Todor u Narodnoj skupštini Srbije

Reporter „Vremena“ se dugo kanio da poseti zdanje Skupštine, taj najviši narodni dom, iz prve ruke vidi tu najveću demokratsku tekovinu, koju oličavaju najbolji od najboljih političkih predstavnika, da se skrati, vidi je l’ to sve ko na televiziju, i ko što se priča. I dođe i taj dan, nemesti se u nedelju po Nikoljdanu, baš ono po otkazanoj sednici, kad je ono Predsednica Skupštine dojavila da su se poslanici slavski razboleli.

Dakle, utorak, 23. decembar, nešto iza podne. Evo još tog uvoda, glavna beogradska ulica, vetar i gužva. Uzmemo pređemo ulicu na Čedinoj zebri, kad, na Čedinoj zebri, lično Čeda u prelazu, Čeda klimnu reporteru, reporter otklimnu Čedi. Na zgradi Skupštine tabla na kojoj piše šta je tude, gore dve kol’ko treba velike zastave, pred skupštinskim ulazom grupa ljudi sa sindikalne zastave, sve pište i viču, Dole Vlada.

SUKNJICA JOK LILA: Uđemo na ta velika vrata, prođemo detektor vrata, legitimišemo se sa tu propusnicu, uđemo u veliki hodnik sa slike i veštačke biljke i druge zelen puzavice koje baš tako i izgledaju. Siđemo sprat niže, dole, u podrum, ta skupštinska sala. Ispred sale hol, šank za osveženje, stolovi i fotelje, na televizoru se vidi da rade i diskutuju, onaj Šomaz govori o protestu ispred Skupštine, Vlada im obećala sastanak, niko da ih primi, Vlada laže, niko osim nji’ i Velje da i’ sasluša… Predsednica sa mesta odgovori da je sindikat imao razgovor sa njom, i to je to, oni rade svoj posao…

Uzmemo se raspitujemo kako uđemo u salu, na tu galeriju, neposredno pratimo svu tu odgovornost i zabrinutost, jedan iz to obezbeđenje veli jok, ni pod razno, kad to ukinuto, gore po dozvoli sekretara, mogu samo prijavljene delegacije koje su na nivou, kakav novinar… Šta ćemo, uzmemo ‘odamo i obilazimo i sve se vrćemo po te sale, holove i druge korisne prostorije.

Holom nastupi Nataša Mićić, i to kako bato, sa onu svoju kovrdža frizuru, u ešarpu boje lila, u čarape boje lila, i suknjicu jok lila. Prođoše i dva poslanika, jedan sa onu dvoglavu G17 , drugi sa Nikolićevu zastava naprednu značku. Za onim šankom pred ulazom u salu, uz tu kafu, Šešelj Todorović u razgovor i slaganje sa LDP Ostojićem, veli njemu Ostojić, Pokazali smo da su neuspešni, odgovara njemu Šešelj Todorović, Apsolutno…

Mrdnemo, još jedan iz obezbeđenja veli da se ne more na galeriju, savijemo desno, bife sa šank, žute fotelje, dužni naslonjači, televizor, dozvoljeno pušenje, poslanik Šami puši i telefonira, kome treba javlja, Evo, ja, kao i obično, u podrumu. Na televizoru poslanik Omeragić, na televizoru jedna sa Šešelj bedžom, na televizoru ministarka Dragutinović, ministar Dulić, ispred nji’ mnogo ti materijala i dokumenata, Ona sa Šešelj bedžom još govori o sumornoj ekonomskoj situaciji, šankerica ko da se glasno žali jednom iz to obezbeđenje, Svima skočile dnevnice, samo nama nisu…

Holom, sve izlazeći i kipeći iz gaoraste model Uzatelo ‘aljine, prođe od Velje poslanica Janković, holom prođe, jašta nego sa fasciklu, poslanik Vlahović, u te fotelje, šefica sa vunen šal Kolundžija u jedan mnogo sadržajan pauza razgovor sa ministarkom Dragutinović, izađe i ministar Dulić, dade se u susretanje sa Šešelj glumicom Lidijom, koja beše u tu svoju veliku i crnu frizuru, koja beše u taj sapet žuti džemperić, koja beše u tu mnogo kožnu i mnogo sapetu suknjicu, pored tolikog u toga još zagledanja samo uspemo u’vatimo, Oko praznika…

Iz sale izađe i onaj doterani SPS Ružić, vrati se, na televizor vidimo dobi reč, Dame i gospodo, iz fotelje, pored toaleta, đe se može puši, onaj od Velje Markićević se dao sa kolege razmenu, Veljo kaže sa stubovima sa strane… Dođe i taj trenutak, da se siđe jošte dole, u taj restoran. Ima toga, stolovi, stolice, konobari, veštačke zelen puzavice, veštačko u saksije razno zelen žbunje, prvi deo restorana za nepušače, drugi za pušače… Jedan sa Šešelj bedžom upravo plaća, žuri na sednicu, kol’ko, 210 dinara. Sednemo, uzmemo jelovnik, ajde nešto prepišemo, kranjske kobasice 80 dinara, teleća čorba 40, špagete 80, ćufte već 85, a tek svinjsko pečenje, cijeli 140 dinara. Ima još, prebranac 40, cvekla salata 25, rolat od banana 60 dinara… Uzmemo, sve redno, jedan za susednim stolom, preko viljuške, telefonom nekome izdaje smernice, Nema dnevnog reda, prvo se verifikuju mandati pa se onda ide dalje, videće sa šefom, pa se čuju…

