Trampov buldožer

Za „Vreme“ iz Bona

„Pišem Vam kako bih Vas obavestio da sam homoseksualac, ali da uprkos tome ostajem hrišćanin“, stoji u pismu koje je 1999. roditeljima poslao Ričard Alen Grenel. Bila je to godina koja je njegovog imenjaka Holbruka iznedrila kao zvezdu američke diplomatije, kao grubijana koji jedini ume da razgovara sa Slobodanom Miloševićem i iza čijih reči, ako treba, dolaze bombe.

Dvadeset godina kasnije čuju se poređenja dvojice Ričarda. Jedan je pokojni, a drugi se deklariše kao homoseksualac. Pismo roditeljima, verovatno najteže koje je ikada napisao, sada je samo davna uspomena.

MAMIN DEČAK

Grenel (53) je rastao u predgrađu Grand Rapidsa, Mičigen, između Velikih jezera. Roditelji su bili misionari Crkve Božije, jedne verzije pentekostalizma. Sebe će kasnije opisati kao „maminog dečaka“.

Život između Biblije, seksualne orijentacije i nezajažljive ambicije odveo je Grenela u špagu kakva se retko viđa čak i u perverznim vrletima vašingtonske politike. Kako sam kaže, oduvek je bio hard-kor republikanac. Prvo sećanje na politiku mu je kada ga je otac kao osmogodišnjaka poveo da ubaci glasački listić za Džeralda Forda, 38. predsednika Amerike, koji je odrastao u istom gradu kao i Grenel.

Još 1995. ga je „Vašington post“ u opširnom portretu opisao kao republikanskog „party animal“ – predvodnika garde mladih konzervativaca koji žive za politiku i samo o njoj pričaju čak i kada na žurci stoje sa flašom piva u ruci. Bio je to početak meteorskog uspona Ričarda Grenela koji nije prikočila ni gadna Hodžkinsova bolest limfnog sistema. Grenel se 2013. protiv nje izborio jakim hemoterapijama.

ČOVEK OD POVERENJA

Možda ga je to što je gej uvek gonilo da bude radikalniji od drugih, da pliva u onom republikanskom miljeu u kojem između Novog zaveta i berzanskog izveštaja ne sme stati ni list papira. To nikad nije bilo lako. Zabolelo ga je kad su ga uklonili iz tima Mita Romnija koji se 2012. kandidovao protiv Baraka Obame. Homoseksualac u redovima republikanaca nije bio dobra poruka za konzervativne birače.

Grenel je ipak isplivao. Prethodno je osam godina bio glasnogovornik predstavništva SAD pri Ujedinjenim nacijama. Epizoda sa Romnijem bila je jedna od mnogih u kojima je, preko svoje konsultantske kuće, pomagao kampanje republikanaca. Znao je bolje od drugih da se probije kroz medije, bio je i plaćeni komentator „Foks njuza“, televizije sa kojom se budi i leže predsednik Donald Tramp.

Kažu da Grenel kod Trampa može da uđe bez kucanja. Kažu da Tramp, čovek gumenih principa, jedino ceni bezuslovnu lojalnost. I još kažu da je Grenel čovek od najvećeg poverenja – podržao je Trampa još kada je njegova kandidatura za predsednika izazivala podsmehe u oba tabora američke politike.

Balkan više nije bure baruta, ali je još uvek dovoljno težak teren da Tramp tu pošalje jednog od svojih najvećih udarnika. Da li, dakle, Ričard Alen Grenel može da lupi šakom o sto dovoljno jako da Beograd i Prištinu konačno privoli da potpišu famozni papir?

LOŠ POLICAJAC

Poznavaoce prilika zatekla je vest od prošle sedmice da je američki predsednik predložio upravo ambasadora SAD u Berlinu Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika u pregovorima Srbije i Kosova. Imenovanje treba da potvrdi Senat gde republikanci imaju većinu.

