zbog nepravilnosti u radu podneo krivične prijave protiv odgovornih lica u periodu dok je „Pančevac“ bio privatno preduzeće.
„Zaključeno je više štetnih ugovora po list. Prostor koji je iznajmljen za potrebe redakcije, koja broji 15 novinara, imao je površinu od čak 290 kvadratnih metara, a pripadao je AD Tamišu, koji je u vlasništvu porodice Cvijete Đorđević. Zakupnina je plaćena avansno u iznosu od oko 50.000 evra, ali je potom naknadnim ugovorom cena zakupnine povećana. Knjigovodstvo je vođeno na takav način da su neka naša potraživanja zastarela. Predsednik Upravnog odbora tražio je da neke firme ne plate ono što nam duguju, a u pitanju su milioni dinara. Za redizajn lista, koji se sveo na promenu fonta, plaćena je tolika suma da je to proglašeno za poslovnu tajnu, a za uplaćeni novac nismo dobili ni povratnu fakturu jer se ta firma u međuvremenu ugasila. Advokat koji je savetovao firmu, a koga niko nikada nije video u redakciji, naplatio je za svoje usluge milion dinara, ali se iz njegove profakture ne vidi šta je tačno uradio za firmu. Potpisan je i ugovor o solidarnom jemstvu „Pančevca“ za preduzeće koje je u vlasništvu porodice Đorđević na kredit od 700.000 evra. Ugovor je bio zaključen kod Banke Inteza, ali je posle raskida privatizacije to jemstvo raskinuto i porodica Đorđević je platila dug banci“, kaže Aleksandar Vučković.
U trenutku raskida privatizacije „Pančevac“ je dugovao 15 miliona dinara, ali su ta dugovanja svedena na pet miliona dinara. Onda se ispostavilo da postoje dugovi za koje niko nije znao. Aleksandar Vučković objašnjava: „Račun ‘Pančevca’ je blokirala Erste banka na osnovu toga što je list, u vreme dok je pripadao Đorđevićima, bio solidaran jemac za kredit koji je podigao AD Tamiš, koji, kao što sam već rekao, pripada Đorđevićima. Mi smo sada opterećeni dugom od milion i dvesta hiljada evra za koji niko nije znao jer taj kredit nije bio registrovan u Kreditnom birou kao što je to bio slučaj sa onim kod Banke Inteza. Direktor Erste banke Milan Zenović mi je rekao da je prijava o ovom kreditu trebalo da bude upućena Kreditnom birou, ali se ona zagubila iz tehničkih razloga. Zatražio sam da nam pošalje dokaz da je Erste banka imala nameru da uputi prijavu Kreditnom birou, ali on to nije bio spreman da učini“.
Vučković je o svemu obavestio policiju i tužilaštvo, ali i Agenciju za privatizaciju. Prema njegovim rečima, pravna služba Agencije za privatizaciju smatra da je ugovor o jemstvu ništavan jer ne postoji odluka Upravnog odbora i Skupštine akcionara o jemstvu, a ona je u ovakvom slučaju neophodna jer iznos jemstva višestruko prevazilazi osnovni kapital „Pančevca“. Pokrenut je i postupak za poništavanje ugovora o jemstvu kod Privrednog suda u Novom Sadu.
V.D. I KRIVIČNE PRIJAVE: Zoran Spremo i…
Menice za ovaj kredit potpisao je Zoran Spremo, novinar „Pančevca“, koji je, u vreme dok je list pripadao Đorđevićima, bio direktor preduzeća. Vučković je suspendovao Sprema, a prema njegovim rečima Spremo mu je kazao da se ne seća da je potpisao te menice. Pozvali smo Zorana Sprema, ali on nije želeo da nam da izjavu o svemu ovome.
Vest o blokadi računa „Pančevca“ postala je udarna tema u gradu na Tamišu. U zaključku koji su jednoglasno doneli svi gradski odbornici, konstatovano je da je potrebno hitno rešavanje problema u kojima se list našao i da u slučaju da se blokada računa nastavi postoji mogućnost da list bude ugašen, iako je „od izuzetnog značaja ne samo za grad Pančevo“.
…Aleksandar Vučković
U trenutku pisanja ovog teksta (utorak), račun „Pančevca“ je bio deblokiran.
Prema rečima Aleksandra Vučkovića, Erste banka je deblokirala račun sa objašnjenjem da je dobila dokumente koji su je uverili da će kredit biti vraćen i zato smatra da nema potrebe da više blokira račun lista.
