Zašto drvlje i kamenje na Specijalnog tužioca samo zato što se nije protivio izvođenju
Novinar NIN-a g. Nikola Vrzić potpuno očekivano se pojavio opet da „razjasni misteriju razgovora Kajganić – Bagzi“ (N. Vrzić, „Ko je ‘J’, a ko ‘B’“, NIN broj 2927).
Pošto je reč o problemu od šireg društvenog i sudskog značaja, a koji je originalno potekao iz vašeg nedeljnika „Vreme“ („Svedoci, saradnici i stari drugari“; „Vreme“, 9. septembar 2004) i neposredno se tiče vašeg novinara Miloša Vasića (koji je zbog toga pravosudno šikaniran), obraćam se i vama, jer na nadležnoj adresi nisu dve nedelje hteli da objave ovo moje razmatranje.
G. Vrzić nam prvo saopštava da taj razgovor nije „odslušao niko“ (kurziv g. Nikole Vrzića!); i drugo, citira „izvor NIN-a koji je (ispada jedini) slušao originalni, presretnuti razgovor“. Drugim rečima, novinar NIN-a i njegov misteriozni, anonimni i eksluzivni „izvor“ jedini na svetu znaju sadržaj tog razgovora, pa će nam sada to otkriti i rešiti misteriju, jednom za svagda.
Naravno, već prva tvrdnja je notorno neistinita. Mi već sada znamo da su „originalni“ audio-zapis tog razgovora, po prirodi stvari, morali „preslušati“ bar ljudi u UBPOK-u, dvojica istražnih sudija kojima su zapisi dostavljani, kao i sudija Marko Kljajević. A s obzirom na njegovu zanimljivu sadržinu, vrlo verovatno i mnogi drugi! Ovom neistinom g. Vrzić pokušava da unapred uveri naivnog čitaoca da on i njegov navodni anonimni „izvor“ jedini znaju istinu.
A prema toj „istini“, suprotno onome što navode „Vreme“ i g. Miloš Vasić, u tom razgovoru „nisu spomenuti ni Jočić ni Bulatović, već ‘J’ i ‘B’ koji bi mogli da budu ova dvojica“. G. Vrzić nam ne objašnjava iz čega zaključuje da bi taj „J“ i taj „B“ mogli u stvari biti ministar Jočić i direktor BIA Bulatović. Možemo samo pretpostaviti da se to zaključuje iz konteksta razgovora.
Prema g. Vrziću (odnosno njegovom navodnom „izvoru“) taj kontekst je bio razgovor o „fizičkoj zaštiti Bagzija i njegove porodice“, jer se, prema g. Vrziću, jedino o tome i govorilo (Ovo zvuči poznato… ah da, o tome, i samo o tome su, prema ministru Jočiću, isti ovi „J“ i „B“ tajno razgovarali u noći njegove predaje i sa Legijom, tj. „o fizičkoj zaštiti njegove porodice“). Postavlja se, naravno, pitanje – ako je tačno da se samo o tome razgovaralo – zašto bi gđa Kajganić u tom razgovoru upotrebljavala inicijale, tj. pokušavala da prikrije idenitet gospode Jočića i Bulatovića?
Ako je to tačno, postavlja se takođe pitanje, zašto se onda tužiteljka Trećeg opštinskog tužilaštva, gđa Gordana Čolić, žalila u jednoj TV emisiji da je na nju vršen pritisak da ne istražuje sadržinu toga razgovora, već da i bez tog dokaza tuži Miloša Vasića za „iznošenje neistina“, tj. klevetu?
Ako je to tačno, postavlja se i pitanje: otkud ovolika buka po medijima oko obelodanjivanja ovog transkripta? Zašto drvlje i kamenje na Specijalnog tužioca samo zato što se nije protivio izvođenju ovog dokaza? Pri čemu g. Vrzić potpuno ignoriše činjenicu da je, s jedne strane, izvođenje ovog dokaza ponuđeno jedino da bi se proverio iskaz Dejana Milenkovića u kome on tvrdi da u razgovorima sa gđom Kajganić nisu nikada pominjani ni Jočić, ni Bulatović, a da, s druge strane, i sam g. Vrzić i njegov „izvor“ tvrde da gospoda Jočić i Bulatović jesu pominjani (bilo otvoreno, bilo šifrovano, svejedno).
Najzad, zašto sve to radi g. Vrzić? On to sam kaže u svom tekstu: njega brine (citiram) „još jedna politička intriga, kojom se dokazuje veza između Vojislava Koštunice i Đinđićevih ubica“.
Eto čemu može da vodi takva preterana briga.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
