Dva dana uoči dolaska ruskog premijera Vladimira Putina u Srbiju, širi centar Beograda osvežen je plakatima sa njegovim likom i grafitima „Putin vas gleda“. Iza ovih grafita i plakata stoji Srpski narodni pokret „Naši 1389“. Pred dolazak predsednika vlade Ruske Federacije, kao u ranijim prilikama kada je u Srbiju dolazio ruski predsednik Dimitri Medvedev, bilo je očekivano da se kompletna srpska desnica, tradicionalno naklonjena Rusiji (ili prosto, nenaklonjena NATO-u i Evropskoj uniji), pojačano aktivira i intenzivira izlive vernosti Rusiji. Zaista, početkom marta izgledalo je da će biti tako, jer su sa raznih strana dolazile inicijative da se organizuje svečani doček Vladimira Putina i da građanima bude omogućeno da izađu na ulice i pozdrave ga. Međutim, u danima pred Putinov dolazak, pažnju ovog dela domaće političke scene mnogo više odvlači trenutna kriza u Libiji (opet, više zbog protivljenja NATO-u, nego zbog istinske naklonjenosti politici Moamera Gadafija). Međutim, daleko je od istine tvrdnja da na srpskoj desnici i ultradesnici Putinov dolazak prolazi nezapaženo i bez ikakvih očekivanja.
TADIĆEVI KAZAMATI: Interesantno je, ipak, da se glasovi koji dolaze iz „patriotskih“ krugova, ovog puta više bave navodnim pokušajima domaćih vlasti da prikriju naklonjenost naroda Rusiji i „srpskom zaštitniku Vladimiru Putinu“. Tako je, na primer, pomenuti SNP „Naši 1389“ uputio otvoreno pismo Vladimiru Putinu, koje počinje sa „Poštovani Premijeru“. Pismo se mnogo više, gotovo u celosti, bavi budućnošću odnosa Srbije i NATO-a, nego odnosima Srbije i Rusije. Uz napomenu da je režim Borisa Tadića otvoreno antisrpski i antiruski, SNP „Naši 1389“ u pismu Putinu kažu da smatraju svojom dužnošću da ga obaveste o tome da je Tadić nosilac „veomа jаke kаmpаnje i ideje Srbije u NATO“, koji u svojim govorima „veličа NATO, dok njegovi koаlicioni pаrtneri iz Srpskog pokretа obnove, promovišu NATO znаk nа zаstаvi svoje strаnke“. U pismu koje je napisano istog dana kada je Gasprom njeft uplatio novac na račune građana Srbije koji su odlučili da ovoj ruskoj kompaniji prodaju svoje akcije Naftne industrije Srbije, stoji da vlasti u Srbiji pokušavaju da na sve načine osujete ekonomsku saradnju Rusije i Srbije. Molbu za pomoć upućenu ruskom premijeru ovaj pokret je začinio tvrdnjom da „veliki broj pojedinаcа koji se zаlаžu zа sаrаdnju sа Ruskom Federаcijom i koji su to jаvno govorili bili su uhаpšeni i mučeni po zаtvorimа Borisа Tаdićа“. Pismo Putinu „Naši 1389“ završavaju dramatično: „Pomozite nаm dа se oslobodimo ropskih lаnаcа u koje nаs vezuje diktatorski režim Borisа Tаdićа i njegovih sаrаdnikа!“
Još jedno desničarsko udruženje, koje kao i „Naši 1389“ ovih dana najavljuje transformaciju u političku partiju, odlučilo je da dan uoči Putinove posete, u utorak, 22. marta, predstavi građanima svoj novi program. Pod novim imenom „Dveri – Pokret za život Srbije“, aktivisti su sa građanima potpisivali nešto što se zove „Novi narodni dogovor“. Reč je o političkom programu ovog pokreta u deset tačaka (naročito je zanimljiva deseta koja se zove „Novo oduševljenje“). U kakvoj je to vezi sa dolaskom Vladimira Putina? Reklo bi se – ni u kakvoj, da aktivisti „Dveri“ nisu prolaznicima delili letke sugestivne crvene boje. Na prednjoj strani stoji veliki naslov „Srbija pre svega!“ Međutim, tekst koji sledi ničime ne opravdava ovakav naslov, jer je reč o odlomku iz „Dnevnika pisca“ F. M. Dostojevskog, koji se u suštini bavi Rusijom, pre svega, i načinom na koji Srbi doživljavaju Rusiju. Stvari se naglo razjašnjavaju pogledom na poleđinu letka. „Alternativa dolazi sutra – Dočekajmo prijatelja“, piše na letku, a pojašnjenje sledi: „Zašto je dolazak ruskog premijera Putina u Beograd alternativa za Srbiju i zašto bismo voleli da i mi imamo predsednika Vlade poput Vladimira Putina.“
