Transkripti sakrivene Srbije

„Mediji ćute na stanje u zemlji, migranti, silovanja, krađe i problemi, naslovna strana svakoga dana, uvek su krivi navijači Partizana“ – ovo je natpis koji se pojavio na južnoj tribini stadiona FK Partizan u utorak 2. februara. Poruka je napisana na velikom parčetu platna, onako kako se „to radi“ u regularnim uslovima kada se igraju utakmice i kada im prisustvuju navijači. Platno je ogromno, razvučeno preko većeg dela ograde na prvom nivou tribine koja gleda na ulicu, a ispod tri simbola koja krase mesto na kome se skupljaju „najvatreniji“ navijači Partizana.

Tribina, Srbija, Beograd, mrtvi drugari, mediji, stanje u državi, nasilje, krivica – sve ove reči idu uz navijačku scenu sada već decenijama unazad. Novost je samo to što je u toku neka vrsta prevaspitavanja jednog od vođa Grobara, Veljka Belivuka; njemu tabloidi tepaju Velja Nevolja i, poslednjih nekoliko nedelja, proglašavaju ga za državnog neprijatelja broj jedan u Srbiji.

„Potera“ za Belivukom – odavno poznatom organima reda – poklopila se sa aferom prisluškivanja i tabloidnim padom Dijane Hrkalović, nekadašnje najmoćnije osobe srpskih službi. Time je javnost dobila obilje materijala da razmišlja o tome ko radi o glavi Aleksandru Vučiću dok on pokušava da sve u Srbiji dovede u red.

Ono što je Aleksandar Vučić pokrenuo pred Novu godinu pričajući o tome kako zna ko ga je i zbog čega prisluškivao, njega i članove njegove porodice, pretvorilo se u unutarpartijski sukob na više nivoa. Tabloidi koje uređuju ljudi bliski Vučiću tu ukazuju na Belivuka i Hrkalovićevu kao neku vrstu mafije unutar države koja je pripremala državni udar – čitaj: nasilnu smenu Vučića.

Jedina potvrda da se „zaista nešto dešava“ je citirana poruka Grobara. Sve ostalo već sutra može da nestane iz javnosti baš kao što se i pojavilo, ali i da se „čuva“ do neke druge, zgodnije prilike. Hoće se reći sledeće: možda na sve ovo opet brzo zaboravimo kao i toliko puta do sada, jer šibica kojom se pali javnost jeste u rukama čoveka poznatog po izvođenju najneobičnijih političkih obrta.

VUČIĆ LE KARE

Nema javno objavljenih podataka da je Aleksandar Vučić ljubitelj špijunskih romana, ali analiza njegovog političkog delovanja navodi na zaključak da nije čitavog života hteo samo da bude trener kadeta KK Mladost iz Zemuna. Naprotiv, politički odgajan u Srpskoj naprednoj stranci u vreme najveće intelektualne snage i aktivnosti Vojislava Šešelja, Vučić je u sebe „ugradio“ gen za tajne službe, tajne događaje i želju da zna ono „što se zaista dešava“.

Baš kao u romanima u kojima nam se otkriva da neki ljudi imaju drugačije identitete, a neki događaji drugačija značenja od očiglednih, tako i predsednik Srbije kreira svoje nastupe – on je, eto, čovek koji zna više od drugih i ima tajne informacije za sve što se dešava kako u Srbiji tako i u regionu i svetu. Jednostavno, postao je „vlasnik istine“. Pre toga, još u doba dok je bio u opoziciji, Vučić je tražio od srpske tajne službe da mu izda potvrdu da on nije „engleski špijun“. Zašto mu je bila potrebna potvrda baš za tu službu a ne, na primer, za nemačku ili francusku, nikada nije javno objasnio.

On je čovek koji „zna sve“ i „pre svih“, kome se donose snimci sa mesta nesreća pre nego što ih vidi policija, a tužilaštvo o tome može da sanja. Može da se zamisli situacija gde on kod sebe „drži“ dokaze iz brojnih krivičnih dela i „daje“ istrazi onoliko koliko proceni da je u tom trenutku isplativo.

Takav Vučić, razmetljiv i sklon teorijama zavere – posebno u trenucima krize – nepoverljiv i intimno zabrinut, obelodanio je da je bio dugo prisluškivan i praćen i da će istraga pokazati ko je tu šta radio i ko je za šta bio odgovoran.

