Obrazovanje učitelja u Srbiji ima dugu tradiciju. Kamen temeljac za organizovano školovanje učitelja postavljen je 1870. godine kada je, u vreme namesničkog režima, donet prvi Zakon o uređenju učiteljske škole. Prvu učiteljsku školu u Kneževini Srbiji otvorio je u Kragujevcu tadašnji ministar prosvete Dimitrije Matić 27. januara 1871.
Posle tri godine rada škola se preselila u Beograd. Školovanje budućih učitelja produženo je 1877. sa tri na četiri godine. Zbog „šurovanja učenika sa opozicijom“, kako je pisalo u izveštajima Žandarmerije iz tog vremena, ova škola je 1896. odmah posle proslave 25. godina postojanja, premeštena u Aleksinac. U narednih 50 godina bilo je dosta promena, završio se Prvi svetski rat, izgrađeno je na desetine učiteljskih škola – 1925. godine, na primer, radilo je 49 učiteljskih škola, a u Beogradu su počev od perioda između između dva svetska rata, pa sve do 1950. postojale muška i ženska učiteljska škola.
Istorija školovanja učitelja za Srbe iznad Save i Dunava počela je čitav vek ranije. Naime, 1. maja 1778. osnovana je Norma, prva ustanova za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku u Habzburškoj monarhiji. Njen prvi upravitelj Avram Mrazović, sin somborskog sveštenika Georgija, prosvetitelj i humanista, kao i pisac i prevodilac klasicističko-prosvetiteljskog manira, uvrstio se sa još dvojicom znamenitih prosvetitelja toga doba – Stefanom Vujanovskim i Teodorom Jankovićem Mirijevskim – u pionire moderne epohe u srpskom školstvu. Sentandreja je, posle Sombora, u srpskoj kulturnoj istoriji i prosvetnoj povesnici grad od posebnog značaja. U njoj je 1812. godine učinjen sledeći korak u modernizovanju srpskih učitelja, kada je Uroš Stefan Nestorović, učeni Srbin, filozof i pravnik, rođen u Budimu, osnovao prvu srpsku učiteljsku školu, čiji nam je zvaničan naziv Kraljevski pedagogijum naroda ilirskog ostao u spisima tadašnje državne administracije. Nestorović je postavljen da izvrši reformu pravoslavnih škola u carevini. Već 1815. škola je produžena na dve godine da bi 1816. bila preseljena u Sombor gde je postojala sve do 1973, a potom je prerasla u Pedagošku akademiju koja je prestala sa radom kada je 1993. osnovan Pedagoški fakultet.
Skupština Republike Srbije usvojila je 1. jula 1993. godine Zakon o Učiteljskim fakultetima u Republici Srbiji, zahvaljujući kom su iste godine pedagoške akademije prerasle u učiteljske fakultete na svim univerzitetima u Srbiji.
Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu počeo je sa radom 30. septembra 1993. godine, a prva generacija diplomaca izašla je sa Fakulteta u oktobru 1997. Fakultet ima dva smera: za obrazovanje profesora razredne nastave i obrazovanje vaspitača u predškolskim ustanovama. Smer za obrazovanje vaspitača uveden je 2004. godine, a prošle godine, u vreme proslave 200 godina od uvođenja visokog obrazovanja u Srbiji, prvim diplomiranim vaspitačima diplome je uručio rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević. Učiteljski fakultet u Beogradu ima svoja odeljenja u Vršcu i Novom Pazaru.
Pri Univerzitetu u Nišu radi Učiteljski fakultet u Vranju, na kom studira oko 750 studenata, na dva smera: za učitelje i vaspitače. Istureno odeljenje ovog fakulteta otvoreno je 1998. godine u Negotinu, gde trenutno studira 120 studenata na smeru za učitelje. Pored osnovnih studija, na Učiteljskom fakultetu u Vranju postoji program doktorskih studija za četiri smera. Reč je o smerovima koji se odnose na metodiku nastave iz: srpskog jezika i književnosti, matematike, prirode i društva i fizičkog vaspitanja.
Univerzitet u Novom Sadu u svom sastavu ima Pedagoški fakultet u Somboru i Učiteljski fakultet u Subotici, na kom se nastava odvija na mađarskom jeziku. Dok u Subotici postoji samo učiteljski smer, studenti u Somboru opredeljuju se za jedan od četiri obrazovna profila: učitelj, dizajner medija u obrazovanju, vaspitač i školski bibliotekar.
U sastavu Univerziteta u Kragujevcu nalaze se Učiteljski fakultet u Užicu i Pedagoški fakultet u Jagodini. U Užicu postoje tri studijska smera na osnovnim studijama: učitelj, vaspitač u predškolskim ustanovama i vaspitač u domovima. U školskoj 2008/09. studenti Učiteljskog fakulteta u Užicu bili su među najuspešnijima na Kragujevačkom univerzitetu, s obzirom na to da je 80 odsto njih uspelo da sakupi odobrena 42, odnosno 60 zakonom propisana poena, koliko je, prema pravilima Bolonjske deklaracije potrebno za prelazak u narednu godinu studija.
Većina učiteljskih fakulteta u Srbiji na svojim veb stranama eksperimentalno sprovodi program Sistema za obrazovanje na daljinu (Distance Learning System – DLS), koji studentima omogućava dostupnost materijala i sadržaja neophodnih za učenje – uvek i svuda.