Dakle, zašto? Kažu „Dveri“, zato što je zaustavio propadanje svoje zemlje i poveo je putem ekonomskog razvoja i zato što je stao na put tajkunima i vodi domaćinsku ekonomiju. Neosporna je činjenica da je ruska ekonomija po svim parametrima pod Putinom doživela procvat, međutim, neosporno je i da su neki od najmoćnijih ruskih tajkuna, poput Romana Abramoviča i Olega Deripaske upravo u to vreme u najvećoj meri razvili svoje poslove, a ne kriju ni bliske veze sa ruskim premijerom. Dalje, obaveštavaju „Dveri“, Putin je ugušio separatizam i sprečio rastakanje svoje zemlje. Ovde treba podsetiti na jedno ime: Ana Politkovskaja. Novinarka koja je pisala o krvavim pohodima ruske vojske u Čečeniji, ubijena je 7. oktobra 2006. u liftu svoje zgrade u Moskvi. Zvanični Kremlj do danas nije uspeo da skine sa sebe sumnju u povezanost sa ovim ubistvom. Ipak, oštra i surova politika prema Čečeniji jedan je od glavnih razloga za Putinovu popularnost u Rusiji, pa zašto ne bi bio i Srbiji… „Dveri“ još dodaju da je Putin „najveći borac protiv tzv. nezavisnosti Kosova“. Još jednom napominjući da je alternativa „već sutra ovde“, „Dveri“ ovaj prigodni tekst letka završavaju sa „Dobro došao, prijatelju!“
VRLO DOBAR, ČETIRI: Misterija oko velike ljubavi i prijateljstva između Rusije i Srbije javlja se ovih dana kao motiv ne samo u ultradesničarskim, već i u umerenijim krugovima. Tako analitičar Đorđe Vukadinović svoju kolumnu na sajtu Nove srpske političke misli od 28. februara počinje pasusom: „To da aktuelni ruski premijer Vladimir Putin uživa neviđenu, gotovo kultnu popularnost u Srbiji jedna je od strože čuvanih tajni srpske politike, i verujem da će i prilikom ovog njegovog predstojećeg dolaska biti učinjeno sve da svest o toj činjenici ne prodre preduboko u srpsko i svetsko javno mnjenje.“
Na stranu što je ovo objašnjenje pomalo nelogično – Putin je kultna ličnost u srpskom javnom mnjenju, ali ono toga nije svesno, jer političari to dobro skrivaju. Vukadinović dalje kaže da su naklonost i poštovanje prema Putinu u Srbiji praktično konsenzualni i gotovo nezavisni od drugih političkih opredeljenja, što pokazuju istraživanja u koja je imao uvid, ali „ta istraživanja retko dolaze u masovne medije i pred lice šire javnosti“.
Mogućnost da je Vladimir Putin najpopularniji strani političar u Srbiji ne iznenađuje nikoga ko ima makar i površan uvid u stavove javnog mnjenja. Istraživanje na koje Vukadinović misli sprovela je 2009. godine agencija Politikum. Prema odgovorima koje je dalo 1200 ispitanika, Vladimir Putin je najcenjeniji strani lider, sa prosečnom ocenom 4,07. Za njim sledi Dmitrij Medvedev sa ocenom 3,78, dok je na trećem mestu Barak Obama, čiji je ugled u Srbiji ocenjen sa 3,17. Najnepopularniji strani političari u Srbiji pre dve godine bili su Milo Đukanović i Stjepan Mesić, sa istom prosečnom ocenom – 1,54, a gore od njih je prošao samo Havijer Solana sa ocenom 1,48. Svega pet odsto ispitanika ocenilo je Putina jedinicom, dok mu je njih 49,35 odsto dalo čistu peticu.