Iako razbucana, srpska se javnost zabrinula jer je iskustvo stradanja Zorana Đinđića i dalje nekako sveže, iako se to ubistvo dogodilo pre punih 18 godina. Ali, čestiti građani pitaju i sledeće: ako je predsednik države, najmoćniji i najuticajniji čovek u zemlji, bio prisluškivan, ko je to toliko jak i moćan da na njega udari, a nije CIA ili slična međunarodna korporacija?

foto: dragan kujundžić / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

LEPOTICA I ZVER

Odmah nakon sporadičnih izjava samog Vučića o napadima na njegovu porodicu, decu i brata, vlasnici tabloida i analitičari univerzalnih kategorija započeli su u specijalnim gostovanjima pripremati i podgrevati javnost. Zatim su joj na isti način, kroz tabloide, isporučeni Dijana Hrkalović i Veljko Belivuk, osobe za koje niko ne može reći da su deo „žute bande“ ili da su na plati kod Dragana Đilasa.

Šta je javnost o njima saznala kada je Vučić, koji sve zna, dopustio da se govori javno o ovom paru?

Hrkalovićeva, o kojoj je podrobnije bilo reči u prošlom broju „Vremena“, predstavljena je kao glavni operativac mafije unutar bezbednosnog sistema Srbije. Ona je, koristeći i zloupotrebljavajući privilegije položaja i poverenja koje je dobila od Vučića lično, radila ne na suzbijanju pretnji po državu, nego na suzbijanju Vučića! I nije ovde reč o politici nego o kriminalu. Ona je, navodno, bila osigurač za razne kriminalce koje je policija mogla da juri, a sada se otvoreno priča da su to oni iz zloglasnog Kavačkog klana.

Hrkalovićeva je zaista bila u emotivnoj vezi sa nekadašnjim pripadnikom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem, čije su se slike sa pokojnim narko-dilerom Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi pojavljivale na različitim forumima, kao i slike sa članom uprave Partizana Milošem Vazurom. Stanković je bio vođa navijačko-kriminalne grupe Janjičari, a ubijen je u sačekuši u oktobru 2016.

Kada smo već tu, ovaj slučaj će u javnost izbaciti Veljka Belivuka, Saletovog „brata“ iz grupe koji će u naredne četiri godine postati dominantna figura unutar navijačke zajednice koja podržava FK Partizan. Iz grupe Janjičari, preko Vandala do Principa, Belivuk je uspeo da „mačem i novcem“ ujedini Grobare. Nevolja je samo u tome što je publika zabranjena na stadionima i dvoranama pa nemaju gde da se pokažu. Ako nema utakmica, stadion je uvek tu i Grobari su se poslednjih meseci javno „pokazali“ u dva navrata: najpre, kada su navodno „slavili“ na stadionu ubistvo dvojice članova Škaljarskog klana na grčkom ostrvu Krf (internet je bio put snimaka na kojima se peva: „Ne može nam niko ništa, jači smo od murije“), i drugi put, nedavno, kada se slavilo 50 godina navijačke grupe Grobari.

U oktobru 2020. objavljen je nepotpisani tekst u dnevnom listu „Politika“ u kome se navodi:

„Iza pucnjave u kojoj je teško ranjen Aleksandar Šarac (35) protekle subote u TC ‘Ušće’ i nestanaka Lazara Vukićevića (31) i Gorana Veličkovića (33), stoji ista kriminalna grupa koju predvodi jedan od navijačkih vođa prestoničkog kluba, ukazuju operativni podaci policije. Određene indicije pokazuju da su pripadnici ove grupe odgovorni i za likvidaciju Ljubomira Markovića Kiće (37), ubijenog početkom novembra prošle godine nedaleko od Osme beogradske gimnazije. Reč je o grupi koja je znatno ojačala u poslednje dve godine, a proveravaju se sumnje i da su isti ljudi u vezi sa likvidacijom pripadnika škaljarskog kriminalnog klana u Atini i na Krfu.“

Iako se ne navodi nijedno ime niti ime grupe, stvari postaju jasnije kada se pogleda naslovna stranica tabloida „Srpski telegraf“ od ponedeljka 1. februara 2021. gde se detaljnije opisuju ove likvidacije i sve se pripisuje Belivuku i njegovim ortacima („Ekipa Velje Nevolje sekla glave i jezike“).