Nije jedini razlog za čuđenje činjenica da se Grenel nikada nije bavio Balkanom. Cinik bi rekao da je jedina veza sa Balkanom pas kojeg je imao, a koji je bio mešanac labradora i dalmatinca.

foto: dimitrije goll / tanjug

Nikome nije sasvim jasno otkud sad novi američki posrednik između Beograda i Prištine samo nekoliko sedmica nakon što je Stejt department imenovao zamenika pomoćnika državnog sekretara Metjua Palmera za izaslanika za Zapadni Balkan, čiji je prioritet trebalo da bude upravo kosovsko pitanje.

Neki smatraju da bi pitomi srpski zet Palmer i razbijač Grenel mogli da odigraju uloge dobrog i lošeg policajca. Drugi misle da Tramp nema poverenje u Stejt department pa hoće svog čoveka u rovu.

„Gospodin Grenel ima viši rang od Palmera iz dva razloga – on je ambasador i ima direktne veze sa Belom kućom“, rekao je Danijel Server, profesor na Univerzitetu „Džon Hopkins“. „Palmer mora da odluči da li to ima smisla i ne bi me iznenadilo da odluči da je to ispod njegovog dostojanstva i da ode“, ocenio je Server za Glas Amerike.

Profesor Server je uveren kako Bela kuća hoće da oživi ideju podele Kosova koja je, kako kaže, „umrla prirodnom smrću“.

PODGREVANJE RAZGRANIČENJA

Čitave analize o tobožnjoj sklonosti Trampove administracije „razgraničenju“ potiču iz nekoliko rečenica koje je prošlog avgusta izgovorio nedavno smenjeni Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton: „Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo“, rekao je Bolton na pitanje koje je neočekivano stiglo na konferenciji za novinare prilikom posete Kijevu.

Ričarda Grenela bije glas da je veoma blizak Džonu Boltonu, ali je očito još bliži Trampu. Nakon što je Bolton ražalovan, pominjalo se da bi Grenel mogao u njegovu fotelju. Umesto toga je, uz već dovoljno važno ambasadorsko mesto u Berlinu, dobio vruć kosovski krompir.

„Grenel dolazi baš iz Trampovog sveta, politički republikanac, čak se može reći da je ekstremno desno. To je znak da Tramp hoće rezultat pa postavlja osobu u koju ima potpuno poverenje“, kaže za „Vreme“ Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu i dobar poznavalac Balkana.

Međutim, Biber dovodi u pitanje da li je Grenel prava osoba za ovaj posao. Sa svojim predsednikom deli sklonost rafalnoj paljbi preko Tvitera i uspeo je da iznervira čitav nemački establišment i pre nego što je zvanično došao na ambasadorsko mesto. I sada bi upravo on u Berlinu trebalo da ubedi Nemce kako prekrajanje granica i nije tako loše rešenje.

„Grenelovo dosadašnje ponašanje nije ohrabrujuće za diplomatski posao koji zahteva nalaženje saveza. Jer spor Srbije i Kosova zahteva širi međunarodni savez – ne može se prelomiti samo zato što Sjedinjene Države to hoće. Grenel nema kapacitet da gradi takve konsenzuse“, uveren je Biber.

MANIR KOMESARA OKUPACIONE SILE

Na vrstu direktnog bezobrazluka koju gaji Grenel nisu navikli čak ni u Nemačkoj, zemlji koja još uvek mora – ili želi – da bude baza za desetine hiljada američkih vojnika.

Prvo je rekao kako dolazi u Evropu da podrži desničarske partije. Onda je terao Nemce da batale izgradnju gasovoda Severni tok 2 i umesto toga im ponudio američki tečni gas. Naredbodavno je poručio da nemačke firme ne smeju da rade sa Iranom jer je Vašington uveo sankcije Teheranu. Direktno je pretio da će američke tajne službe prekinuti saradnju sa Nemcima ako smesta ne isključe kineski Huavej iz poslova sa građenjem 5G mreže.