GLAVATA RAZMENA: Upitamo konobara za neko vino, ima, preporučuje Rubinovu graševinu, odlična, prob’o, piješ, a ne boli glava, pošto, dva dcl 20 dinara. Reporter uzme, i odma uze javi Pačeti pošto vino, ovaj odgovara, da pita pošto vinjak, reporter upita konobara, 25 dinara, je l’ vinjačić, jok, veliki vinjak brate. Pačeta mu brzojavi da odatle ni pod razno ne izlazi.

Po satu vidimo da pao mrak, uzmemo se vrćemo, u restoran već ulaze i đeca, komšije skupštinskih nameštenika, samo se malo zaslade sa te bajadere i keks torte, u sve to meso i slatkiši onaj Ostojić kišjeli krastavac zaliva nekom žestinom, gore redno, u sali teška sve po poslovniku diskusija, Onaj Palma, sa ‘voliku na kaiš metalnu kopču, priseo sa starim drugom Pelevićem, ovaj mu glavato kaže, Znam, bio kod mene. Završi se ta glavata razmena, Pelević stade pred ogledalo namesti svoju naprednu glavu, na onom šanku Šešelj Todorović, sa levom rukom u džepu, na još jednoj kafi, izvadi je tek da uzme kusur, jerbo kafa cijeli i čitavi deset dinara. Uze i noć da odmiče, skupština u teškom radu, uzmemo se povlačimo, pomoćno osoblje istovaruje sa prizemnla u podrum bale toalet-papira.

Kad bilo sve tako redno i uspešno, odemo u skupštinu i narednog dana. Stignemo na vreme, pred ulazom u salu vazdan kamera, poslanici se prijavljuju službenicima da stigli, šefica Kolundžija u neke zelene dvodelne dezene, i poslanica Gorica Mojović u toga dana boje i dezeni, poslanik Čotrić se poslanički javi reporteru, ona Šešelj Vjerica prijavi svoj broj, 194. U sali Predsednica konstatova da postoje uslovi za rad, poslanici stadoše čestitaju katolički Božić, čestita i Šešelj Todorović, nastavi da se „onaj Vordsvort i dalje drznuo“, da on više nema šta da traži u Srbiji… To čestitanje uzmemo ispratimo na televizor u bifeu sa pušenje, jedan sa Šešelj bedžom, baš kod te božićne čestitke, traži da se isključi ton, Nema se tu šta čuje… Vratimo se u hodnike i holove, Vlahović se izjavljuje nekoj televiziji, LDP Maraš sa govornice poručuje da je ugovor sa Rusima protivan evropskim integracijama… Dođe onije 15 minuta kad je dozvoljeno kamermanima i fotoreporterima da proprate rad u Sali, uze d’uđe i reporter „Vremena“, ali sačeka ga jedan iz to oberzbeđenje, jok, reporter pokaza propusnicu, izvadi fotoaparat, ovaj ne popušta, i sve bi tako dok taj iz obezbeđenje ne podviknu, Šta je…

Reporter onda uzme ‘oda, ode po ti poslanički klubovi, DS na četvrtom spratu, u svakoj kancelariji kalendar Za jaku i stabilnu Srbiju sa Tadić slikom, na decembarskom listu Predsednik u predsedničkom pozdravu sa jednom šajkačom koja drži bukliju sa rakijom. Popriča, o ti poslanički problemi, i sa jednim DS poslanikom. Sazna da je, gledajući od predsedavajućeg, poslanička većina levo, a opozicija desno, da od početnog sastava leva strana slabi, otišli u ministre, državne sekretare, direktore javnih preduzeća, a desna strana jača, kad su videli da ne mogu biti vlast došli budu poslanici. Još sazna da leva strana treba da se ne javlja, da bi ubrzala rad, dok je desnoj u interesu da to tera što duže, kako bilo, svi poslanici su pod blanko ostavkama, i, ako hoće budu poslanici, moraju budu lojalni… I joše reporter sazna da o poslanici i svu tu demokratiju teško i odgovorno brine samo oko 320 službenika, stručnih saradnika, kuvara, konobara, otvarača vrata, garderobera, šankerica, nosača materijala, štampača materijala, prekucivača materijala…

