(Closing Ceremony Celebration Concert – Blur, The Specials, New Order – London Hyde Park, 12. avgust)
Velikani brit-popa ‘90-ih Blur imali su čast i zadovoljstvo da nastupe u Hajd parku poslednjeg dana 30. Olimpijskih igara u Londonu. Hajd park je mesto na kome su u poslednjih mesec dana nastupile najveće svetske muzičke zvezde zaključno sa Madonom koja se ovih (post)olimpijskih dana proslavila prozivkom Putina u Moskvi zbog hapšenja članica ženskog punk benda Pussy Riot. Svako ko (je) iole vredi(o) na svetskoj muzičkoj sceni nastupio je ovog leta u Londonu, ali su samo najbolji dobili priliku da overe Hajd park. Najekskluzivniji termin za leto 2012. nagnao je frontmena Damona Albarna da izjavi da je reč o poslednjem nastupu ovog londonskog benda. Inače, karte za koncert Blura prodate su brže nego za nastupe Madonne i Springsteena.
Kapije Hajd parka otvorene su u nedelju u pola tri po lokalnom vremenu, a već oko 17:30, pola sata uoči najvljenog nastupa mančesterskih velikana New Order, ispred ulaza u koncertni prostor otegao se pogolem red. Na travnjacima ispred ulaza opružilo se nekoliko hiljada ljudi hvatajući poslednje zrake sunca, što bi se reklo. U to vreme i na tom mestu, tapkaroši su tražili 100 funti za ulaznicu. Iako se svirka održavala pod vedrim nebom u idealnim uslovima, van ograđenog koncertnog prostora malo se šta moglo čuti.
New Order je umesto u šest sati počeo 15 minuta ranije, što je verovatno razlog zašto je cena ulaznica kod tapkaroša već oko pola sedam sa 100 pala na 60 funti, koliko je otprilike koštala i u slobodnoj prodaji (preciznije 55 karta, plus šest funti usluga agencije). Uzgred, New Order je svirao nekoliko minuta duže od sata, odsvirali su najveće hitove zaključno s „Love Will Tear Us Apart“ (ipak su oni nekad bili Joy Division). Korektna svirka, zaslužen aplauz, zadovoljna publika.
U pauzi između dva nastupa na video bimovima se prikazuje program BBC 1, olimpijsko-svečarskog karaktera. Mnogi od oko 80.000 ljudi pokušavali su da se domognu štandova sa hranom i pićem ili prilaza mokrim čvorovima. Kilometarski redovi ispred svakog štanda/wc-a, narod mirno i dostojanstveno čeka. Kad je reč o „logistici“ na jelovniku se moglo naći sve u rasponu od vegetarijanskih specijaliteta i sokova od ceđenog voća do „Gurmet-burgera“ koji se na našim prostorima nazivaju pljekavicama. Pivo, samo Hajneken. Cene, nešto veće od gradskih. Cene suvenira, prava sitnica. Majice od 18 do 25 funti.
Trava u ograđenom prostoru posuta piljevinom, na piljevinu se izvalili ljudi čekajući The Specials. Neki i porodično sa sve ćebencetom i košaricom sa namirnicama. U publici malo ko ispod 30. godina. Utisak je da se više klinaca okupi u Domu omladine na koncertu Partibrejkersa nego na oproštaju Blura u Hajd parku. Sastav publike šaren – od navijačkih maskota do fanova sa tek kupljenim majicama. Dominiraju maskote GB tima i fanovi Blura.
Oko sedam na binu izlaze ska veterani The Specials, odlična svirka, đuska se i ispod od bine najudaljenijih bimova na mestima odakle se u daljini tek nazire stejdž. Prostor je dupke pun, ali ne tako kako kod nas zna da bude. Svaki posetilac ima dovoljno prostora da se okrene i bez većih problema probije do najbližeg štanda. Izvodeći najveće hitove „It Doesn’t Make It Allright“ i „Message to Rudy“, The Specials su uspeli da dignu na noge i one koji su u ležećem položaju čekali Blur.
Oko pola devet polako pada mrak, na ekranu prigodan Olimpijski program. U trenutku uključenja u direktan prenos ceremonije zatvaranja gromoglasan aplauz. Sledi horsko pevanje britanske himne, aplauz Delu i Rodniju, pa horska pratnja Madnesima na Olimpijskom stadionu. Po završetku „Our House“ prekida se prenos na bimovima, gase se svetla, posle nekoliko sekundi na centralnom bimu pojavljuje se logo Blura, bim se rastavlja na dva dela koja klize ka krajevima bine, pretvaraju se u nova dva video bima na kojima se pojavljuju članovi Blura predvođeni Damonom Albarnom. „Dobro veče London“ i počinje „Boys and Girls“. „Nikad bolje nisu zvučali“, rekla je Rebeka koja je nekoliko puta gledala Blur u Londonu uključujući i veliki povratnički koncert u Hajd parku 2009. godine. „Ni Damon nikad nije bolje izgledao iako je prešao četrdesetu“, dodala je i nastavila da đuska.
Od prvog tona publika skače a hor od 80.000 ljudi peva zajedno sa Albarnom. Sve pesme, uključujući i one manje poznate. A Blur se potrudio da u nešto više od dva sata svirke bude više stvari koje nisu postali hitovi. Što je itekako prijalo mahom sredovečnim fanovima koji su odrastali zajedno sa bendom. Prilikom izvođenja hitova poput „Country House“, „Parklife“ ili „Song 2“ publika je glasnija od benda. Prvi bis počinju pesmom „Sing“ napisanom za film „Trainspotting“ koji verovatno nikad ranije nisu ni izvodili uživo. Pred kraj koncerta, uplakani Albarn prilazi gitaristi Gremu Koksonu i nežno ga ljubi u obraz. Njihov sukob je doveo do raspada benda pre desetak godina. Posle nešto više od dva sata svirke Blur odlazi u istoriju.
Deo publike ostaje da prati nastavak prenosa ceremonije zatvaranja. Rebeku je sramota nastupa „Take That“, ne može da gleda ostarele Daltrija i Tausenda. „Ceremonija zatvaranja je otužna. Vidiš li na šta je spala britanska muzika. Užas! Sreća pa smo gledali Blur. Ovo je njihov najbolji koncert“, ponavlja. Za srpske prilike 60 funti je mnogo. Ali vredelo je svakog penija.