„Vidim sebe više kao člana štaba (Donalda Trampa), a ne toliko kao ambasadora“, rekao je Grenel za radio Dojčlandfunk po dolasku u Berlin prošlog aprila. Nemci, dodao je Grenel, „treba da me vide kao nekoga ko će da zasuče rukave, sačini listu zadataka i da ih onda odrađuje tačku po tačku“.

U političkom Berlinu, gde se dugačak jezik retko broji u vrline, ovakvo ponašanje je ličilo na sve, samo ne na ambasadora. Mediji su Grenela prozvali Trampovim „provokatorom“ i „čovekom za grube radove“.

Serija kontroverzi naterala je čak i veterana nemačkih liberala i prijatelja Amerike Volfganga Kubickog da traži da se Grenel najuri iz zemlje. „Kada se jedan američki diplomata odnosi kao visoki komesar okupacione sile, on mora iskusiti da naša tolerancija ima i granice“, rekao je Kubicki u martu ove godine.

Nedeljnik „Špigel“ na osnovu razgovora sa tridesetak poznanika – sam Grenel nije hteo da priča sa njima jer tvrdi da stalno lažu o Americi – portretiše narcisoidnu osobu divovske taštine, ali i čoveka čiji nastup nije u skladu sa nesigurnošću koju ponekad ispoljava. Navodno, posle nastupa u medijima zove ljude od poverenja i plašljivo pita kakav je bio. „Špigel“ još piše da ga svi, a posebno kancelarka Angela Merkel, zaobilaze u širokom luku.

MANJAK ISKUSTVA

Svakome ko se razume u balkanske prilike nemačko iščuđavanje – kako to da jedan ambasador daje političke izjave? – mora izmamiti cinični osmeh. Nedavno je „Vreme“ analizu o ponašanju ruskog i američkog emisara u Srbiji naslovilo sa „Ambasadorska vremena“. Na Kosovu se dobro zna šta je Kvinta – grupa pet zapadnih ambasadora koja aminuje svaku bitniju odluku.

Da li je to teren na kojem će Ričard Grenel biti kao riba u vodi kao nekada Holbruk? „Holbruk je ipak bio iskusan diplomata, iako se kao osoba nije ponašao diplomatski i imao je mandat da se ne ponaša diplomatski. Ali imao je znanje koje Grenel nema – Grenel ne dolazi iz te škole Stejt departmenta“, smatra Florijan Biber.

„Drugo, nema nekog Miloševića danas – Holbruk je iza sebe imao svu političku težinu Amerike kao i vojsku, a toga sigurno nema sada“, dodaje profesor iz Graca.

REŠENJE ODMAH

Vremenski okvir je delikatan. Moglo bi da potraje nekoliko meseci dok lider Samoopredeljenja i verovatno budući premijer Kosova Aljbin Kurti ne sastavi vladu. Onda će se već približiti izbori u Srbiji, uz opšte uverenje da Aleksandru Vučiću ne pada na pamet da išta sa Prištinom potpisuje pre izbora. A već početkom novembra sledeće godine su predsednički izbori u Americi.

Pesak polako curi, pa će Grenel verovatno pokušati da kao sprinter dobije trku za koju živaca nisu imali ni mnogi maratonci. Ako se u Belu kuću useli demokrata, Grenel će odmah morati da spakuje kofere.

Njegovom šefu uspeh treba što pre. U komplikovanom mozaiku bi tako pitanje Kosova moglo da dobije neslućenu važnost. Jer Donald Tramp, prvi američki predsednik koji je kročio na tle Severne Koreje i rukovao se sa Kimom Džong Unom, spoljnu politiku razume kao unutrašnji marketing. Kako bi zgodno bilo da u izbornoj godini primi, recimo, Tačija i Vučića, i kaže: evo, ja sam za čas rešio ono što klan Klintonovih nije mogao decenijama.