Nastavimo gde smo stali, restoran radi od sabajle, Šormaz u kajgani, Čotrić u neko meso, za skupštinskom govornicom Ostojić o sramnoim Ugovoru, Šešelj Vjerica zaustavlja Vordsvorta, u sali tako reći niko, ali se diskutuje ko da je puna. Ostojić već na pušenju, Šešelj glumica Lidija, sapeta u narandža komplete, ode, veli zauzme mesto, onaj Aligrudić se uzod’o, malo-malo zamiče za one gelendere u veštačkom i zelen bršljanu, stade da jednu mnogo dobru i novogodišnju izjavu, Želim da moji bližnji i ja budemo živi i dalje, da imamo dovoljno sredstava za život, ne tražim bogatstvo, i želeo bih da i ostali građani žive dobro…

PITA BUNDEVARA: Sve se, sa ‘voliki mobilni, sa ruke u džepove, sa to u glavu šišanje, sa taj lister et mnogo roze i pink kravatu, uzod’o i taj iz prvi redovi sale DS Srđan Milivojević, Šešelj bedževi iz onog dozvoljeno pušenje bifea javljaju, Evo nas u kafiću, iz restoran stade izlazi, pa hodnikom hoda, sve se brišući nadlanicom, i sve prikopčavajući dugmad na taj sako, sami Velja, onaj njegov Markićević stade pred red kamera, uze se izjavljuje o aktuelni sukobi na vojne linije, po njegovoj informaciji tu se krije nešto mnogo krupnije… Pauzu uzela i ministarka pravde, jedan sa Šešelj bedž baš uz’o da joj objašnjava, ima kad je tužilac kum, a advokat kuma, prođe kovrdža Nataša sa dvodelni dole cigovani komplet, prođe Šami, LDP Prokić stao da u šanku sitni pare…

Stanemo popričamo sa poslanicom DSS-a, Milicom Vojić Marković, poslanica u tri mandata, bila u poslaničkoj većini, sad opozicija. Milica za slikanje stade pod crtež, biće Kapora, pa reče da, unatoč predstavi u javnosti, po njenom iskustvu, poslanici moraju izuzetno ozbiljno i dugotrajno raditi na svakom zadatku. Sad, kad je u opoziciji, mnogo žešće se radi, svakodnevna promena taktike, nekad imaju i tri poslanička kluba dnevno. Poslanička većina samo sedi i gleda da sve ide brže, kad su oni bili na vlasti to je bio pojam. Inače, i njoj je vrlo neprijatno kad se u skupštini događaju incidenti i taj cirkus, ali tako neki doživljavaju demokratiju…

Vidimo, pred kamere, pred taj red, stao i đeneral Delić, i on ima šta veli na vojne teme. Reporter se dade u susret sa SPS poslanikom Mile sa crni brkovi Ilić. Mile profesor i doktor, poslanik posle 12 godina, da uporedi, situacija neuporediva, tada SPS im’o mnogo veći broj poslanika, bilo lakše, sad ima utisak da postoji velika opstrukcija opozicije i nesnalaženje vladajuće koalicije, ranije bilo mnogo lakše raditi i sprovoditi…Hodnikom prođoše dvije Šešelj druge, ona Nataša u lila kratku dolamicu, Pop-Lazić sa svoju garderobu, i onda joj, prođe jedna crna, sa bijeli pončo, ‘vako ‘voliko srebrno srce na te baš grudi, sa još toga svega kvalitetnog, đe će ona, ode u salu, u taj dnevni red i poslovnik.

Šta ćemo, jopet u restoran, dole sve pod punom parom, jedan sa Stop Hagu bedžom, preko zalogaja, izveštava da u šest mora biti u Ovči. Sednemo, pitamo, ima l’ aperitiv, konobar odgovara, kako nema, ima kruška, ima šljiva, ima jabuka, dobra, a jevtina, on pije. Pa kakva je, za te pare nema nigde, velika jabuka 21 dinar, i ukus i miris, luksuzna flaša… Prihvatimo, i ne pokajemo se, dva puta se ne pokajemo. Upitamo jošte konobara ljubaznoga, ko najviše troši te šljive i jabuke kvalitetne, al’ ovaj ne dade odgovor kvalitetan, više kvantitativan, pije se, od čo’eka, do čo’eka. I ode dalje, već kod Šamija za stolom, Šta želi Profesor, ovaj reče, čorbast pasulj, ima, salata od kiselog kupusa, nema, pita bundevara, ima. Ode konobar, za Profesora, zajedno sa čorbast pasulj, stiže viski sa ledom. Uzmemo ‘vatamo vrata, Velja se sa onaj njegov Markićević opet nalaktio na astal, ulaze i ostali poslanici, samo što nije pauza.

Gore, pred one kamere i Toma Nikolić, imali kvalitetne konsultacije u Vladi, obeć’o da će omogućiti da Skupština u roku odlučuje o budžetu, dobi još kvalitetni’ pitanja, bi još kvalitetni’ odgovora, za Novu godinu kod oca u selo, sve će košta jedno prase, zahvali, zahvališe njemu. Čomićka ode sa neke kese uz stepenice, prođe i Čeda sa svoj Ostojić, prođoše oni sa dvoglave značke, oni sa Svoji bedževi, proleprša Aligrudić, ko da opet prođe Velja brišući se nadlanicom, prikopčavajući dugmad na taj sako…