Svoj biznis kao spas

Specijalno za „Vreme“ iz Brisela

Na nedavno održanoj, drugoj po redu, Evropskoj nedelji malih i srednjih preduzeća (MSP), moderator je pitao Gerharda Hojmera, jednog od učesnika, misli li da preduzetništvo može pomoći da Evropa izađe iz krize. „A šta drugo, ako ne to?“, odgovorio je on.

U takvom raspoloženju protekla je nedelja na kojoj su se predstavili izabrani preduzetnici iz 37 zemalja, oni iz Evropske unije plus Albanija, Makedonija, Norveška, Srbija, Linhenštajn, Island, Izrael, Hrvatska i Turska. Poslovi kojima se oni bave su različiti, ali kako je istaknuto, upornost i ambicija da razviju sopstveni biznis bile su im zajedničke. Na otvaranju, Antonio Tajani, potpredsednik Evropske komisije, kazao je da su mala i srednja preduzeća generator razvoja Evrope, dodajući da ih u teškim vremenima treba podržati odlučnije nego inače. Sama konferencija predstavlja tek jedan od oko 1200 događaja koji su organizovani širom kontinenta, a čiji je cilj promovisanje i podrška srednjeg i malog preduzetništva.

Prosek u Evropskoj uniji za onog ko hoće da osnuje svoju kompaniju je osam dana i 417 evra. Teškoće sa kojima se suočavaju preduzetnici su administrativna opterećenja, dolaženje do novca i prevelike takse. Zvuči više nego poznato.

Očekivano, na taj korak se znatno više odlučuju muškarci, što je i bila jedna od tema konferencije. Naime, dosta se razgovaralo o motivisanju žena da pokrenu sopstveni biznis. Tako je predstavljen primer Norveške koja je nametnula kao cilj, danas ostvaren, da 40 odsto svih direktora budu žene. Ili Francuske, koja je izglasala zakon da u roku od šest godina dođe na sadašnji norveški nivo, kada je udeo ženskog šefovanja u pitanju.

No, iako oslanjanje na svoju ideju može biti spasonosno kako za pojedinca tako i za državu koja ga podržava, Marko Ćuravić iz Evropske komisije, istakao je da je pogled na preduzetništvo američkih građana znatno svetliji od evropskog. Dok Amerikanci vide u tome šansu za bolje prihode, Evropljanima je najvažnije što su sami sebi gazde. Lošije mišljenje građana Evrope o osnivanju sopstvene firme (manje od polovine ima pozitivan stav o tome) rezultat je većeg straha od rizika kakav ovaj vid poslovanja prirodno sa sobom nosi.

OVDE I TAMO, NEKAD I SAD: „Dok sam živeo i radio u Francuskoj, primetio sam da oni, ako iz prve ne uspeš u preduzetništvu, gledaju na to kao na sramotu. U Americi je drugačije, oni očekuju da tri puta „pogrešiš“ dok zaista ne uspeš. Jer svaki put kada doživiš neuspeh, to je lekcija za sutra. Osetio sam u Srbiji slično raspoloženje kao u Francuskoj, isti stid, isti strah ljudi da krenu. Međutim, to se menja“, objašnjava Sava Marinković, predstavnik Srbije na Međunarodnoj nedelji preduzetništva u Briselu.

Sava je harvardski đak, rođen u Americi, radio u Francuskoj i Italiji, a od pre nekoliko godina osnovao je u Srbiji kompaniju Teleskin.

On primećuje da se u Srbiji stvari poslednjih godina pokreću. Kako nam objašnjava, kada je 2001. došao ovamo, „sve od preduzetništva su bili novi kafići i prodavnice cipela“. Sada se otvaraju firme raznih profila i ideja. Nije retko da kompanije osnivaju, baš kao u slučaju Teleskina, mlađi ljudi koji su studirali ili živeli u inostranstvu, pa imaju „zapadni pogled na stvari“.

U razgovoru za „Vreme“ Sava Marinković ističe da je važno uskladiti, posebno kada se govori o visokotehnološkom preduzetništvu, nove tehnologije sa potrebama tržišta. Dok je radio u Dženeral elektriku, više puta je video da inženjeri imaju odlične ideje, ali one nisu odgovarale željama potrošača. Ako korisnik neće upotrebiti ponuđeno, pitanje je koliko je inovacija „zaista bitna, a koliko se radi o intelektualnoj igri“.

