Najzanimljiviji detalj u vezi sa stavom Dobrice Ćosića prema Albancima i krivičnoj prijavi dve nevladine organizacije tim povodom jeste mlak odjek koji je ova vest imala u javnosti. Da li to znači da osim Sonje Biserko i Biljane Kovačević-Vučo nikoga više nije briga šta uvaženi akademik, pisac, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije ima da kaže
Jedna se vest prilično neopaženo provukla prošle nedelje, pa je tek nekoliko medija prenelo da se nešto uopšte i dogodilo. Ukratko prepričano, uvaženi pisac objavio je novu knjigu, dve nevladine organizacije podnele su protiv njega krivičnu prijavu zbog rečenice u toj knjizi a zatim su dvojica građana, široj javnosti poznatiji kao advokati, podneli krivične prijave protiv građanki koje stoje na čelu pomenutih nevladinih organizacija.
Šta se, zapravo, desilo? Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Helsinški odbor za ljudska prava podneli su Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Dobrice Ćosića, u kojoj kažu da je izvršio krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i krivično delo rasne i druge diskriminacije. Krivična prijava protiv Ćosića podneta je zbog navoda u njegovoj knjizi Vreme zmija, piščevi zapisi ‘99–2000. U toj knjizi na strani 211 Ćosić je, misleći na Albance, napisao: „Taj socijalni politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda.“
TUŽITELJKE: Biljana Kovačević-Vučo, Sonja Biserko
AKCIJA: YUCOM i Helsinški odbor za ljudska prava saopštili su da pre svega žele da javno tužilaštvo reaguje na konkretnu izjavu Dobrice Ćosića. Biljana Kovačević-Vučo, predsednica YUCOM-a, ocenila je da je sporna rečenica klasično raspirivanje mržnje među etnicitetima na Balkanu i dodala da je „kao tvorac te rečenice Dobrica Ćosić opasan, jer je on autoritet za mnoge Srbe i na njegovu reč niko ne sme da ima primedbu“. U izjavi za dnevni list „Borba“ ona je dodala da ove organizacije nemaju ništa protiv Ćosićevog ideološkog stava, ali da protiv jasnog krivičnog dela raspirivanja mržnje moraju da reaguju: „Dobrica Ćosić ima pravo da ne voli SAD i da bude antievropejac, ali je krivično delo iznositi ovakve rasističke ocene o nekom narodu“, rekla je Vučo.
Povodom prijave koju su YUCOM i Helsinški odbor za ljudska prava podneli protiv Ćosića oglasio se i državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić, koji je rekao da su ove dve nevladine organizacije iskoristile sva zakonom predviđena sredstva i da je sada na nadležnim organima da reaguju. On je pozitivno ocenio reakciju nevladinih organizacija jer „svaki pojedinac u cilju očuvanja demokratskih načela, tolerancije, poštovanja ljudskih prava mora da reaguje kada postoji osnovana sumnja da su ljudska prava ugrožena ili prekršena“.
REAKCIJA: Dok se Dobrica Ćosić nijednog trenutka nije oglasio povodom prijave, advokati Svetozar Vujačić i Goran Petronijević, najpoznatiji po tome što su zastupali Radovana Karadžića u kratkom periodu između njegovog hapšenja u julu prošle godine i izručenja Haškom tribunalu, samoinicijativno su krenuli u kontraofanzivu protiv Biljane Kovačević-Vučo i predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava Sonje Biserko. Vujačić i Petronijević najavili su da će protiv njih dve podneti krivične prijave za krivično delo lažnog prijavljivanja. Dvojica advokata kažu da je optužba za jedno od najvećih krivičnih dela protiv istaknutog pisca zapravo pokušaj da se u stranim medijima ukalja ugled Srba. Za takvo krivično delo predviđena je zatvorska kazna od 10 godina. Vujačić i Petronijević kažu da nisu punomoćnici pisca, da su prijavu podneli kao građani i tvrde da će tužilaštvo odbiti tužbu protiv Ćosića kao neosnovanu.
Krivičnu prijavu protiv Ćosića Svetozar Vujačić ocenio je kao skandaloznu i sramnu, te da je Ćosić izabran kao personifikacija srpskog političkog, kulturnog i društvenog života, a sve, naravno, pod ingerencijom stranih moćnika, sa ciljem da se svetu pokaže lažna slika o Srbiji. Ne propustivši priliku da pomene nezaobilaznog Džordža Sorosa, Vujačić je za „Večernje novosti“ izjavio da su vest o prijavi protiv Ćosića podneli svi strani mediji. Najjednostavnija pretraga uz pomoć Gugla pokazuje da ova primedba ne stoji. Vest, naime, nisu preneli ni svi domaći mediji.
