Standardni kriterijumi za ocenu rezultata vlade u oblasti ekonomije su kretanje privredne aktivnosti, zaposlenosti i standarda građana. Prema ovim kriterijumima, rezultati Vlade Srbije u prošloj godini su slabi – privredna aktivnost (poplave su produbile pad BDP-a, ali bi BDP i bez poplava opadao) i standard građana je opadao, dok je zaposlenost, prema zvaničnim podacima, rasla, ali su podaci o kretanju zaposlenosti još od 2012. godine vrlo sumnjivi.
S obzirom na to da su pre godinu dana postojale duboke makroekonomske neravnoteže i brojni strukturni problemi koji su pretili da dovedu do krize javnog duga i kraha privrede, opravdano je rezultate vlade ocenjivati prema tome koliko je u prethodnih godinu dana urađeno na rešavanju navedenih problema i stvaranju uslova za dugoročno održiv rast privredne aktivnosti i zaposlenosti.
Nakon nekoliko neuspeha i odlaganja vlada je krajem prethodne godine pokrenula snažnu fiskalnu konsolidaciju, koja treba da obezbedi makroekonomsku stabilnost, a time i uslove za rast privrede. Početni rezultati fiskalne konsolidacije su dobri, ali ne spektakularni, kao što predstavnici vlade često predstavljaju javnosti.
Ako vlada primeni planirane mere, fiskalni deficit u ovoj godini će biti znatno manji nego u prethodnoj, ali će i dalje biti visok i iznosiće oko pet odsto BDP-a. Deficit je u prvom kvartalu manji od planiranog, ali razlika nije mnogo značajna kada se rezultati koriguju po osnovu uticaja privremenih (manje javne investicije) i jednokratnih faktora (uplata dividendi javnih preduzeća).
Fiskalna konsolidacija je srednjoročni proces, i ona se može oceniti uspešnom tek kada se fiskalni deficit obori na oko jedan odsto BDP-a i znatnije smanji odnos javnog duga prema BDP-u. Stoga se izrazito optimističke ocene rezultata fiskalne konsolidacije od strane predstavnika vlade mogu oceniti kao preuranjene, a time i neutemeljene.
Vlada je sredinom prethodne godine usvojila penzijsku reformu (uvođenje aktuarskih penala, produženje starosne granice) koja će značajno doprineti dugoročnoj održivosti javnih finansija, ali je istovremeno poboljšala i pravičnost penzijskog sistema.
Od sredine prethodne godine primenjene su odlučnije mere za suzbijanje sive ekonomije, što je važno ne samo zbog pozitivnog uticaja na fiskalnu konsolidaciju nego i zbog stvaranje ravnopravnih uslova privređivanja. Po osnovu do sada primenjenih mera ostvareni su dodatni porezi od oko 0,5 odsto BDP-a, a u periodu od dve-tri godine moguće je obezbediti dodatne prihode od oko 0,5 odsto BDP-a.
U drugoj polovini prethodne i početkom ove godine usvojen je veći broj zakona koji imaju za cilj rešavanje strukturnih problema. Usvojeni su zakoni koji imaju za cilj liberalizaciju tržišta rada, okončanje privatizacije bivših društvenih preduzeća, skraćanje perioda za izdavanje građevinskih dozvola, ubzanje i smanjenje troškova stečaja, rešavanje problema loših kredita i dr.
U kojoj meri će ovi zakoni pozitivno uticati na privredu, još nije moguće proceniti, jer nije sasvim izvesno koliko će vlada uporno i sistematski raditi na njihovoj primeni, uprkos inerciji, otporima i opstrukcijama.
Rast privrede, a time i zaposlenosti i standarda, u dugom roku presudno će zavisiti od efikasnosti institucija, dobre infrastrukture i obrazovanosti radne snage. Napredak u ovim oblastima može se ostvariti samo kao rezultat doslednih aktivnosti čije trajanje znatno prevazilazi jedan izborni ciklus.
