Tajna Vučićeve kafane

Iako je zadužena da se stara o imovini u javnoj svojini, Direkcija za imovinu Republike Srbije ne zna da je u delu Beogradske zadruge, poznate i kao zgrada Geozavoda u beogradskoj Savamali, sprat iznad makete „Beograda na vodi“, otvoren luksuzni restoran.

Pored toga, u Direkciji ne odgovaraju na pitanje da li će sprovesti kontrolu i utvrditi po kom pravnom osnovu je u ovom kulturnom dobru od velikog značaja otvoren ugostiteljski objekat i da li su time prekršeni ugovor i zakon. Ukoliko je privredno društvo „Beograd na vodi“ izdalo u podzakup deo prostora za otvaranje restorana, to nije u skladu sa Zakonom o javnoj svojini i Ugovorom o zakupu između Direkcije i tog preduzeća.

Restoran Salon 1905 ima svoj sajt na kojem su istaknuti jelovnik, cene, broj telefona za rezervaciju stola. Da biste otvorili restoran u nekom objektu, ili poslovnu jedinicu, potrebno je da imate prostor i da fiskalna kasa bude vezana baš za tu lokaciju, što ovde nije slučaj. A upravo je u tom restoranu predsednik Vlade Srbije početkom septembra organizovao neformalnu večeru sa članovima Vlade Srbije i prethodno ugostio predsednika Vlade Švedske u avgustu 2016.

U privrednom društvu „Beograd na vodi“ nisu želeli da razgovaraju sa novinarima BIRN-a i objasne vezu sa preduzećem koje je otvorilo restoran u zgradi Beogradske zadruge. Čitav slučaj je za BIRN komentarisao Nikola Narančić, jedan od ljudi koji vode restoran, izjavom da je sve što rade, po propisima.

RESTAURACIJA ILI PRIVATIZACIJA: Restaurirana zgrada Beogradske zadruge, ustupljena je na korišćenje preduzeću „Beograd na vodi“ Zaključkom Vlade Srbije u septembru 2014. godine. Preduzeće „Beograd na vodi“ osnovala je Vlada Srbije za potrebe realizacije istoimenog projekta. Većinski vlasnik tog preduzeća (68 odsto) je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) „Eagle Hils“, preko svog preduzeća „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“.

Obnovljenu zgradu, koja od šezdesetih godina prošlog veka ima status kulturnog dobra od velikog značaja, otvorili su u leto 2014. godine predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić i njegovi gosti iz UAE. Govorilo se da će zgrada biti otvorenog tipa, gde će svi koje to zanima moći da se u potpunosti informišu o projektu „Beograd na vodi“, a najviši republički i gradski funkcioneri su isticali da je zgrada restaurirana novcem iz donacije UAE vredne dve i više miliona evra.

Dokumenta koja bi pokazala kako je i gde stigao taj novac, srpske institucije ne žele da objave. U odgovoru BIRN-u na zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja, u Direkciji kažu da dokumentaciju o plaćanjima ne poseduju, iako navode da je ta institucija bila investitor radova iz donacije UAE:

„Donacije su se, prema saznanjima ove Direkcije, vršile direktnim uplatama izvođačima radova po fazama kako su radovi izvođeni, u čemu nije učestvovala Direkcija, već je Direkcija bila isključivo nosilac dokumentacije u ime vlasnika Republike Srbije“, navodi se u dopisu direktora Jovana Vorkapića.

KO KONTROLIŠE KORIŠĆENJE SPOMENIKA KULTURE: Ugovorom o zakupu, Direkcija za imovinu je preduzeću „Beograd na vodi“ predala 6288 kvadratnih metara tog prostora u javnoj svojini na besplatno korišćenje tokom prve dve godine zakupa. Cena izdavanja poslovnog prostora u toj zoni je 609,10 dinara po kvadratu mesečno, stoji u obrazloženju Zaključka Vlade Srbije.