NAŠ ČOVEK U BIA

Kakve sve to ima veze jedno s drugim, a posebno sa informacijom o pretnjama predsedniku i njegovoj familiji?

Iz gore navedenog slede moguća hronologija i objašnjenje događaja:

Dijana Hrkalović, kao osoba od velikog poverenja Vučića i nekadašnjeg ministra dr Nebojše Stefanovića, bila je određena da se bavi onim za šta je sam Vučić više puta rekao da ne može da reši, a to je sprega mafije, navijača, klubova i politike. Na početku mandata Vučić je bio suočen sa negativnim prijemom kod Grobara jer je deklarisani navijač Zvezde i osoba koja se sa vrha vlasti trudila da Zvezdi omogući bolju poziciju u tom večitom sukobu/rivalstvu crveno-belih i crno-belih.

Da bi se „kontrolisala tribina“, Hrkalovićeva je svoj mandat iz BIA i kasnije MUP-a, uz pomoć svog partnera Vučkovića iz Žandarmerije, koristila da angažuje Stankovića i Belivuka. To traje još od daleke 2013. godine. BIA je uradila procenu, izvršila regrutaciju i Janjičari su nastali. Nizbrdo je krenulo kada je Stanković ubijen i kada se docnije Belivuk našao pred optužbom da je i sam ubio jednog čoveka u Beogradu.

Ti slučajevi ni do danas nisu rešeni, Belivuk je oslobođen optužbi za najteže krivično delo i nastavio je da se utvrđuje na južnoj tribini. I tada se malo pisalo, a još više šaputalo da je on deo Kavačkog klana, a samim tim i Dijana i drugi oko njih, ali se sve nekako „držalo ispod tepiha“. U proleće 2019. godine nešto se dogodilo i Hrkalovićeva je naprasno razrešena sa mesta u MUP-u. Iz današnje perspektive, vidi se da je smenjena onda kada je Vučić shvatio da se i on nalazi na diskovima sa presretnutim razgovorima. Od tada ostaju dva otvorena pitanja: na čiju inicijativu je Dijana organizovala prisluškivanje, ako je ona to uopšte radila, i s kim je to Vučić pričao o fudbalu a da je taj neko osoba koju prati policija?

SRPSKI TABLOID

Sve ovo pokazuje neku vrstu dubinskog kvara koji je nastao u sistemu srpske države.

Ako je prisluškivan predsednik, ko su ti ljudi koji su pokrenuli i odobrili takav čin i s kojim razlogom?

Ako postoji objektivan razlog, a to bi mogla da bude pretpostavka da je Vučić na bilo kakvoj vezi sa ljudima koji se prate jer učestvuju u poslovima koji nisu u skladu sa zakonom, da li onda ima potrebe govoriti o tome da je on bio prisluškivan? Odnosno, ko je iz bezbednosnog kruga predsednika države zakazao i nije opomenuo predsednika da bi ga telefonski razgovori sa određenim ljudima mogli da kompromituju? Isto se tiče i članova njegove porodice, ako su oni bili predmet praćenja i prisluškivanja.

Ako je akciju koordinisala Dijana Hrkalović i to predsednik zna već godinu i po dana, kako je sam rekao, šta se čekalo do sada?

Ako je istraga bila spora, da li je na ovaj način Vučić hteo da je ubrza i da li je to njegov posao? Da li je neko zaista opstruirao istragu pa se Vučić odlučio na ovako radikalan pristup?

Ako je Vučić sve znao pre godinu i po dana, ko štiti Dijanu Hrkalović i Veljka Belivuka? Koja je to sila jača od same države i da li ima države ako je to tačno?

U prošlom broju smo pokazali da afera Hrkalović zbog mnogih nejasnoća smrdi i da više liči na dobrovoljno izgnanstvo vernog saborca nego na borbu protiv organizovanog kriminala, a sve da bi se onaj veliki slučaj pred sudom, Jovanjica, nekako umanjio i relativizovao.

Vučić je bio najbolji šahista u osnovnoj školi, hvalio se da igra dobro, i ne bi bilo čudno da u ovoj završnici žrtvuje nekoga ko liči na kraljicu, a zapravo je pešak.