U prethodnih godinu dana relativno malo je urađeno na reformi javnog sektora. Još nisu usvojene strategije reformi za najvažnije sektore (administracija, pravosuđe, katastar, poreska uprava, obrazovanje, zdravstvo i dr.), pa stoga nisu definisani rokovi, kao i jasna odgovornost ministara, direktora i drugih za njihovo sprovođenje.
U prethodnih godinu dana još manje je urađeno na restrukturiranju javnih preduzeća. Umesto suštinskih reformi, direktori javnih preduzeća nude kozmetičke reforme čiji je cilj da sve ostane po starom. U javnom sektoru, uključujući i javna preduzeća i dalje je snažno prisutnu neregularno zapošljavanje, priznavanje sumnjivih diploma, kao i negativna selekcija pri napredovanju.
Na taj način Srbija se još više udaljava od izgradnje kompetentne, posvećene i poštene državne administracije, bez koje nema ekonomskog i društvenog napretka. Privatizacija bivših društvenih preduzeća znatno kasni, propisani rokovi su uveliko probijeni, do sada je raspisano manje od pet odsto poziva za privatizaciju.
Verovatnoća ponovnog masovnog odlaganja okončanja privatizacije je visoka, što je nepovoljno za rast privrede, a sa sobom nosi visok rizik za javne finansije.
Izgradnja moderne saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture je neophodna za dugoročno održiv rast privrede, dok bi u kratkom roku državne investicije u infrastrukturu mogle da deluju antirecesiono. Međutim, već nekoliko decenija različite vlade u Srbiji pokazuju ekstremnu neefikasnost u izgradnji infrastrukture i za sada nema znakova da se stvari u ovoj oblasti poboljšavaju.
Predstavnici vlade su najavljivali veći broj mera koje imaju za cilj unapređenje kvaliteta obrazovanja, njegovu bolju usklađanost sa zahtevima tržišta rada, uvođenje reda u privatno obrazovanje i dr., ali za sada još nema operativnih planova kojima bi se obezbedila realizacija navedenih ciljeva.
Rezimirajući prethodno, ocenjuje se da je vlada u nekoliko važnih oblasti ekonomije tokom prethodnih godinu dana ostvarila napredak. Kao potvrda toga može se očekivati poboljšanje plasmana Srbije na međunarodnim rang-listama konkurentnosti.
Međutim, u većini oblasti ostvaren je tek početni napredak, pa će uslovi za dugoročno održiv rast privrede biti ostvareni samo ako Vlada istraje u sprovođenju reformi. Rast investicija, izvoza i zaposlenosti u privatnom sektoru, uz smanjenje spoljnih i unutrašnjih deficita predstavljaće znak da je dugoročno održiv rast privrede Srbije počeo.
Srbija se sada nalazi u kritičnoj fazi sprovođenja reformi i fiskalne konsolidacije, otpori reformama jačaju, a ukoliko se od njih odustane ili ako se bitno ublaže, to bi bilo pogubno za privredu Srbije. Zabrinjava što aktuelna Vlada pokazuje kolebanje u pogledu realizacije reformi, nije sigurano da li će istrajati na reformama ukoliko one ugroze političke interese stranaka u Vladi.
Najavljuje se mogućnost povećanja plata i penzija već u toku ove godine, a njihovo smanjenje je ključna mera fiskalne konsolidacije, odloženo je povećanje cene struje, olako se prihvataju argumenti za produženje rokova i izuzetak od privatizacije, najavljuje se otpis poreskih dugova, preispitivanje aktarskih penala…
Da bi se reforme sprovele, neophodna je vlada sa stabilnom većinom (što sada imamo), ali i čvrst politički stav da se od njih neće odustati uprkos otporima, opstrukciji i političkoj ceni koja će možda morati da se plati za njihovo sprovođenje.
Autor je profesor na Univerzitetu u Beogradu