Iako Ugovor o zakupu i Zakon o javnoj svojini zabranjuju da zakupljeni prostor ili njegove delove zakupac daje u podzakup trećem licu, u osveženu zgradu se sa preduzećem „Beograd na vodi“ uselio i restoran koji se prvobitno zvao „19.05“, a docnije je sa novim vlasnicima, dobio i nov naziv – „Salon 1905“.

Da bi utvrdili da je u pomenutom spomeniku kulture zaista otvoren restoran i ko je njegov vlasnik, novinari BIRN-a su u nekoliko navrata pozvali broj koji se nalazi na internet prezentaciji tog restorana i rezervisali sto. Za pruženu uslugu izdat im je fiskalni račun, što bi trebalo da bude potvrda da „Salon 1905“ jeste posebno „pravno lice“ koje pruža usluge u oblasti ugostiteljstva, odnosno da nije deo privrednog društva „Beograd na vodi“.

Prema podacima sa računa restoran je u vlasništvu preduzeća za ugostiteljske usluge „05 CO“ sa sedištem u Zemunu, koje zvanično pripada Vesni Narančić. Restoran, međutim, vode gastronom Nikola Narančić i grafički dizajner Pavle Farčić, koji imaju još jedan sličan restoran u Zemunu.

Kako se uprkos pomenutim odredbama zakona, u zakupljenoj javnoj svojini našlo „treće lice“, Direkcija ima obavezu da utvrdi da li su „Beograd na vodi“ i vlasnik restorana potpisali ugovor, kakva je njegova priroda i da li zakupac zgrade Beogradske zadruge time krši potpisani Ugovor o zakupu.

Na pitanja BIRN-a o sprovođenju nadzora i kontrole upravljanja imovinom koja joj je poverena u staranje, Direkcija za imovinu nije imala odgovor.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, organizacije koja je od početka pratila i komentarisala poteze institucija koje učestvuju u projektu „Beograd na vodi“, odgovarajući na pitanje BIRN-a da li je Direkcija nadležna da se stara o imovini koja joj je data na upravljanje i da li bi trebalo da sprovede postupak nadzora, kaže da je odgovornost Direkcije neupitna:

„Ovo, naravno, ne bi bio ni prvi, ni jedini slučaj da Direkcija tu obavezu ne vrši. Međutim, dok u mnogim situacijama reakcije nema, jer se i ne zna za podzakup i korišćenje za druge namene od ugovorenih, u ovom slučaju takav izgovor ne postoji. Dakle, na Direkciji je da utvrdi da li je ugovor prekršen, a zatim da preduzme mere za njegovo poštovanje ili da upozna javnost sa eventualnim pravnim osnovom za aktuelni način korišćenja tog objekta.“

Iako je cela Srbija mogla da vidi restoran prilikom svečanog ručka koji je u čast švedskog premijera organizovala Vlada Srbije, u Direkciji za imovinu kažu da o restoranu koji radi u ovom spomeniku kulture „Direkcija nema saznanja“, „niti raspolaže bilo kakvom dokumentacijom u vezi sa tim“.

S druge strane, Nikola Narančić, koji se u javnosti predstavlja kao jedan od vlasnika „Salona 1905“, u izjavi za BIRN potvrđuje da restoran u zgradi Beogradske zadruge radi:

„Ja vam kažem da je ugovor koji imam potpuno čist i potpuno jasan, a da li ćete vi da objavite da je to tamo neregularno, mene baš briga“, kaže Narančić.

Koja vrsta ugovora je dovela „Salon 1905“ u zgradu Beogradske zadruge, pitali smo i direktora preduzeća „Beograd na vodi“ Nikolu Nedeljkovića, ali on zbog „prethodno dogovorenih poslovnih obaveza“, nije bio u mogućnosti da „izađe u susret“ našem „upitu“.