„Trampu je samo važno da se rukuje sa njima na travnjaku pred Belom kućom“, kaže Florijan Biber. Profesor smatra da je Tramp čak spreman da u tom pogledu izboksuje i nekakav falični sporazum, samo ako može ubrzo. „Čak i ako dođe do nekog pseudodogovora koji Tramp može da proda kao uspeh, to neće ništa zaista rešiti.“

Najpoštenije je reći da niko ne zna šta će Tramp došapnuti Grenelu, kakvom rešenju da teži. Kosovo je za Amerikance nezavisno, da, ali u kojim granicama? Da li se radi o prekrajanju koje obuhvata par sela oko administrativne linije ili razmeni Sever Kosova za takozvanu Preševsku dolinu?

Mnogi bi se složili sa poslanicom nemačke levice Sevim Dagdelen koja je o američkoj otvorenosti prema „razgraničenju“ za „Dojče vele“ rekla: „Koliko god da je rešenje (između Srbije i Kosova) ‘kreativno’ i ‘fleksibilno’, baza Bondstil na 386 hektara ne sme da im se dira.“

foto: fonet

NEMOĆ EVROPSKE UNIJE

U računici ima još nekoliko nepoznanica. Veliki povratak američke diplomatije oličen u dvojcu Grenel-Palmer još čeka na ruski odgovor. Iz Beograda je već najavljeno da za stolom gde sede Amerikanci moraju biti i Rusi.

Druga nepoznanica je da li će se i u kojoj formi nastaviti posredovanje Evropske komisije. Završena je nevesela epizoda u kojoj je bivša visoka predstavnica EU Federika Mogerini očajnički pokušavala da isposluje nekakav sporazum, nailazeći na blokade Beograda i, još češće, Prištine. Iscrpljujući sastanci vodili su u ćorsokak i jedini vidljivi rezultat bili su sve veći podočnjaci Italijanke.

Ona je potpuno podbacila u pokušaju da mrdne dalje od Briselskih sporazuma, kojima je dirigovala još baronesa Ešton, prethodna visoka predstavnica EU.

Od Vašingtona pa sve do Balkana vlada uverenje da briselski papirni tigar tu više ništa ne može da uradi, ako je ikada uopšte i mogao. Famozna šargarepa u vidu članstva u Evropskoj uniji toliko je daleko da se više ne vidi, posebno otkako je francuski predsednik Emanuel Makron jasno rekao da korenite i neizvesne reforme EU dolaze pre proširenja.

U tom pogledu je zanimljiv trzaj novog visokog predstavnika Žozepa Borela, koji je u ponedeljak nazvao kosovsko pitanje „prioritetom“. „Jedna stvar je jasna: Kosovo i Srbija moraju da postignu sporazum. To je važno. Uradiću sve što mogu kako bih ispunio ovaj prioritet“, rekao je Borel.

Ovaj Katalonac i zagriženi protivnik secesionizma dodao je da bez priznanja Kine, Indije i Rusije „Kosovo neće biti država“.

SPORAZUM NA BRZAKA

Kako stoje stvari pokazuje i to što su i iz Prištine i Beograda, zlu ne trebalo, požurili da se oduševe imenovanjem Grenela. Vučić je rekao da je to „ozbiljan i odgovoran čovek“ i telefonom razgovarao sa njim. Na smenu su se oduševljavali Tači i Haradinaj koji su se ove godine u Berlinu već videli sa Grenelom.

Moguće da su ova dvojica ljudi kosovske jučerašnjice i da je došlo vreme Aljbina Kurtija. On je umeo da kritikuje diktat Amerike, da odbija svaki razgovor sa Beogradom i zaziva Veliku Albaniju, ali će, prema najavama, ubrzo ukinuti drakonske carine na srpsku robu. Kako kaže Biber, Kurti uopšte ne mora da bude loša vest za Amerikance – jer bi dogovor sa njegovim pečatom mogao zaista da dobije i podršku naroda.

Možda karte za dogovor Beograda i Prištine nikada nisu bile bolje podeljene. Možda je Tramp sa Grenelom povukao keca na desetku. Ako se dogovor izboksuje na brzaka, a Tramp osvoji još jedan mandat – trebaće mu novi državni sekretar. Svet će još čuti za Ričarda Grenela.