1. Molimo vas da navedete osnovne podatke o trenutnom stanju tržišta telekomunikacionih usluga u vašoj zemlji. Pokazatelji treba da budu izabrani tako da bude moguće predstavljanje srpskog tržišta na sličan način kao u redovnim izveštajima o sprovođenju regulatornog okvira EU za zemlje proširenja. Referentni datumi su 30. jun 2009. godine (za regulatorne podatke) ili kalendarska 2009. godina (za statističke podatke).
Posmatrano po broju korisnika, tržište telekomunikacija u Republici Srbiji raste za sve telekomunikacione usluge…
Uporedni prikaz broja pretplatnika telekomunikacionih usluga u poslednje tri godine. (Pogledati u Foto galeriju!)
2. Molimo vas da opišete postojeće tržište informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) navodeći osnovne podatke.
Na tržištu Republike Srbije pružaju se usluge fiksne telefonije, mobilne telefonije, interneta, distribucije medijskih sadržaja, VoIP usluge i usluge prenosa podataka. Prihodi od telekomunikacionih usluga su u 2009. procenjeni na 1,51 milijardu evra i učestvuju u društvenom bruto proizvodu sa oko 4,76 odsto. Prosečna godišnja stopa rasta prihoda sektora telekomunikacija u periodu od 2005 do 2009. je iznosila 13 odsto, čime se ovaj sektor svrstava među sektore sa najbržim rastom u privredi. Ukupne investicije u telekomunikacije u 2009. godini iznosile su oko 288 miliona evra…
Na telekomunikacionom tržištu Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS“, broj 44/03, 36/06 i 50/09-US), proglašena su dva operatora sa značajnim tržišnim udelom, i to 2006. Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., za usluge javne fiksne telefonske mreže, i 2007. Serbia Broadband – Srpske kablovske mreže d.o.o., za uslugu distribucije radio i televizijskih programa preko kablovske distributivne mreže.
Saglasno članu 145. Zakona o elektronskim komunikacijama, do donošenja akata kojima se određuju relevantna tržišta, prethodnoj regulaciji podležu sledeća tržišta:
2) veleprodajno tržište originacije poziva u javnoj telefonskoj mreži;
3) veleprodajno tržište terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži;
4) veleprodajno tržište (fizičkog) pristupa elementima mreže i pripadajućim sredstvima (uključujući i deljeni i potpuni raščlanjeni pristup lokalnoj petlji);
5) veleprodajno tržište širokopojasnog pristupa;
6) veleprodajno tržište iznajmljenih linija;
7) veleprodajno tržište terminacije poziva u mobilnoj mreži (…)
19. U kojoj fazi je trenutno liberalizacija sektora? Molimo vas da za sve segmente tržišta (fiksnu telefoniju, mobilnu telefoniju, internet) navedete podatke o
a) infrastrukturi, uključujući sve „alternativne“ infrastrukture;
b) liberalizovanim uslugama.
a) Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. je do kraja 2009. bio jedini operator fiksne telefonije. RATEL je nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja kompaniji Telenor d.o.o. izdao licencu za javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge za teritoriju Republike Srbije.
Takođe, u junu 2009, RATEL je izdao licence za javnu fiksnu bežičnu telekomunikacionu mrežu (FWA) u frekvencijskom opsegu 411,875-418,125/421,875-428,125 MHz i govorne usluge, prenos paketa podataka i istovremen prenos govora i podataka Preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Orion telekomu d.o.o.
RATEL je izdao tri licence za javne mobilne telekomunikacione mreže i usluge javne mobilne telekomunikacione mreže u skladu sa GSM/GSM 1800 i UMTS/IMT-2000 standardom, i to Preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., kao i preduzećima Telenor d.o.o. i Vip mobile d.o.o., u periodu od jula do decembra 2006. godine (…)
Na dan 31. decembra 2009. registrovano je 199 internet provajdera.
b) Na dan 31. decembra 2009. bilo je registrovano 39 VoIP operatora.
20. Navedite broj operatora i vrste ovlašćenja…
a) javna govorna telefonija (javna komutirana telefonska mreža (PSTN), alternativne infrastrukture, npr. komunalna infrastruktura);
Imaoci Licence za javne fiksne telekomunikacione mreže su Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Telenor d.o.o.