Osim nezakonitog davanja u podzakup, „Beograd na vodi“ je sa vlasnikom „Salona 1905“ mogao da pronađe i neki drugi pravni osnov, na primer ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kaže za BIRN Miroslava Milenović iz Saveta za borbu protiv korupcije. Ti ugovori mogu da budu fiktivni, što bi morala da utvrdi Poreska uprava (PU) koja je dužna da kontroliše poslovanje svih poreskih obveznika, ali je odgovornost Direkcije nesporna:

„Za Direkciju je pitanje kako gazduje imovinom koja joj je poverena, a ako ne postoji fiskalni račun na onoga ko je zakupac – tačka, uopšte nemojte da pričate o tome ima li ili nema ugovora, to nije tema, za mene to nije tema. Vi imate fiskalni račun koji ne glasi na zakupca – kraj“, kaže Miroslava Milenović za BIRN.

Fiskalni račun koji je u „Salonu 1905“ izdat novinarima BIRN-a, pokazuje još jednu moguću nezakonitost. Naime, račun nema adresu na kojoj se restoran nalazi, što je u suprotnosti sa Zakonom o fiskalnim kasama, kojim se vlasnici objekata obavezuju da taj podatak u račun uvrste.

Miroslava Milenović kaže da to može da ukazuje na to da su vlasnici restorana samo fizički preneli fiskalnu kasu iz Zemuna, gde je sedište firme „05 CO“ i da lokal u Savamali nije ni registrovan, što je posao za PU.

Nikola Narančić odbio je da za BIRN komentariše činjenicu da fiskalna kasa mora da ima podatak o tačnom mestu na kome se izdaje račun, a to je u ovom slučaju Karađorđeva 48.

Druženje u Beogradskoj zadruzi

U ponedeljak, 5. septembra 2016, „Blic“ je objavio na vrhu šeste strane vest o večeri koju je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić organizovao za članove vlade i najbliže saradnike u restoranu Salon 1905. koji radi u zgradi Beogradske zadruge ili Geozavoda. Kratka informacija je začinjena mutnom fotografijom na kojoj se vidi kako Aleksandar Vučić ulazi u zgradu iz automobila koji je parkiran ispred samog ulaza reprezentativnog zdanja u Karađorđevoj 48.

Ovo je drugi put u poslednjih mesec dana da Vučić organizuje prijeme u tom prostoru jer je priredio prijem za predsednika Vlade kraljevine Švedske sredinom avgusta 2016. godine. Prijem i ručak za gosta iz Švedske odmah su bili „objavljeni“ na nalogu srpskog predsednika vlade na Tviteru, a emitovani su i snimci na TV stanicama na kojima Vučić daje simbolične poklone svom kolegi iz Švedske.

Večere predsednika vlada ili predsednika država u restoranima rutinska su stvar u svakoj državi i, za razliku od perioda devedesetih kada se govorilo o tome da postoje „tajni lokali“ za predstavnike vlasti, poslednjih godina svi znaju, manje-više, koje su to kafane i restorani koje vrh države najviše posećuje.

Međutim, ako javnost i kroz društvene mreže ili kroz skromne medijske napise može da vidi gde vrh države priređuje prijeme za svoje saradnike ili goste, javnost je uskraćena za odgovore o tome kako je na tom mestu otvoren restoran, koji nema dugu tradiciju, i da li su vlasnički odnosi uređeni na pravi način između vlasnika – države i privatnog zakupca. Ako se u javnosti ranije govorilo o tome da li je objekat podignut na savskoj Promenadi – Savanova, kao najava budućeg „Beograda na vodi“, restoran ili promotivni štand, u javnosti se malo znalo o tome šta se dešava sa državnom imovinom oličenom u zgradi Beogradske zadruge, a još manje o restoranu koji tamo postoji.

Vučić je priređivanjem prijema i večera, za koje se zna u javnosti, skrenuo pažnju na ovo mesto, na koje zalaze samo oni koji bi da vide maketu budućeg velikog građevinskog projekta ili ako idu na guščiju paštetu u glamurozni restoran Salon 1905. Inače, u zgradi Beogradske zadruge je i ranije postojao restoran koji su „držali“ poznati beogradski ugostitelji, vlasnici restorana Iguana i Komunale, a posle njih su u „posao“ ušli drugi ugostitelji.

R.V.
foto: marko rupena