PROMOCIJA: Vreme zmija, knjiga koju je izdao Službeni glasnik, jeste šesti tom dela Piščevi zapisi, a „Vreme zmija – mali svetski rat protiv Srbije“ je zapravo samo podnaslov, iako na prednjoj korici stoji samo taj naziv. Reč je o Ćosićevim dnevničkim beleškama nastalim u periodu od 21. marta 1999. do 1. januara 2000. godine. „Pisan britko, bez dlake na jeziku, ovo je surov, bolno istinit dokument o najstrašnijim vremenima koje je Srbija proživela krajem proteklog veka – sve zbog političkog slepila“, stoji na internet stranici Službenog glasnika.
Na promociji knjige 24. marta, na godišnjicu početka NATO bombardovanja Srbije, u maloj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu osim Dobrice Ćosića govorili su Gojko Tešić, urednik Službenog glasnika, politički analitičar Slobodan Antonić, sociolog Zoran Vidojević i istoričar Momčilo Pavlović. Svojevrstan paradoks, s obzirom na rečenicu na 211. strani knjige, predstavlja ono što je Ćosić rekao na samoj promociji, da samo dogovor između Srba i Albanaca može da dovede do saradnje dva naroda u budućnosti. „Srbija treba da nastupi sa realističnim predlozima za sporazum sa Albancima“, rekao je Ćosić založivši se za podelu Kosova i Metohije.
Možda najzanimljiviji detalj u vezi sa Ćosićevim stavom prema Albancima i krivičnoj prijavi dve nevladine organizacije tim povodom jeste upravo mlak odjek koji je ova vest imala u javnosti. Osim „Borbe“ koja je od čitave priče napravila sprdnju raspisavši konkurs za novog oca nacije, na kom su između ostalih predloženi i glumac Robert de Niro i muzičar Rambo Amadeus, nijedan štampani medij ovome nije posvetio više od dva pasusa, a u elektronskim medijima slučaj jedva da je i pomenut. Možda bi to moglo da znači da gotovo nikoga više nije briga šta to uvaženi akademik, pisac, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije ima da kaže. Čak i da je tako, upravo zbog svih svojih nabrojanih titula i epiteta Ćosićeva sporna rečenica ima mnogo veću težinu. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se pisac Ćosić nije nepromišljeno izleteo na nekakvoj promociji ili u živom televizijskom programu i Albance okarakterisao kao moralni talog i još štošta, već je to napisao u knjizi. A pisac Ćosić, uz to, nije bilo kakav pisac, već je među retkima koji se mogu pohvaliti da im je u srednjoškolsku lektiru uvršćeno više od jednog dela. Osim njega time bi se mogli podičiti još samo Vilijem Šekspir, Ivo Andrić i Fjodor Dostojevski. Lepo društvo, moglo bi se reći, mnogo bolje od onih koji svoj istorijski bes iskaljuju uvredama na račun Albanaca ili bilo kog drugog naroda.
Iz dnevnika
„Mi, Srbi, konačno više nemamo razloge da verujemo u Evropu kao poredak duhovnih i moralnih vrednosti. U ovom veku Evropa je izazvala dva svetska rata; ona je postojbina militantnih ideologija i revolucija; Evropa je postojbina rasizma i nacionalizma. Evropa je, sa Britanijom, najveći i najduži kolonizator na planeti. Evropa je danas satrap američkog hegemonizma, policajstva i kontrole nad malim i nerazvijenim narodima.“
„Kakav treba da bude stav srpskog naroda prema Evropi? Od njene agresije, potčinjavanja i eksploatacije, možemo se spasavati, ali ne i spasti, samo podređivanjem njenim ciljevima i njenim interesima. Moramo postati evropski vazali. Moramo kao Bugari, to jest kao vazali da preživimo ofanzivu Amerike na Balkan i satrapsku politiku Evrope.“
„Ja mrzim Evropu jer je namerna da uništi moj narod. I mrzeću je sve dok ubija Srbiju i Crnu Goru. Evropa nije na raskršću, kako misli Istorijski institut SANU. Evropa ima svoj jasno postavljeni cilj: da satrapstvom Americi potčini Rusiju, a da bi potčinila Rusiju i osvojila njene sirovine i energente, mora da osvoji i potčini Balkan i Srbiju. Tom potčinjavanju suprotstavio se srpski narod uz snažnu moralnu podršku grčkog naroda i dela makedonskog. Ostali su se predali i ponudili se da pomažu agresiju na Srbiju.“
„Srbofobija je nova globalna ideologija mržnje.“
„Mi smo simbol zla; mi smo sotona sveta. Nas svet mrzi iz plemenitih pobuda; iz sažaljenja prema stradalnicima i paćenicima od našeg zločinjenja. Nas mrze oni ‘obični ljudi’ i oni koji nikome nisu učinili zlo. Mrze nas pravednici. Slobodoljupci. Istinoljupci. Mi smo, prosto, zemaljske sotone. Sličnih zabludnih mržnji bilo je oduvek, ali nikad u razmerama sadašnje srbofobije.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