Građani Pančeva misle da bi u pitanju moglo biti i nešto drugo. Naime, pošto su događanja oko „Pančevca“ postala predmet razgovora u celom gradu, bilo je onih koji su se zapitali da li se može verovati banci kojoj se dogodi da Kreditnom birou ne prijavi kredit od milion i dvesta hiljada evra. Deblokadu računa oni objašnjavaju time da bi nepojavljivanje „Pančevca“ na kioscima izazvalo toliki skandal da bi i ugled Erste banke bio ugrožen.
Aleksandar Vučković nam je rekao da su ga posle deblokade računa posetili i predstavnici AD Tamiša i rekli mu da će listu biti vraćen novac koji mu je skinut sa računa tokom blokade.
U ovom trenutku opstanak „Pančevca“ nije ugrožen, ali Vučković smatra da je njegova budućnost i dalje neizvesna. „Jedna privatizacija je raskinuta, ali list mora da bude privatizovan jer zakon to nalaže. Ukoliko se već jednom dogodilo da je list bio opterećen jemstvom za koje niko nije znao, niko ne može biti siguran da li postoji još neki kredit za koji smo mi jemci. Plašim se da niko ozbiljan više neće hteti da kupi ovaj list i izloži se riziku da kupi mačku u džaku.“
Ipak, postoji neko ko je zainteresovan za ovaj list, a to je Pančevo. Opštinski pravnici pokušavaju da nađu način koja bi omogućio da grad kupi ovaj list. Jedno od rešenja koje se pominje predstavlja i mogućnost da list kupi neko od javnih preduzeća. Grad je već jednom pokušao da kupi Staklaru, ali mu to nije pošlo za rukom. Pouka iz ovog neuspeha verovatno će doprineti da se u slučaju „Pančevca“ greška ne ponovi. Sve partije u Pančevu su saglasne da list treba da bude u gradskom vlasništvu, a pošto je uvek bio profitabilan, ne postoji opasnost da će završiti na gradskim jaslama. Cela afera oko „Pančevca“ pokazala je i da ga građani cene. Zbog toga, sve što se dogodilo „Pančevcu“ možda i ima svoju dobru stranu jer je mogućnost da ovaj list završi u pogrešnim rukama sada manja nego pre.
Tipična tranziciona priča
Kada se analizira sve ono što su Cvijeta Đorđević i njena porodica radili sa „Pančevcem“, postavlja se pitanje zašto su to učinili i zbog čega su list za koji su bili spremni da plate dva i po miliona evra opteretili nepotrebnim dugovima i doveli ga na ivicu opstanka. Novinari koji prate ekonomiju kažu da je sve što se događalo uobičajena matrica u srpskoj privatizaciji. Izlicitirana cena po kojoj je kupljen ovaj list bila je nerealno visoka, ali to ne znači da su novi vlasnici imali nameru i da je plate. Tokom dve godine tokom kojih su upravljali listom, oni su ga doveli do ruba propasti i „Pančevac“ je posle raskida privatizacije vredeo mnogo manje nego pre nje. Kada bude došlo do druge privatizacije, Agencija za privatizaciju možda uopšte neće imati interesenata koji bi učestvovali na licitaciji i moraće da pristane na neposrednu pogodbu na kojoj se prethodni vlasnici sigurno neće pojaviti, ali nije isključeno da u njihovo ime neko drugi kupi list i to za cenu od možda samo nekoliko desetina hiljada evra. Prava cena „Pančevca“ koja bi po tom scenariju bila isplaćena iznosila bi samo ratu od 300.000 evra koju je Agencija za privatizaciju zadržala prilikom raskida prve privatizacije i još nekoliko desetina hiljada evra plaćenih u drugoj privatizaciji. Ova matrica do sada se ponovila na desetinama preduzeća u Srbiji. Opisana situacija se možda neće dogoditi kod „Pančevca“ jer je u pitanju ugledan list za čiju sudbinu je zainteresovana javnost, a i zato što je Aleksandar Vučković, koga je Agencija za privatizaciju postavila za zastupnika državnog kapitala, pokazao neuobičajenu rešenost da list sačuva od propasti.
Nema smrti bez »Pančevca«
Mogućnost da „Pančevac“ prestane da izlazi bila je sveopšta tema razgovora u gradu na Tamišu. Jedna vremešna Pančevka požalila se svom potomstvu sledećim rečima: „Ta, uvek se znalo kaki je red. Kada ti neko umre, odeš u ‘Pančevac’ da daš čitulju, pa do matičara. I šta ću ja sada ako ‘Pančevac’ prestane izlaziti? Ja neću moći umreti!“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant i ukazao da je stanje betona posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač – Infrastruktura železnice Srbije – morao je istog časa da obavesti nadzor da zaustavi radove. Pošto to nije urađeno, posledice su poznate
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!