Zato je važno da oni koji osnivaju sopstvene firme posmatraju šta ljudima treba, a onda da se prilagođavaju na osnovu toga. Naš sagovornik vidi veliki potencijal u Srbiji. Jer ako smo bili onoliko snalažljivi u svim krizama koje su nas snalazile prethodnih decenija, znači „da to imamo u sebi i da treba da iskoristimo“.

SRBIJA U BRISELU: Teleskin je bio predstavnik Srbije na Evropskoj nedelji MSP-a. Ta kompanija se bavi razvojem sistema koji omogućuje rano prepoznavanje melanoma. Naime, lekar Jadran Bandić se pre više godina upoznao sa profesorom Đurom Korugom sa Mašinskog fakulteta i došli su na ideju da se napravi aparat koji blagovremeno dijagnostikuje ovaj kancer. A onda se u realizaciju, zajedno s njima i ostatkom tima, dao Sava Marinković. „Naš cilj je da u Srbiji niko ne mora da umre od melanoma“, kaže on.

Melanom je najčešći kancer koji dobijaju žene starosti od 20 do 29 godina i najčešći uzrok smrti obolelih žena od 30 do 34 godine. Očekuje se da će njegova učestalost rasti, a za izlečenje je ključna rana dijagnostika, kao i kod svih malignih oboljenja sa visokom stopom smrtnosti. Šanse za potpuno ozdravljenje veće su od 95 odsto, ukoliko se melanom primeti u ranom stadijumu.

Kako naš sagovornik objašnjava, u Teleskinu razvijaju hardver i softver za otkrivanje tumora kože. Sam pregled je vrlo jednostavan, kao da se mladež snima digitalnim fotoaparatom, a na kraju lekar daje odluku.

Teleskin je samoučeći aparat (naime, pošto su u pitanju algoritmi, što više uzoraka obradi, njegova preciznost i tačnost se sledeći put povećava).

Pogodnost je što nije skup, tri do četiri puta je jeftiniji od sličnih aparata u svetu. Plan Save Marinkovića i njegovog tima je da pređu granice Srbije, a da u našoj zemlji naprave mrežu kojom bi pokrili domove zdravlja, bolnice i privatne ordinacije.

Do sada su završili obimnu studiju o melanomu, Teleskin je pokazao odlične rezultate, podržava ih Ministarstvo nauke u okviru Tehnološkog inkubatora Univerziteta u Beogradu (videti okvir). Prisutni su u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Leskovcu, Užicu i Loznici.

A OD DRŽAVE…: Kada je reč o odnosu države prema preduzetništvu, naš sagovornik kaže da ona može da ima veliki uticaj, samim tim što smanjuje rizik u preduzećima. U njegovoj kompaniji, svakako, postoji plan i ako država pomogne i ako to ne uradi, ali će mnogo brže uspeti ukoliko je podrška veća. „Vreme je da se dobro razmisli, da neko proceni koji su modeli i projekti dobri i u koje valja ulagati.“

On kao mane navodi komplikovanu administraciju i velike troškove. Takođe i to što u Srbiji svaki papir mora da se pečatira, a „ovakva birokratija je valjda nesrećni poklon Austrougarskog carstva“, dodaje uz smešak. Problem su i carine, kao i porezi koji su (ako neko posluje legalno) prevelik teret.

No, i tu vidi pomak. Država sada daje kredite, nedostaje ona bespovratna podrška, međutim firmi Teleskin bilo je bitnije što su imali dozvolu da sarađuju sa klinikama.

Pomak se možda vidi i u drugačijem odnosu prema preduzetništvu. „Kada sam prvi put stigao ovamo i kazao ‘imamo ideju’, neki ljudi su mi kazali ‘pa ako je toliko dobra ideja, šta će ti pomoć države’. Neki drugi su opet kukali i govorili da je ionako sve loše, da nema novca, pa ne vredi ništa ni pokušavati. Danas je atmosfera bolja, ljudi su pokretljiviji, još samo da nauče da ne potonu ako ne uspeju iz prve, već da krenu na sledeću stvar“, zaključuje Sava Marinković.