Zašto drvlje i kamenje na Specijalnog tužioca samo zato što se nije protivio izvođenju
Novinar NIN-a g. Nikola Vrzić potpuno očekivano se pojavio opet da „razjasni misteriju razgovora Kajganić – Bagzi“ (N. Vrzić, „Ko je ‘J’, a ko ‘B’“, NIN broj 2927).
Pošto je reč o problemu od šireg društvenog i sudskog značaja, a koji je originalno potekao iz vašeg nedeljnika „Vreme“ („Svedoci, saradnici i stari drugari“; „Vreme“, 9. septembar 2004) i neposredno se tiče vašeg novinara Miloša Vasića (koji je zbog toga pravosudno šikaniran), obraćam se i vama, jer na nadležnoj adresi nisu dve nedelje hteli da objave ovo moje razmatranje.
G. Vrzić nam prvo saopštava da taj razgovor nije „odslušao niko“ (kurziv g. Nikole Vrzića!); i drugo, citira „izvor NIN-a koji je (ispada jedini) slušao originalni, presretnuti razgovor“. Drugim rečima, novinar NIN-a i njegov misteriozni, anonimni i eksluzivni „izvor“ jedini na svetu znaju sadržaj tog razgovora, pa će nam sada to otkriti i rešiti misteriju, jednom za svagda.
Naravno, već prva tvrdnja je notorno neistinita. Mi već sada znamo da su „originalni“ audio-zapis tog razgovora, po prirodi stvari, morali „preslušati“ bar ljudi u UBPOK-u, dvojica istražnih sudija kojima su zapisi dostavljani, kao i sudija Marko Kljajević. A s obzirom na njegovu zanimljivu sadržinu, vrlo verovatno i mnogi drugi! Ovom neistinom g. Vrzić pokušava da unapred uveri naivnog čitaoca da on i njegov navodni anonimni „izvor“ jedini znaju istinu.
A prema toj „istini“, suprotno onome što navode „Vreme“ i g. Miloš Vasić, u tom razgovoru „nisu spomenuti ni Jočić ni Bulatović, već ‘J’ i ‘B’ koji bi mogli da budu ova dvojica“. G. Vrzić nam ne objašnjava iz čega zaključuje da bi taj „J“ i taj „B“ mogli u stvari biti ministar Jočić i direktor BIA Bulatović. Možemo samo pretpostaviti da se to zaključuje iz konteksta razgovora.
Prema g. Vrziću (odnosno njegovom navodnom „izvoru“) taj kontekst je bio razgovor o „fizičkoj zaštiti Bagzija i njegove porodice“, jer se, prema g. Vrziću, jedino o tome i govorilo (Ovo zvuči poznato… ah da, o tome, i samo o tome su, prema ministru Jočiću, isti ovi „J“ i „B“ tajno razgovarali u noći njegove predaje i sa Legijom, tj. „o fizičkoj zaštiti njegove porodice“). Postavlja se, naravno, pitanje – ako je tačno da se samo o tome razgovaralo – zašto bi gđa Kajganić u tom razgovoru upotrebljavala inicijale, tj. pokušavala da prikrije idenitet gospode Jočića i Bulatovića?
Ako je to tačno, postavlja se takođe pitanje, zašto se onda tužiteljka Trećeg opštinskog tužilaštva, gđa Gordana Čolić, žalila u jednoj TV emisiji da je na nju vršen pritisak da ne istražuje sadržinu toga razgovora, već da i bez tog dokaza tuži Miloša Vasića za „iznošenje neistina“, tj. klevetu?
Ako je to tačno, postavlja se i pitanje: otkud ovolika buka po medijima oko obelodanjivanja ovog transkripta? Zašto drvlje i kamenje na Specijalnog tužioca samo zato što se nije protivio izvođenju ovog dokaza? Pri čemu g. Vrzić potpuno ignoriše činjenicu da je, s jedne strane, izvođenje ovog dokaza ponuđeno jedino da bi se proverio iskaz Dejana Milenkovića u kome on tvrdi da u razgovorima sa gđom Kajganić nisu nikada pominjani ni Jočić, ni Bulatović, a da, s druge strane, i sam g. Vrzić i njegov „izvor“ tvrde da gospoda Jočić i Bulatović jesu pominjani (bilo otvoreno, bilo šifrovano, svejedno).
Najzad, zašto sve to radi g. Vrzić? On to sam kaže u svom tekstu: njega brine (citiram) „još jedna politička intriga, kojom se dokazuje veza između Vojislava Koštunice i Đinđićevih ubica“.
Eto čemu može da vodi takva preterana briga.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