MOTOCIKLIZAM, PATRIOTIZAM, PRAVOSLAVLJE: Iako statistika potvrđuje Putinovu popularnost u Srbiji i dobro poznatu ovdašnju naklonjenost Rusiji, ona ne navodi razloge i argumente za istu. Uzrok leži u tome što veliki deo ove ljubavi (kao i svake, uostalom), počiva na sasvim iracionalnim razlozima. A kad razum ispadne iz igre, to najčešće vodi u dva pravca: ka tragediji ili pak – komediji. Jedan od najkomičnijih, a krajnje dobronameran čak i dirljiv izliv nežnosti prema Vladimiru Putinu stigao je iz Srpske radikalne stranke, koja je 1. marta svojim pristalicama uputila poziv pod nazivom „Topla dobrodošlica za Putina“: „Srpskа rаdikаlnа strаnkа pozivа srpski nаrod i sve grаđаne dа sа iskrenim prijаteljstvom i oduševljenjem prime predsednikа Vlаde Ruske Federаcije, Vlаdimirа Vlаdimirovičа Putinа, koji uskoro dolаzi u Srbiju. Očekujemo od grаđаnа Srbije dа gа toplo pozdrаve nа svаkom njegovom korаku nа srpskoj zemlji.“ Ništa od toga. Kada se ovaj broj „Vremena“ nađe pred čitaocima, Putin će već biti daleko od srpske zemlje, ali, prema onome što je poznato u trenutku pisanja ovog teksta (utorak uveče), ruskog premijera bi trebalo da obezbeđuje između tri i četiri hiljade policajaca, a mere obezbeđenja su takve da poštovaoci i radoznalci neće moći da ga vide ni iz automobila. Retki srećnici koji će moći da mu mahnu, ili nešto više od toga, biće navijači Crvene zvezde, koji najavljuju spektakularan doček, budući da je planirano da Putin prisustvuje utakmici mladih timova Crvene zvezde i Zenita. Osim toga, na lični zahtev, predsednik ruske vlade srešće se sa bajkerima iz niškog kluba „Night wolves“ („Noćni vukovi“). Niški „Noćni vukovi“ su ogranak istoimenog moskovskog motorističkog kluba, a njihov susret sa Putinom organizovan je na zahtev ruskog premijera. Inače, Putin i predsednik niškog kluba Goran Jovanović, upoznali su se prošle godine na bajkerskoj fešti u Sevastopolju, a Jovanović je, kažu, kao ratni veteran koji je u Vukovaru izgubio nogu, impresionirao Putina činjenicom da je, iako invalid, prešao hiljade kilometara do Sevastopolja. „Za Putina mogu da kažem da je kao mi, voli motociklizam, patriotizam i pravoslavlje“, rekao je za „Blic“ Goran Jovanović.
LJUBAV ILI NEŠTO DRUGO: Slučajno ili ne (a najtvrdokorniji rusofili sigurno će reći da je namerno), noć uoči Putinovog dolaska agencija Rojters objavila je delove američkih depeša koje se tiču odnosa Srbije i Rusije do kojih je došao Vikiliks. U njima piše da u svom odnosu sa Srbijom, Rusija igra na kartu starih zabluda, sentimentalnosti i čežnji, sa ciljem da je odvrati od EU i NATO-a, i osigura svoju poziciju na Balkanu, te da Rusija koristi zabludu Srbije da je ključni faktor u dinamici sila sa Zapadom. „Nostalgija za vremenom kada je u odnosima Rusije i Zapada igrala važnu ulogu, deo je težnji Srbije da ponovo bude značajan faktor regiona, i vodi pogrešnom verovanju da, i pored priduživanju EU, može da vodi nezavisnu politiku“, ističe se u jednom od dokumenata američke ambasade iz maja 2009. godine, dok u drugom stoji da se u evropskim krugovima rugaju „zabludama koje Srbija nastavlja da gaji – da treba da igra ulogu vezivnog tkiva između Rusije i EU“.
„Srbi i Rusi zapravo ne znaju ništa jedni o drugima“, konstatovao je jedan američki diplomata 2009. godine i dodao da Srbi tokom istorije i nisu imali istinske odnose sa Rusima. S druge strane, Rusi nisu ni bili zainteresovani za takve odnose, „ako se izuzme to što im je Srbija povremeno korisna, kao naivan i voljan pion na Balkanu“. Isti diplomata dalje konstatuje da je „jedini pobednik u ovoj računici Rusija, koja će nastaviti da igra na kartu srpske naivnosti i tvrdoglavosti, kako bi zadržala svog igrača na Balkanu i sprečila Srbiju da pristupi NATO-u“.
Ipak, u depešama se navodi da Vašington i dalje želi da blisko sarađuje sa Beogradom i administracijom srpskog predsednika Borisa Tadića, pa tako u jednoj od njih, iz 2009. godine, svega nekoliko meseci nakon početka mandata Baraka Obame, stoji: „Uprkos njihovim zabludama i neshvatljivoj sentimentalnosti prema Rusiji, Srbi žude za američkim poštovanjem.“