Imaoci Licence za javnu fiksnu bežičnu telekomunikacionu mrežu (FWA) u frekvencijskom opsegu 411,875-418,125/421,875-428,125 MHz i govorne usluge, prenos paketa podataka i istovremeni prenos govora i podataka su Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Orion telekom d.o.o.
b) javne zemaljske mobilne komunikacije (analogni i digitalni sistemi koji ne potpadaju pod GSM (Globalni sistem za mobilne komunikacije), GSM, DCS 1800 (GSM koji radi na višim frekvencijama), UMTS (Digitalni mobilni sistem treće generacije), WiMAX (Globalna interoperabilnost za mikrotalasni pristup), pejdžing, itd.;
Imaoci Licence za javne mobilne telekomunikacione mreži i usluge javne mobilne telekomunikacione mreže u skladu sa GSM/GSM 1800 i UMTS/IMT-2000 standardom su Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., Telenor d.o.o. i Vip mobile d.o.o. Licence su izdate za teritoriju Republike Srbije tokom 2006. godine, na period od deset godina, a posle tog perioda važnost licence se može produžiti na period od narednih deset godina.
c) privatne zemaljske mobilne telekomunikacije (npr. taksi službe, prevoz, službe za hitne slučajeve);
Pravo na korišćenje radio-frekvencija za privatne mobilne telekomunikacije stiče se na osnovu pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija, koju izdaje RATEL rešenjem, a na osnovu zahteva korisnika. Korisnici ovih opsega su: komunalne službe, hitna pomoć, vatrogasci, taksi, službe za obezbeđenje, transport, proizvodnja i distribucija vode, struje, gasa, rudnici, itd. Izdato je 28.178 dozvola za 598 korisnika, zaključno sa danom 30.11.2010. godine.
d) satelitska komunikacija;
Pravo na korišćenje radio-frekvencija za satelitske komunikacije stiče se na osnovu pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija, koju RATEL izdaje rešenjem, a na osnovu zahteva korisnika. U fiksnoj i mobilnoj satelitskoj službi izdata je 101 dozvola za 17 korisnika, zaključno sa danom 30.11.2010. godine.
e) prenos podataka;
RATEL je izdao preko 200 odobrenja za pružanje internet usluga i odobrenja za pružanje usluga prenosa podataka.
f) kablovska televizija;
Na dan 31. decembra 2009. registrovano je 75 operatora za pružanje usluge distribucije radijskih i televizijskih programa preko kablovske distributivne mreže i IPTV, i tri operatora za pružanje usluge distribucije radijskih i televizijskih programa preko satelita (DTH).
(…)
21. Navedite proizvođače i proizvodne aktivnosti vezane za mrežnu opremu i terminale u vašoj zemlji.
Domaća industrija telekomunikacione mrežne i terminalne opreme je u Republici Srbiji slabo zastupljena. Proizvođači koji su prisutni na tržištu Republike Srbije imaju skromne asortimane, a njihova oprema često po ceni i/ili kvalitetu ne može da bude konkurentna odgovarajućoj opremi stranih proizvođača.
Najznačajniji proizvođači telekomunikacione opreme u Republici Srbiji su IMTEL, IRITEL i Pupin Telekom. (…)
22. Koji je (su) glavni javni telekomunikacioni operator(i)? (…)
a) vlasništvo i kontrolu nad operatorima, podaci na dan 30.11.2010. godine:
b) vrstu ovlašćenja, podaci 30.11.2010. godine:
c) povezana pravna lica 31.12.2009:
Povezana pravna lica operatora Telekom Srbija a.d. su:
Povezana pravna lica operatora SBB d.o.o. su:
d) prihod/neto dohodak, podaci, 31.12.2009:
e) broj zaposlenih, podaci na dan 31.12.2009.
f) broj glavnih linija:
Preduzeće Telekom Srbija a.d. je u 2009. godini prijavilo 3.105.728 glavnih linija u funkciji.
26. Opišite stanje u oblasti infrastrukturnog pristupa kablovima i kanalima, kao i trenutni stepen zajedničkog korišćenja infrastrukturnih objekata.
(…)
Takođe, RATEL je 2010. godine doneo odluku kojom je uredio međusobne odnose između operatora Preduzeća za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Telenora d.o.o. Nakon proteka zakonom utvrđenog roka u kome operatori Telekom Srbija a.d. i Telenor d.o.o. nisu uspeli da dogovore uslove za interkonekciju svojih mreža, odnosno uslove za pristup telekomunikacionoj infrastrukturi Telekoma Srbija a.d., RATEL je doneo odluku kojom je utvrdio elemente kojima se, između ostalog, uređuje i ko-lokacija, korišćenje transportnih kapaciteta i zakup telekomunikacione kanalizacije.
(…)
Izvor: Odgovori Vlade Srbije na Upitnik Evropske komisije, Poglavlje 10: Informaciono društvo i mediji, januar 2010.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
